УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ
ШУМАРСКИ ФАКУЛТЕТ
СТАРОСНА СТРУКТУРА ВАЖНИЈИХ ВРСТА КРУПНЕ ДИВЉАЧИ
СЕМИНАРСКИ РАД
Наставник Студент
Др Драган Гачић
Београд, 2015.
САДРЖАЈ
1. УВОД........................................................................................................................................... 1
2. СТАРОСНА СТРУКТУРА ВАЖНИЈИХ ВРСТА КРУПНЕ ДИВЉАЧИ.............................2
2.1. Старосна структура дивље свиње......................................................................................2
2.2. Старосна структура јелена..................................................................................................4
2.2.1. Понашање................................................................................................................... 6
2.2.2. Размножавање............................................................................................................ 6
2.3. Старосна структура срне.....................................................................................................7
2.4. Старосна структура дивокозе............................................................................................. 9
2.5. Старосна структура медведа.............................................................................................11
2.5.1. Мрки медвед.............................................................................................................12
2.5.2. Поларни медвед.......................................................................................................14
2.6. Старосна структура вука...................................................................................................16
3. ЗАКЉУЧАК.............................................................................................................................. 19
ЛИТЕРАТУРА..............................................................................................................................20
0
2. СТАРОСНА СТРУКТУРА ВАЖНИЈИХ ВРСТА КРУПНЕ
ДИВЉАЧИ
2.1. Старосна структура дивље свиње
Дивља свиња је масивна и тешка животиња, у нашим крајевима достиже тежину и до
200кг. Ову животињу карактерише клинаста глава која се завршава издуженом њушком
конусног облика, уз помоћ које рије терен у потрази за храном. Њушка је покривена
влажном слузницом и завршава се ноздрвом, која је покривена и без длаке. Уши су јој
велике и усправне, а прекривене су густом чекињом, док су очи мале. И цело тело је
прекривено чекињом која може да буде различите боје, зависи од доба јединке и од саме
врсте. Удови су мршави и кратки, али предњи су развијенији од задњих. Свиња је папкар,
њени папци завршавају се са четири прста, при чему је први атрофирао.
Дугим ноктима се завршавају четврти и пети прст, док други и пети такође имају нокте
који су доста мањи и делимично се ослањају на земљу остављају траг карактеристичан за
ову врсту, који се доста разликује од трага срне или јелена. Реп је прав, кратак и завршава
се снопом чекиње.
Слика 1. Дивља свиња (Sus scrofa)
2
Дужина животног века дивље животиње је између 20 – 30 година. Она је једини
преставник кој живи у нашим пределима и предак је домаће свиње. За одређивања
старости најбоља је метода прегледа зуби, као и упоређивања са таблицама. Тупастију
њушку има мужијак која је развијена очњацима који излазе изван трупе вилице. Кљове су
веома опасно и ефикасно одбрамбено оружје. Од женка се разликују и по прамену длаке
којима завршава навлака пениса испред задњих ногу, а налазе се испод трбуха. Она је
ноћна животиња са јаким ногама које јој омогућавају да има на располагању велики терет,
па нема проблема који проистиче из прекобројности, као што су мањак хране. Најчешће
посећују шуме са високим деблом које су богате подшумским растињем, обрађене ливаде
које рије, али по правилу је увек испод 1000м надморске висине. У својим стаништима
обавезно морају да имају места за воду где се ваљањем у блату хладе током лета и ту воду
пију. Дању се одмарају и сакривају у густу траву и ниско грмље. Хране се корењем,
кестеном, кукурузом, пшеницом, инсектима, црвима, жабама, мишевима. Чуло мириса им
је добро развијено. Добро реагују на покрет и ако им није чуло вида баш добро развијено.
Крмаче које су одрасле живе у групама, које сачињавају млади разних узраста, док
мужијаци живе сами, а групи се приближавају током парења. Младе мужијаке устискује из
групе који формирају своје групе, између новембра и јануара се паре по правилу само
једном годишње. Женке постају полно зреле између осам и девет месеци, док мужијаци
који су полно зрели се не паре пре навршених 19 месци старости. Крмаче носе четири
месеца, па на пролеће коти 3 - 10 младих. Првих 10 дана остају у брлогу зато што су
осетљиви на хладноћу. Током тог периода, они имају уздужне пруге на крзну које
задржавају месец ипо дана.
Дивља свиња у нашим крајевима нема непријатеља изузев медведа и вука. Она је
подложна паразитским болестима, које се конзумрањем његовог меса могу да пренесу на
човека. Плодне су и због тога их и у нашим земљама има у великом броју. Уколико је
популација дивљих свиња прекобројна, праве велике штете на пољопривредним усевима
па се организују додатни ловови ових животиња. Дивље свиње се лове чекањем с високим
погоном или чеком. Обучавање пса за лов дивљих свиња је веома потребан, како они не би
узнемиравали друге врсте дивљачи.
3
Слика 2. Јелен (Cervus elaphus)
Животни век јелена је 15 до 20, максимиму до 25 година, раст мужјака се завршава са
девет година, а кошуте са четири године. Снажна грађа тетиве и снажних мишића
омогућава јелену брзи бег и скок и до 12м у дужину и 3.5м у висину. Креће трком, касом
или кораком. Укупно има 34 зуба, а од тога 22 млечна. Замена млечних зуба завршава се
између 30. и 34. месеца. Боја длака јелена је рђаво црвена, а на трбуху беличаста од
пролећа до јесени. Зимска длака је дужа, гушћа, тамносмеђе до смеђо-сиве боје. Мужјак на
врату има дужу длаку, односно гриву коју нема женка. Јелен има рогове, а кошута само у
ретким случајевима.
Сузиште имају оба пола, дубоко удубљење испод ока. На корену репа код мужјака налази
се мирисна жлезда. Женка такву жлезду има на челу, а код оба пола мирисно место се
налази на спољној страни скочног зглоба. Рог има исту функцију и значај као и рог
срндаћа. Рог јелена састоји се од истих делова, као и рог срндаћа, само што има више
парожака. Ружа на рогу се назива венац, а осим тога се на рогу јелена развија круна а изнад
обрва уметак који се назива ледењак. Сва чула јелена су одлично развијена и премда има
астигматично грађено око пуно боље разликује предмете у околини од срне.
5
