1. PROCESI
Proces je transformacija ulaza u izlaz. Ulaz čine materijali, mašine, ljudi, metodi,
merenja, energija i informacije, a izlaz proizvodi/usluge, dokumenti i informacije.
U industrijskoj serijskoj proizvodnji ne postoje tehnološki procesi koji su
sposobni da proizvedu sve proizvode na potpuno isti način, već samo sa velikim
stepenom sličnosti.
Univerzalna karakteristika tih procesa je varijabilitet kvaliteta. Varijabilitet
nastaje usled dejstva velikog broja faktora, koji mogu biti slučajni i sistematski.
Slučajni faktori su prirodne varijacije procesa i oni izazivaju slučajne varijacije
kvaliteta proizvoda.
Sistematski faktori su neslučajni i dovode do poremećaja u procesu i sistematskih
varijacija u kvalitetu proizvoda.
Ukupna proizvodnja u posmatranom vremenskom intervalu, sa statističkog
aspekta, predstavlja statistički skup, a svaki proizvod elementarnu jedinicu toga skupa.
Na proizvodima se može ispitivati jedna ili više karakteristika kvaliteta određene
tehnološkom dokumentacijom. Izmerene vrednosti karakteristike kvaliteta
predstavljaju skup, dok je svaka izmerena vrednost elementarna jedinica skupa.
Svaki proces ima vremenski kontinuitet. Elementarne jedinice procesa
raspoređene su prema vremenskim sekvencama.
Razlika između skupa i procesa je vremenska određenost procesa. Karakteristike
procesa se mogu menjati tokom vremena. U slučaju kada je proces statistički stabilan
(deluju samo slučajni faktori) može se tretirati kao skup.
2. PODACI PROCESA
Procesni podaci predstavljaju izmerene karakteristike kvaliteta na proizvodima procesa
(elementarnim jedinicama)
Svaki proces ima vremenski kontinuitet. Elementarne jedinice procesa su
rasporedene u nizu prema vremenskim sekvencama, a ne prema nekom drugom
kriterijumu.
čas
Xi
1
198
201
196
201
2
202
205
201
202
3
194
196
201
203
4
201
195
202
200
5
204
201
197
198
6
204
200
199
203
7
203
206
195
204
8
196
199
200
199
9
196
202
201
198
10
200
199
200
199
11
204
203
201
198
12
196
199
202
203
Primer 1: Rezultati merenja težine kesa sa keksom
Tako, na primer, možemo kontrolisati težinu pakovanja keksa od 200 grama.
Proces se sastoji u kontinuitetu automata za punjenje više hiljada kesa keksa.
Periodično, svakih 15 minuta slobodnim izborom uzimamo jednu kesu i merimo
težinu. Rezultati merenja po vremenskim sekvencama prikazani su tabelom 1:
Prosečne podatke koji su deo procesa, odnosno uzorak procesa možemo srediti u
vidu serije strukture, odnosno intervalnog rasporeda frekvencija kao u tabeli 2:
intervalna
kasa
sredina
klase
broj kesa
(f)
193 – 195
194
3
196 – 198
197
9
199 – 201
200
23
202 – 204
203
11
205 – 207
206
2
ukupno :
-
48
tabela 2: Intervalni raspored frekvencija uzorka procesa
slika 1. Osnovni tipovi toka procesa
a) statistički stabilan proces b) statistički nestabilan proces
(prisutan rastući trend)
c) statistički nestabilan proces
d) statistički nestabilan proces
(prisutan opadajući trend) (ciklični tok procesa)
e) statistički nestabilan proces
(velika disperzija)
Procesne karte pružaju samo približne informacije o kvalitetu proizvodnje, koje
su pri tome i nedovoljno objektivne. Potpunije podatke za kontrolu i analizu kvaliteta
pružaju kontrolne karte individualnih vrednosti.
Kontrolna karta individualnih vrednosti prati varijacije kontrolisane
karakteristike jedinice proizvoda. Elementi kontrolne karte su:
• gornja granica kontrolne karte GKG
• donja granica kontrolne karte DKG
slika 2. Kontrolna karta individualnih vrednosti
Proces se ocenjuje kao statistički stabilan ako se rezultati merenja nalaze između
gornje i donje kontrolne granice. U procesu su prisutne samo slučajne varijacije, a
granice kontrolne karte predstavljaju prirodne granice tolerancije procesa.
Kada prirodne granice procesa zadovoljavaju granice tolerancije propisane
tehničkom dokumentacijom smatramo da je proces pod kontrolom. Ako to nije slučaj,
proces je statistički nestabilan.
4. TEST STATISTIČKE STABILNOSTI
Primenom osnovnih principa testiranja statističkih hipoteza moguće je za ocenu
kvaliteta na bazi numeričkih obeležja konstruisati razne kontrolne karte čiji naziv
zavisi od pokazatelja koji služe za ocenu kvaliteta. To su najčešće pokazatelji centralne
tendencije i disperzije. Pošto praćenje kvaliteta samo na osnovu jednog pokazatelja ne
daje dovoljno informacija o kvalitetu, u praksi se najčešće koriste takvi oblici
kontrolnih karata kod kojih se istovremeno prate pokazatelji centralne tendencije i
pokazatelji disperzije. Osnovne kontrolne karte su:
• kontrolna karta za aritmetičku sredinu ( kontrolna karta)
• kontrolna karta za razmak varijacije ( kontrolna R karta)
• kontrolna karta za standardnu devijaciju ( kontrolna S karta)
Kombinacijom prethodnih nastaju sledeće kontrolne karte:
• kontrolna
karta
• kontrolna
karta
Za atributivna obeležja koriste se:
• kontrolna p karta
• kontrolna p% karta
