Садржај:
1. Увод ........................................................................................…...........2
1.1. Потпуно посматрање ..............................................................….... 3
1.2. Делимично посматрање .................................................................. 3
1.3. Грешке због коришћења узорака и остали типови грешака .... 3
1.4. Статистика породичних буџета .................................................4
1.5. Испитивање јавног мњења .............................................................4
1.6. Испитивањеделотворности лекова .............................................5
2. Случајно узимање елемената у узорак ...........................................5
2.1. Генерисање и примена случајних бројева .....................................5
2.2. Карактеристике узорка као случајне променљиве ....................6
2.3 Узорак са понављањем или без понављања ...........…....................6
3. Веза између показатеља узорака и основног скупа .....................6
4.Планирање типа узорака ..........................................................……7
4.1.Прост случајни узорак…………………………………………....7
4.2.Стратификовани узорак.................……………………………..7
4.3.Групни узорак ........................……………………………………..7
4.4. Вишеетапни узорак .....................................................………….8
5. Закључак .....................................................................………………8
1. Увод
Статистика
је научни метод за истраживање променљивих појава које се
јављају у маси случајева. Природне, друштвене и економске појаве су променљиве
па зато представљају поље статистичког истраживања. У оквиру статистичког
истраживања разликујемо: планирање, прикупљање података, обрада статистичких
података и анализа статистичких података.
Прикупљање података
или узимање података значи прибављање
статистичких података. Разликујемо више начина прикупљања.
Анкетирање: може се обавити путем личног интервјуа или поштом (путем
упитника). Најчешће се примењује при истраживању тржишта или јавног мњења.
Бригу при анктерирању задаје термин погрешних одговора.
Посматрање: податке добијамо непосредним посматрањем или помоћу
мерних инструмената. Посматрање се примењује код избројавања промета,
утврђивања теесне висине. Грешке у мерењу имају важну улогу.
Експеримент: током експеримента вршимо проверу неке хипотезе.
Постављене хипотезе често изискују одређене услове, који се могу обезбедити
одговарајућим интервенцијама или третманом. Познати су такозвани контролисани
експерименти, у ком случају нека променљива појава мења другу појаву плански. У
економској науци експерименти најчешће нису могући.
Прикупљање података (у погледу домена) може бити:
потпуно или
делимично
. Делимично посматрање може бити:
-
репрезентативно посматрање (узимање узорака)
-
контролисан експеримент
-
остала делимична посматрања
- 2 -
