САОБРАЋАЈНИ ФАКУЛТЕТ

СЕМИНАРСКИ РАД:

СТАВЉАЊЕ РОБЕ У СЛОБОДАН

ПРОМЕТ

студент: ментор:

Весна Љубинац ДБ070064 АлександарМанојловић

фебруар 2010.

Садржај:

Историјат царинске службе ....................................................................................3

Цариински поступци ...............................................................................................5
Посебни царински поступци ..................................................................................6

Транзит ....................................................................................................7

Царинско складиштење .........................................................................7

Активно оплемењивање.........................................................................8

Прерада под царинском контролом.......................................................9

Привремени увоз....................................................................................10

Пасивно оплемењивање.........................................................................11

Извоз.........................................................................................................12

Други облици царински дозвољеног поступања са робо....................12

Слободне зоне..........................................................................................12

Поновни извоз, уништење и уступање робе ........................................13

Редован поступак царињења робе ..........................................................................13

Царински дуг и обрачун увозних дажбина и такси .............................14

Обрачунавање и наплата царине............................................................14

Савремене тенденције................................................................................................15
Мисија и улога службе...............................................................................................17
Интеграција са ЕУ.......................................................................................................19
Литература....................................................................................................................22

Републици Југославији донет је 1992. године, да би такође био мењан и допуњаван
у више наврата у складу са потребама и развојем укупне ситуације у земљи.

До 01.01.2002. године Савезна управа царина је самостални орган управе,

директно одговоран југословенској Савезној влади. Од 01.01.2002. године Савезна
управа царина је у саставу Савезног министарства финансија.

Веома обимне и сложене послове и задатке царинске службе, данас

обавља 3.129 царинских радника у 15 царинарница, 149 царинских испостава, 21
царинском реферату, 78 међународних граничних прелаза и 7 прелаза за
погранични саобраћај.

Данас информациони систем царинске службе располаже са моћним

централним рачунаром и са 111 периферних рачунарских система повезаних у
јединствену информациону мрежу, који у свом окружењу укупно имају 780
терминала и 304 штампача.

У укупном функционисању југословенске царинске службе, стручном

оспособљавању и усавршавању царинских радника, одувек је придаван адекватан
значај.   У   прошлости  стручно   образовање   царинских   радника   одвијало   се   преко
разлишитих институција и кроз различите видове, сходно тренутним потребама и
могућностима   царинске   службе.   Од   1968.   године,   после   потпуног   сагледавања
потреба  царинске службе на овом  плану,  Савезна  управа  царина  дефинисала  је
образовну   кадровску   политику   и   овај   посао   поверила   својој   организационој
јединици   Центру   за   стручно   образовање.   Стручна   обука   приправника   и
новопримљених   радника   царинске   службе,   обавезна   је  за   све   раднике   царинске
оперативе и стручних служби Савезне управе царина и царинарница, који раде на
пословима основне царинске делатности, а састоји се из теоријске стручне обуке,
практичне   стручне   обуке   и   полагања   стручног   царинског   испита.   Просечно
годишње, уверења о положеном стручном испиту царинске струке, добија око 250
царинских   радника   средње,   висе   и   високе   стручне   спреме.   У   складу   са   новом
ситуацијом, посебна пажња у овом сегменту царинских активности посвећује се
информатичкој обуци царинских радника.

ЦАРИНСКИ ПОСТУПЦИ

У новом царинском систему за разлику од досадашњег система предвиђена

је категорија царинских поступака, односно свако царинско дозвољено поступање
и употреба робе, где учесници у поступку стичу права и обавезе у вези са робом
представљају царинске поступке. У члану 5. став 1. тачка 15. царински поступак је
дефинисан као појам као и његове врсте, али ради даљег објашњавања врсте
поступка ћемо сада набројати:

· стављање робе у слободан промет;

· транзит (спољни и унутрашњи);
· царинско складиштење;
· активно оплемењивање;
· прерада под царинском контролом;
· привремени увоз;
· пасивно оплемењивање;
· извоз;
· привремени извоз.

Ради спровођења ових поступака, за сваки поступак, осим стављања робе у

слободан промет, потребно је одобрење надлежног царинског органа (члан 111.
став 1. Царинског закона), што значи да декларант ради спровођења поступака
предвиђеним члан 110. овог закона, мора поднети захтев царинарници за добијање
одобрења

за

његово

спровођење.

ТРАНЗИТ

Царински закон у чл. 118. дефинише транзит као кретање робе под

царинским надзором или царинском контролом између два места унутар царинског
подручја и то стране робе која није национализована и домаће робе намење
неизвозу.

Поступак транзита почиње пријављивањем робе улазној граничној

царинарници или царинарници где је роба претходно пријављена, а завршава се
предајом робе и прописаних исправа одредишној царинарници.

             Декларант који је поднео транзитну декларацију одговоран је за предају
робе   одредишној   царинарници   у   непромењеном   стању   и   дужан   је   да   положи
обезбеђење   за   плаћање   царинског   дуга,   који   може   бити   појединачно   (за   један
царински поступак) или генерално (за више транзитних поступака) уз одобрење
директора. Обезбеђење се не полаже у случају превоза робе поштом, у ваздушном
или железничком саобраћају и превозом цевоводом или далеководом.

Домаћа роба након извозног царињења се под царинским надзором и
царинском контролом заједно са прописаним исправама упућује извозној
царинарници ради извоза у иностранство.

Домаћа роба се може упутити под царинским надзором између два места на
домаћој територији преко страног подручја у оквиру транзитног поступка.

ЦАРИНСКО СКЛАДИШТЕЊЕ

Царинско складиштење је посебан царински дозвољени поступак, ради

смештаја робе у царинско складиште.

Царински орган одобрава смештај робе у царинско складиште након чега се
подноси декларација за смештај робе.

     За разлику од досадашњег законодавства, нови Царински закон прописује две
врсте   царинских   складишта   –   јавна   и   приватна.   Јавно   царинско   складиште   је
складиште  у  коме  држалац  царинског складишта пружа услуге складиштења  за
своју   или   туђу   робу,   док   је   приватно   царинско   складиште   складиште   у   коме
држалац   складишта   може   да   држи   само   своју   робу.
      При   томе,   закон   прави   разлику   између   држаоца   складишта   и   корисника
складишта, с тиме што је корисник складишта лице које је дужно да стави робу у
поступак   царинског   складиштења   или   лице   на   коме   су   пренета   та   права.
    Држалац царинског складишта је дужан да води евиденцију о роби смештеној у
царинско   складиште   и   одговоран   је   за   испуњавање   свих   услова   прописаних