MEGATREND UNIVERZITET BEOGRAD
FAKULTET ZA MENADŽMENT
ZAJEČAR
Osnovne akademske studije menadžmenta
STAVOVI GRAĐANA O NAČINU ISHRANE
SEMINARSKI RAD
Mentor:
Student:
Doc. dr Igor Trandafilović
Lazar Obradović
A/572/09
Zaječar, septembar 2013.
SADRŽAJ
UVOD………………………………………………………………………………...
3
I – OPŠTI DEO
1. PONAŠANJE POTROŠAČA..................................................................................
2. DEFINICIJA HRANE................................................................................................
4
5
2.1. PODELA HRANE I NJENA HRANLJIVOST .................................................
5
II – SPECIJALNI DEO
3. UVOD U ISTRAŽIVANJE……………………………………………………….
10
3.1. Anketa.................................................................................................................
10
4. REZULTATI ISTRAŽIVANJA ………………………………………………….
13
ZAKLJUČAK………………………………………………………………………… 25
LITERATURA……………………………………………………………………….. 26
2
I – OPŠTI DEO
1. PONAŠANJE POTROŠAČA
Termin potrosac se obicno koristi da opise dve razlicite vrste potrosaca: pojedince
– krajnje potrosace i organizacije kao potrosace. Ove dve razlicite vrste potrosaca cine
dva razlicita trzista.
Krajnji potrosac kupuje proizvode i usluge za sopstvenu upotrebu, upotrebu u
domacinstvu, ili kao poklon prijatelju. U svim navedenim slucajevima, proizvodi se
kupuju za krajnju upotrebu od strane pojedinca, koji se nazivaju “krajnji korisnici” ili
“krajnji potrosaci”. Druga vrsta potrosaca – organizacije kao potrosaci – obuhvataju
profitne i neprofitne organizacije, drzavne institucije i institucije koje kupuju proizvode,
opremu i usluge radi obavljanja svakodnevnih aktivnosti.
Istrazivanje ponasanja potrosaca obuhvata brojne oblasti, tj.proucava procese u
koje su ukljuceni pojedinci ili grupe kada biraju, kupuju i koriste proizvode, usluge, ideje
ili iskustva da bi zadovoljili potrebe i zelje. Postoje razni tipovi potrosaca, od deteta koje
od majke trazi gumu za zvakanje, do menadzera nabavke u velikoj kompaniji koji
odlucuje o kupovini skupe opreme. Potrebe koje treba zadovoljiti rangiraju se od gladi i
zedji do ljubavi, statusa i duhovnog ispunjenja. Sve je vece interesovanje za ponasanje
potrosaca, ne samo u oblasti marketinga, vec i u okviru drustvenih nauka uopste.
Termin “ponasanje potrosaca” se moze definisati kao ponasanje koje potrosaci
ispoljavaju pri istrazivanju, kupovini, koriscenju, oceni i rasporedjivanju proizvoda i
usluga za koje ocekuju da ce zadovoljiti njihove potrebe. Proucavanjem ponasanja
potrosaca istrazuje se kako pojedinci donose odluke da trose svoje raspolozive resurse
(novac, vreme, energiju) radi potrosnje odredjenih proizvoda. Ono obuhvata istrazivanje
sta, zasto, kako, kada, gde i koliko cesto potrosaci kupuju proizvode.
4
2. DEFINICIJA HRANE
Moglo bi se reći da hrana znači život. Sva živa bića moraju unositi hranu da bi
živela. Jednostavno rečeno: ako ne jedete neko vreme, umrećete. Ako hrana koju unosite
ne sadrži odgovarajuće sastojke, organizam ima problem u održavanju funkcija koje ga
drže u životu.
Hranu čine hranljive materije koje se koriste za izgradnju i održavanje organizma.
Sa druge strane, hrana se može definisati i kao bilo koja supstanca koju organizam
prerađuje sa ciljem dobijanja energije i izgradnje tkiva.
2.1 PODELA HRANE I NJENA HRANLJIVOST
Meso (hranljivo i ukusno)
S obzirom da je visokog hranljivog nivoa, meso predstavlja vitalni deo
uravnotežene i kvalitetne ishrane. Nijedna grupa namirnica nije tako dobar izvor
bioloških proteina (17-25 odsto), koji su dobri za rast, obnovu i izgradnju organizma.
Proteini ulaze u sastav svake ćelije i uključeni su u sve važne biohemijske procese u
organizmu, ali se koriste i za proizvodnju energije. Sastavljeni su od aminokiselina, čijim
brojem i sledom, odnosno vrstom i položajem su određene njihove karakteristike.
Namirnice životinjskog porekla (meso, mleko, jaja) sadrže sve esencijalne aminokiseline,
pa se stoga nazivaju potpunim belančevinama.
Najveću biološku vrednost imaju proteini surutke i majčinog mleka (blizu 100
odsto). Od mesa, najveću biološku vrednost imaju proteini govedine (80 odsto).
5
Hleb i peciva (potpuno nepotrebna ali neizbežna)
Gotovo da ne postoji trpeze na kojoj se ne nalazi hleb ili neka namernica od
brašna. Ako primećujete da se na vašem meniju u većim količinama nalazi hleb, ali i
peciva, kolači i keks, vreme je da načinite neke promene ako želite da održite telo zdrav
Jedan od najvažnijih razloga zašto je dobro jesti manje hleba, posebno belog, keks i
slične namirnice je gotovo potpuni nedostatak hranjivih vrednosti. Hlebom se u
organizam ne unose vlakna ni žitarice pa telo ne dobiva potrebne nutrijente. Pšenični hleb
je nešto bolji izbor ali najbolji izbor je hleb od celog zrna.
Još jedan dobar razlog da jedete manje hleba je činjenica da značajno možete da
smanjite količinu natrijuma u organizmu. Veće količine pojedenog hleba, posebno onog
obrađenog koji kupujete u klasičnim prodavnicama sadrže veće količine soli.
Činjenica je da se od hleba možete udebljati. Ako jedete previše hleba, svi ugljeni hidrati,
so, rafinirani šećer i konzervansi će se odraziti na težinu. To je povezano s insulinom,
zato je vrlo važno pripaziti na količinu hleba koju jedete.
Bez obzira na to da li jedete običan hleb, pecivo, keks ili testo za picu, ako jedete previše
tih namirnica, stavljate svoje zdravlje u opasnost, a upravo su zdravstveni rizici jedan od
najboljih razloga da jedete manje hleba. Od šećerne bolesti, visokog krvnog pritiska pa
do srčanih bolesti, prevelike količine hleba dovode do zdravstvenih problema.
Još jedan dobar razlog da jedete manje hleba jeste količina ugljenih hidrata koju on
sadrži. Naravno, telu je potrebna određena doza ugljenih hidrata, ali njihovo preterano
unošenje loše je za organizam. To je razlog zašto je umerenost tako važna.
7
