ВИСОКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА ЗА ВАСПИТАЧЕ
ШАБАЦ
ОЧЕКИВАЊЕ РОДИТЕЉА
ВАСПИТАЧА О МОТОРНОЈ
АКТИВНОСТИ ДЕЦЕ МЛАЂЕ
УЗРАСТНЕ ГРУПЕ
-ЗАВРШНИ РАД-
Ментор
Студент
Шабац, 2016.
2
ВИСОКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА ЗА ВАСПИТАЧЕ
ШАБАЦ
ОЧЕКИВАЊЕ РОДИТЕЉА
ВАСПИТАЧА О МОТОРНОЈ
АКТИВНОСТИ ДЕЦЕ МЛАЂЕ
УЗРАСТНЕ ГРУПЕ
-ЗАВРШНИ РАД-
Ментор
Студент
Шабац, 2016.
5
1.Увод
У ранијем периоду развој детета је био самостална активност родитеља, и огледала
се искључиво као дужност и обавеза родитеља као и свих чланова породице. Породица је
била место у којој се огледало целокупно васпитање детета. Појавном предшколских
установа активност део те активности се преноси са породице на ове институције.
Наравно постоје фрагменти процеса васпитања и образовања у којима је породица
незаменљива, зато је потребан сарадња ових двеју институција, зарад успешног
васпитавања детета и његовог нормалног физичког развоја. Савремене педагошке
институције с обзиром на велики потенцијал деце млађе узрастне групе имају задатак да
створе услове за њихово здраво одрастање и развијање. Поред тога вртићи имају задатак
да створе претпоставке за развој низ способности које су потребне детету у каснијем
животу, затим неопходно је потребно да допринесу развоју моторичких способности
детета и отпорност организма. ( Џиновић, Д и Мартиновић, Д. 2011.)
За успешан развој здравог човека потребно је адекватно применити физичко
васпитање код саме деце млађег узраста. Ради остваривања овог задатка код деце млађег
узраста потребно је водити рачуна о самим особинама деце овог узраста. Дете млађег
узраста има велику потребу за кретање, трчањем, скакање и игром и може се слободно
рећи да је кретање центар активности деце овог животног доба. Кроз игру дете млађег
узраста на најбољи могући начин упознаје околину, такође кроз игру дете исказује своја
осећања, а недвосмислено је јасно да се кроз овај вид активности јача снага а самим тим и
здравље детета.
7
радости или страху, али током одрастања детета мења се дужина емоционалног стања.
( Џиновић, Д. и Мартиновић, Д. 2011.)
У временском периоду од почетка друге године живота па до краја друге године ослобађа
се мисао код детета и у први план се ставља контакта између детета и реалности.
Усправни положај детета је сигурнији као и покрети из тог положаја. Стајање је
аутоматизовано, дете може да стоји на једној нози, може да се сагне до пода, може да
узме нешто са њега и да се врати у усправни положај, ходање је донекле
синхронизовано иако се дете још увек љуља (гега), оно може при ходу да окреће
главу, да се окрене и промени правац кретања чинећи већи заокрет, дете може да
шутира лопту без губитка равнотеже. На узрасту од 24 до 36 месеци живота, код
детета моторика се развија и усложњава. Даље се усавршавају основни елементарни
облици кретања (ходање, трчање, пузање, поскакивање...). Од треће године живота
водећа активност на том узрасту је и даље игра. Игром дете задовољава своју
потребу за кретањем, тако да се развој локомоторних и манипулативних покрета
наставља. Ходање и трчање млађе предшколске деце су због слабости
антропометријских димензија (коштано-мишићног и зглобног система) несавршени.
Дужина корака није константна, развој удружених покрета руку тек почиње, покрети
нису још праволинијски, при трчању нема спринта. Са развојем цента нервног система
ходање и трчање постаје природније, деца почињу да савладавају одређене препреке
(заобилазе предмете, пењу се, силазе...), марширају у ритму музике, ходају по правој
линији ногом испред ноге раширених руку, трче мењајући правац, скакућу на једној и
другој нози, возе трицикл, прескачу препреку висине 20 цм и др.
