УНИВЕРЗИТЕТ У ПРИШТИНИ - КОСОВСКОЈ
МИТРОВИЦИ
УЧИТЕЉСКИ ФАКУЛТЕТ ПРИЗРЕН – ЛЕПОСАВИЋ
ДИПЛОМСКИ РАД
СТАВОВИ УЧИТЕЉА ПРЕМА УЧИТЕЉСКОЈ
ПРОФЕСИЈИ
МЕНТОР:
КАНДИДАТ:
Проф. Др Александар Милојевић Маја Деспотовић
Лепосавић, 2012.
САДРЖАЈ
1. Увод................................................................................................................................3
2. Теоријски контекст проблема.......................................................................................4
2. 1. Дефиниција и сложеност става.....................................................................4
2. 2. Врсте ставова..............................................................................................................7
3. Нарав учитеља................................................................................................................8
4. Типологија учитеља.....................................................................................................11
4. 1. Савремени учитељи и савремена типологија............................................15
5. Мишљења учитеља о значајним питањима наставе.................................................19
6. Учитељи и промене у квалитету часа........................................................................23
7. Како учитељи схватају термин »усмереност на ученика«.......................................28
7. 1. Усмереност на дете и индивидуализовани приступ настави..................29
8. Однос учитеља према даровитим ученицима...........................................................33
9. Учитељи и проблем стварања климе у одељењу......................................................36
9. 1. Интерперсоналне способности учитеља, однос према раду и
разумевање понашања ученика..........................................................................37
9. 2. Проблеми климе у одељењу.......................................................................41
10. Истраживање..............................................................................................................45
10. 1. Предмет истраживања...............................................................................45
10. 2. Варијабле истраживања.............................................................................45
10. 3. Циљеви истраживања................................................................................46
10. 4. Хипотезе истраживања.............................................................................46
10. 5. Узорак истраживања.................................................................................47
10. 6. Инструменти истраживања......................................................................47
10. 7. Опис истраживања....................................................................................48
10. 8. Статистичка обрада података...................................................................48
11. Закључак....................................................................................................................
12. Литература............................................................................................................
2
карактеристика. Нису ретка ни нормативистичка истраживања у којима се описују
пожељна својства учитеља.
2. ТЕОРИЈСКИ КОНТЕКСТ ПРОБЛЕМА
У литератури се наводе следеће улоге учитеља: предавач ( методичар ),
организатор наставе, партнер у комуникацији, стручњак, мотиватор, оцењивач,
регулатор социјалних односа и др. Било како да приступимо проблематици
учитеља и његових улога у школи, сигурно је да он предтсавља једног од кључних
фактора васпитно-образовног процеса. Од начина на који обавља ове улоге
суштински зависи успешност и квалитет саме наставе. Ваљано обављање ових
улога или неких од наведених, укључује и скуп одређених особина које би учитељ
требао да поседује као и скуп ставова из кога проистиче његов однос према својој
професији односно позиву.
2.1 ДЕФИНИЦИЈЕ И СЛОЖЕНОСТ СТАВА
Више је покушаја дефинисања појма става. Најједноставније одређење јесте
да је он тенденција да се било позитивно било негативно реагује према одређеним
особинама, објектима или ситуацијама. Ова једноставна дефиниција има своје
предности и недостатке. Она је наоко разумљива али је по свом садржају
сиромашина и сувише општа, јер не одређује посебне карактеристике појма става
па се изједначује са многим другим сродним појмовима, на пример, са појмом
мнења, уверења, навика и неким другим.
« На више карактеристика појма става указује дефиниција коју дају Инглиш
и Инглиш (English i Еnglish, 1958). Они став одређују као трајно стечену
предиспозицију да се на доследан начин понаша према некој групи објеката. Ова
дефиниција указује већ на неке посебне карактеристике става: 1) да је он
предиспозиција, тј. да представља спремност да се на одређени начин односи према
одређеним објектима.; 2) да је став стечена предиспозиција, тј. да ставови нису
"урођени" него у току живота појединца формирана спремност да се на одређени
4
начин реагује. Ставови нису наслеђем преузети него су научени; 3) да је став
основа за доследан начин понашања према некој групи објеката и да зато
утврђивање ставова омогућава предвиђање понашања. Иако ова дефиниција већ
садржи већи број карактеристика појма става него претходна, ни она не наглашава
све битне моменте природе ставова, нити омогућава довољно јасно разликовање од
других неких појмова који се користе за објашњење понашања људи.(Рот, Н.:2010:
292)
Сложенија, зато и потпунија дефиниција става, која истиче још више
карактеристика тога појма, јесте позната дефиниција Г. Олпорта ( G. Аllport, 1935).
По њему, под ставом треба подразумевати неуралну и менталну спремност,
формирану на основу искуства, која врши директивни или динамички утицај на
реаговање појединца на објекте и ситуације са којима долази у додир. И ова
дефирииција наглашава: 1) Диспозициони карактер ставова. Да су ставови диспози-
ција или предиспозиција. Ставови, другим речма, не постојс увек манифестно него
само као спремност која се може актуализирати у одређеној ситуацији. 2) Наводећи
да су ставови спремност формирана на основу искуства и Олпорт истиче њихову
стеченост а негира њихову урођеност; људи се не рађају са ставовима према некој
раси, религији или нацији него се ти ставови стичу у току живота појединаца услед
одређених утицаја на њега. 3) Наводећи да су ставови предиспозиције, Олпорт
имплицитно указује и на њихову улогу у релативно доследном понашању људи:
долазећи у контакт са одређеним објектима и ситуацијама човек ће увек реаговати
према диспозицијама које су у њему формиране у вези са тим објектима и
ситуацијама. У Олпортовој се дефиницији међутим, указује и на то зашто ставови
детерминишу одређено понашање у вези са одређеним објектима и ситуацијама.
Ставови имају директивно или динамичко дејство. Да имају директивно дејство -
значи да ће од става који имамо зависити да ли ћемо неку идеју, неке особе, или
неке објекте оценити позитивно или негативно, бити за њих или против њих. Да
став може имати динамички утицај - значи да ће често од става зависити не само
наша процена ситуације, наше мишљење, него да ће од њега зависити и наша
акција. Али ни Олпортово одређење не укључује једну већ споменуту и данас
5
2.2
ВРСТЕ СТАВОВА
Ставови се могу поделити према више критеријума. Према једном, могу се
поделити на личне и социјалне. Лични ставови су они који су карактеристични
само за одређеног појединца. Лични је став, на пример, став неког човека према
својој мајци, према неком од својих пријатеља, према неком предмету који он
поседује. То су ставови за које се, пре свега, интересује психологија личности.
Социјалним ставовима називају се такви ставови који су заједнички за већи
број особа и с обзиром на које их је могуће упоређивати а који се односе на
друштвено значајне појаве. На пример: став према питању националности или
према појединим нацијама, према питању религије или појединим религијама итд.
Према мишљењу неких аутора, проучавање природе социјалних ставова јесте
централни проблем социјалне психологије.
Социјални ставови се, даље, могу разликовати према томе на које се појаве и
из које области односе: на појаве из области политичког живота, на појаве из
области привреде, из области уметности, итд. Према томе на коју се врсту садржаја
односе, говоримо о политичким, економским, естетским и другим групама ставова.
Ставови се могу разликовати и с обзиром на њихову логичку заснованост,
па се као врста ставова у оквиру осталих ставова издвајају предрасуде које
представљају ставове, али такве за које је карактеристично да су логички
неосновани, да се тешко мењају и да су по правилу праћени интензивним емо-
цијама. које се јављају код већег или мањег броја чланова друштва - важан чинилац
друштвеног понашања. (Рот, Н.:2010: 300)
7
