BLACE
SEMINARSKI RAD IZ INFORMACIONIH SISTEMA U
BANKARSTVU
Tema:
Štednja i depoziti građana
MENTOR:
STUDENT:
dr Vladimir Mladenović Ana Obradović 64/16f
Blace, 2019.
Sadržaj:
seminarski rad iz informacionih sistema u bankarstvu
Štednja i depoziti građana
Vođenjem poslova vezanih za štednju i depozite građanja kreiraju tj. stvaraju sledeće
klase podataka:
registar komitenata,
dinarska i devizna štednja,
katalog propisa,
i publikacije UBJ.
Građani kao komitenti (domaća građanska lica i strani državljani) mogu da polažu u
banku sledeće oblike štednih depozita – uloga i to:
1. dinarski depoziti.
2. devizni depoziti.
Ovi oblici se dele po ročnosti i nameni na: štednja a vista, oročena sa namenom,
oročena bez namene i sa otkazanim rokom.
Poslovnom politikom banke regulisani su uslovi prihvatanja depozita sa namenom i
bez namene, a tehnološkim uputstvima je regulisan operativni rad i postupak na šalterima
banke.
Postupak kod otvaranja depozitne partije
Podrazumeva sledeće radnje: zaključivanje ugovora, dodeljivanje broja (partije) u
poslovnim knjigama, zavođenje u očevidnik i abecednik, potpisivanje pristupnice,
deponovanje potpisa vlasnika i ovlašćenih lica, izdavanje knjižice i ugovora i uplata sredstava
(prenosom sa nekog drugog računa te ili neke druge banke ili uplatom na šalteru).
Posle uplate sredstava kamata se obračunava stepenastom metodom uz primenu
konformne metode obračuna u skladu sa poslovnom politikom banke i isplaćuje se na način i
u rokovima preciziranim ugovorom (po dospeću ugovora, 31.12. ili u kraćim rokovima).
U toku trajanja roka oročenja vlasnik može raskinuti ugovor o oročenju ili tražiti
saldaciju knjižice, ako su ispunjeni uslovi predviđeni zakonom (trajno iseljenje iz zemlje,
usred smrtnog slučaja, teške bolesti i sl.).
Po isteku roka oročenja štedni ulog se sa pripadajućom kamatom isplaćuje vlasniku ili
ovlašćenom licu zavisno o raspolaganju ili nalogom vlasnika uloga.
4
seminarski rad iz informacionih sistema u bankarstvu
Poseban vid depozitnih računa su: tekući računi (kontokoretni računi) ili žiro računi
građanskih lica i privrednih preduzetnika.
Štednja
Akomulacija odnosno štednja je bitna pretpostavka privrednog razvoja, na čijoj osnovi
može da se ostvaruje i viši nivo blagostanja. U tom smislu, svako društvo je prinuđeno da
akomulira, kako bi moglo da opstane i da se neprekidno razvija. U razvijenim zemljama sveta
(SAD, Nemačka, Japan i dr.) u poslednjih 50 godina stopa štednje - udeo štednje u BDP-u,
prosečno je iznosila od 18%-34%. To je zasigurno bitna pretpostavka za brži ekonomski rast
nacionalnih ekonomija i svetske privrede, posebno sa stanovišta povećanja veličine domaćeg
proizvoda i životnog standarda.
Formiranje domaće štednje
Osnovni izvor finansiranja investicija na nivo pojedinih nacionalnih ekonomija je domaća
štednja. Kad bi se celokupna proizvodnja pojedinih zemalja plasirala u tekuću potrošnju, to bi
značilo potpunu stagnaciju i nemogućnost privrednog rasta. Najkraće, štednja predstavlja
dobrovoljno odricanje potrošnje u sadašnjosti u cilju veće potrošnje u budućem vremenu.
Razumljivo da svako odlaganje potrošnje podrazumeva smanjenje korisnosti pojedinih dobara u
budućnosti analogno pomeranju vremena njihovog korišćenja. Štednja je po pravilu dobrovoljna.
Međutim, postoji i nevoljno ili prinudno odricanje jednog dela sadašnje potrošnje. Primera radi,
kada se smanjuje realna kupovna moć novca dolazi do prinudne štednje. Prinudna štednja se
javlja u uslovima inflacije izazvane visokom monetarnom ekspanzijom. U krajnjoj distanci,
svako prisilno smanjenje potrošnje može se označiti nevoljnim oblikom štednje. Svi porezi su
tradicionalni oblici prisilne štednje. Kao poseban način formiranja štednje mogu se označiti mere
deficitnog finansiranja. Njima se stvara štednja koja ima za cilj aktiviranje neangažovanih ili
nedovoljno iskorišćenih izvora.
Davanje preciznog odgovora na pitanje koji sve agregati čine nacionalnu štednju
podrazumeva prethodno određenje ključnih privrednosistemskih atributa zemlje koja se posmatra
i precizno poznavanje logike funkcionisanja njenih osnovnih institucionalnih sektora. Imajući u
5
