Ekonomski fakultet
Kosovska Mitrovica
S E M I N A R S K I R A D
Predmet: Nacionalna ekonomija
Tema: Štednja (akumulacija kapitala) i ekonomski rast i razvoj
Profesor Dr Zvezdica Simić
Student Jelena Đorović 29/12
Sadržaj
Uvod........................................................................................................2
Formiranje domaće štednje......................................................................4
Štednja domaćinstva................................................................................7
Štednja privrede......................................................................................8
Štednja države.........................................................................................9
Funkcije potrošnje i njihove poruke za politiku finansiranja.....................12
Međuzavisnost stope štednje i dinamike privrednog rasta.......................14
Finansiranje razvoja stranom štednjom...................................................18
Zaključak................................................................................................19
Literatura................................................................................................21
1
obuhvata promene u obimu proizvodnje i složene transformacije u kompoziciji i strukturi
privrede.
2
Akomulacija odnosno štednja je bitna pretpostavka privrednog razvoja, na čijoj osnovi
može da se ostvaruje i viši nivo blagostanja. U tom smislu, svako društvo je prinuđeno da
akomulira, kako bi moglo da opstane i da se neprekidno razvija. U razvijenim zemljama sveta
(SAD, Nemačka, Japan i dr.) u poslednjih 50 godina stopa štednje - udeo štednje u BDP-u,
prosečno je iznosila od 18%-34%. To je zasigurno bitna pretpostavka za brži ekonomski rast
nacionalnih ekonomija i svetske privrede, posebno sa stanovišta povećanja veličine domaćeg
proizvoda i životnog standarda.
2
„Privredni razvoj predstavlja ekonomsko napredovanje praćeno promenama strukture privrede i
promenama u kvalitetu i sastavu finalnog proizvoda“, Napoleoni, C.,Ekonomska misao XX stoleća, CKD,
Zagreb, 1981.,s., 181.
3
Formiranje domaće štednje
Osnovni izvor finansiranja investicija na nivo pojedinih nacionalnih ekonomija je
domaća štednja. Kad bi se celokupna proizvodnja pojedinih zemalja plasirala u tekuću
potrošnju, to bi značilo potpunu stagnaciju i nemogućnost privrednog rasta. Najkraće,
štednja predstavlja dobrovoljno odricanje potrošnje u sadašnjosti u cilju veće potrošnje u
budućem vremenu.
3
Razumljivo da svako odlaganje potrošnje podrazumeva smanjenje
korisnosti pojedinih dobara u budućnosti analogno pomeranju vremena njihovog korišćenja.
Štednja je po pravilu dobrovoljna. Međutim, postoji i nevoljno ili prinudno odricanje jednog
dela sadašnje potrošnje. Primera radi, kada se smanjuje realna kupovna moć novca dolazi do
prinudne štednje. Prinudna štednja se javlja u uslovima inflacije izazvane visokom
monetarnom ekspanzijom. U krajnjoj distanci, svako prisilno smanjenje potrošnje može se
označiti nevoljnim oblikom štednje. Svi porezi su tradicionalni oblici prisilne štednje. Kao
poseban način formiranja štednje mogu se označiti mere deficitnog finansiranja. Njima se
stvara štednja koja ima za cilj aktiviranje neangažovanih ili nedovoljno iskorišćenih izvora.
Davanje preciznog odgovora na pitanje koji sve agregati čine nacionalnu štednju
podrazumeva prethodno određenje ključnih privrednosistemskih atributa zemlje koja se
posmatra i precizno poznavanje logike funkcionisanja njenih osnovnih institucionalnih
sektora. Imajući u vidu model tržišne privrede proizilazi da se apstrahovanjem
spoljnoekonomskih odnosa posmatrane zemlje sa inostranstvom, komleks domaće štednje
kao ključne pretpostavke finansiranja investicija i privrednog razvoja mora locirati u miljeu
lokacija karakterističnih za tri institucionalizovana sektora: domaćinstva, preduzeća i države.
Osnovne odnose između ova tri institucionalizovana sektora u svakoj tržišnoj ekonomiji
najvećim delom determinišu formalna pravila i privrednosistemski atributi uređeni
zakonima. Međutim, valja napomenuti da institucionalizovanu infrastrukturu svake zemlje
određuje i čitav niz neformalnih pravila (tradicije, navike, odnos prema poslu i štednji) čiji je
značaj u proučavanju formiranja štednje na nacionalnom nivou inzvaredno veliki. Šta više, za
3
Lewis, A., Economic Development with Unlimited Supplies of Labor, The Economics of
Underdevelopment, New York 1963., p. 416.
4
Ukupna domaća štednja može se dobiti i kada se od raspoloživog dohotka (ukupan
nacionalni dohodak umanjen za veličinu poreza) oduzme lična potrošnja.
Uloga ukupne nacionalne štednje (privatne štednje i štednje države) je da finansira
ukupna investiciona ulaganja, dok je svrha poreza finansiranje javnih izdataka. Štednja i
investicije su time povezane ne samo u pogledu njihove visine već i mehanizmom njihovog
kreiranja.
Domaća štednja je svakako najvažniji izvor finansiranja investicija u skoro svim
zemljama sveta. Njen obim zavisi od veličine bruto domaćeg proizvoda u per capita izrazu i
od stope nacionalne štednje. Industrijski razvijene zemlje otuda svoj razvoj po pravilu
zasnivaju na investicijama koje finansiraju domaćom štednjom. U većini zemalja u razvoju
daleko najveći problem predstavlja nedovoljnost domaće štednje. „Posebno u
najsiromašnijim regionima hitna tekuća potrošnja takmiči se sa investicijama kod upotrebe
oskudnih faktora. Rezultat su premalene investicije u proizvodni kapital koji je tako
neophodan za brz ekonomski napredak.“
4
Zbog toga zemlje u razvoju svoje investicije delom
finansiraju dopunskom štednjom iz inostranstva.
Veličina domaće štednje direktna je funkcija visine bruto domaćeg proizvoda i per
capita i stope štednje. Štaviše, pouzdano se može tvrditi da visok nivo nacionalnog dohotka
per capita podrazumeva visoku stopu štednje i obratno. Budući da visoko razvijene privrede
imaju visok nivo štednje logično je da izraženiji procenat na veliki iznos ima za posledicu
dovoljan iznos sredstava za nesmetano finansiranje investicionih aktivnosti. Valja imati na
umu sledeće činjenice. Prvo, stopa štednje je takođe funkcija privrednog i finansijskog
sistema. Na njenu visinu određenog uticaja ima makroekonomska politika razvoja, posebno
monetarna i fiskalna. Drugo, dobar deo štednje sektora stanovništva, međutim, nikada ne
dolazi na finansijsko tržište. Brojni su razlozi takvoj pojavi.
Stopa štednje je od prvorazrednog značaja za dinamiku privrednog rasta. Prema
poznatom teoretičaru privrednog razvoja Votsonu Rostouu, neophodni uslov za izlazak
pojedinih nacionalnih ekonomija iz nerazvijenosti je stopa štednje između 10% i 15%.
5
Međutim, valja uvek imati u vidu da povećanje stope štednje ne znači per se dinamičniju
4
Samuelson , P., Nordahaus, W., Ekonomija, 14. izdanje, Mate, Zagreb, 1992., s. 698.
5
Rostow, W., The Economics of Take-off into Sustained Growth, 1963.
6
