Стене и минерали
Геологија
- наука о грађи Земље, њеном саставу и историји.
ГРАЂА ЗЕМЉЕ
1. ЗЕМЉИНА КОРА
а) континентска кора – дебљинe 20 – 80 km
б) океанска кора – дебљине 5 – 10 km
2. ОМОТАЧ ЈЕЗГРА – дебљине око 2.900 km
3. ЗЕМЉИНО ЈЕЗГРО – NiFe, полупречник око 3.450 km
-ЛИТОСФЕРА- Земљина кора + горњи део омотача језгра
-Мохо-слој (површина Мохоровичићевог дисконтинуитета)- гранична зона између
Земљине коре и горњег дела Земљиног омотача; граница различитих брзина ширења
сеизмичких таласа на дубини од 54 km ( дубина варира између 5 km испод океана и 75 km
испод најдубљих делова континенталне коре)
- Гутенбергов дисконтинуитет- налази се на дубини од 2.900 km; дели доњи део Земљиног
омотача од Земљиног језгра
- геотермички ступањ- за сваких 33 m дубине температура Земље расте за 1 °C
.
Слика 1. - Схема унутрашње грађе Земље
1
Земљина кора
је чврст спољашњи омотач Земље настао постепеним хлађењем и
очвршћавањем усијане материје током дугих процеса израчивања Земљине топлоте. У
почетку су то биле мање и веће енклаве танке, очврсле коре у „мору“ усијаног и
растопљеног материјала. У процесима поновног разламања, претапања и обнављања
појединих делова очврсле коре њена дебљина се стално увећавала и консолидовала.
Формирањем прве чврсте коре завршио се звездани стадијум развоја и отпочео дуг
геолошки развој планете Земље. У току ове фазе развоја, која још увек траје, Земљина
кора се мањим или већим интензитетом, непрестано мења. Заправо, током геолошког
развоја изглед Земљине коре (рељеф) представља резултат трајног и антагонистичког
деловања унутрашњих (ендогених) и спољних (егзогених) сила и процеса. На њен изглед
и динамику, нарочито током последњих векова, велики утицај има и све сложенија
активност човека – антропогени фактор и модификатори у еволуцији рељефа.
Земљина кора
је хетерогеног састава, старости и постанка. Са просечном
дебљином од 33 km њој припада мање од 1% запремине и 0,5% масе Планете.
Према дебљини и саставу
разликују се три типа коре:
• континентална,
•океанска и
•контактна или кора прелазних делова.
Континенталну кору
као најстарију (преко 3,5 милијарди година) карактерише
слојевита грађа (седиментни, гранитни и базатни слој) и максимална моћност која у зони
континенталних плоча и великих планинских масива достиже 70-80 km, а понегде и преко
120 km. Океанска кора је најмлађа, најтања (5-10, максимално до 40 km) и најлабилнија.
Састоји се из два слоја: горњег – тањег (седиментног) и доњег – дебљег (базалтног). Кора
прелазних делова је карактеристична за ободне делове континената (континентални
шелфови) и представа границу између прва два поменута типа коре.
Омотач језгра (плашт)
је најволумнији део Земље који се протеже до дубине од 2 900
км и чини 70% запремине Земље. Састоји се углавном од чврстих стена са понеком
изолованом магматском комором. Међутим, иако је у чврстом стању, силикатни материјал
је због високих температура довољно пластичан да може тећи. Претпоставља се да је
изграђен од ултрабазичних стена попут
перидотита
(стена састављена од
феромагнезијумских минерала попут
оливина
и
пироксена
).
Кора и спољашњи омотач
чине
литосферу
. Дебела је у просеку 70 км испод океана и 125 – 250 км испод
континената.
Језгро
се састоји од два дела: течног спољашњег и чврстог унутрашњег. Изграђено је
од несиликатних
минерала
, вероватно од гвожђа с малим примесама кисеоника,
силицијума, сумпора или никла.
Хетероген састав и изразита неравномерност заступљености појединих хемијских
елемената у Земљиној кори су значајан фактор њене сложености
. По хемијском саставу
у њој доминирају
(у масеним %): кисеоник
(О) – 49,13 %,
силицијум
(Si) - 26%,
алуминијум
(Al) – 7,45%
, гвожђе
(Fe) - 4,2%,
калцијум
(Ca) – 3,25%,
натријум
(Na) -
2,4%,
калијум
(K) 2,35%,
магнезијум (
Mg) 2,35
%, водоник
(H) 1%
и др. Тако ових девет
најзаступљенијих елемената Периодног система учествује са 98%, а осталих 109 са само
2
