Универзитет у Крагујевцу
Природно-математички факултет
Институт за Биологију и Екологију
Смер:Екологија
СТЕПЕ И САВАНЕ
Семинарски рад
СТУДЕНТ:
БРОЈ ИНДЕКСА:
СМЕР: Екологија
ПРЕДМЕТ: Биогеографија
ПРЕДМЕТНИ НАСТАВНИК: Снежана Пешић
АСИСТЕНТ: Милан Станковић
КРАГУЈЕВАЦ
2012
2
САДРЖАЈ
1.УВОД............................................................................................................................3
2. СТЕПЕ.........................................................................................................................4
2.1 Опште особине4
2.2 ГЕОГРАФСКА РАСПРОСТРАЊЕНОСТ...............................................................4
2.3 КЛИМАТСКЕ ОДЛИКЕ...........................................................................................5
2.4 БИЉНИ СВЕТ........................................................................................................6
2.4.1 ОПШТЕ ОСОБИНЕ..........................................................................................6
2.4.2 ЖИВОТНЕ ФОРМЕ БИЉАКА.........................................................................7
2.5 СТЕПЕ У ЕВРОПИ И АЗИЈИ...............................................................................10
2.6 СЕВЕРНОАМЕРИЧКЕ СТЕПЕ (ПРЕРИЈЕ)........................................................12
2.7 ЈУЖНОАМЕРИЧКЕ СТЕПЕ (ПОМПАСИ)...........................................................14
3.САВАНЕ......................................................................................................................15
3.1 ОПШТЕ ОСОБИНЕ..............................................................................................15
3.2 ГЕОГРАФСКА РАСПРОСТРАЊЕНОСТ.............................................................15
3.3 КЛИМАТСКЕ ОДЛИКЕ.........................................................................................15
3.4 БИЉНИ СВЕТ......................................................................................................16
4. ЖИВОТИЊЕ СТЕПА И САВАНА..............................................................................18
5. ЗАКЉУЧАК................................................................................................................19
ЛИТЕРАТУРА...............................................................................................................20
4
2. Степе (
Аеstiduriherbosa
)
2.1 Опште особине
Под степама (у широком смислу речи) подразумевамо тврдолисну зељасту
вегетацију у којој, за разлику од савана, нема дрвећа. Разлика је и у томе што
вегетација степе траје кратко преко лета (
Аеstiduriherbosa
), док се саване развијају
током зимског, кишног периода (
Hiemiduriherbosa
). Насупрот пустињама, степа је
вегетација затвореног типа, у којој према томе биљке по правилу потпуно
покривају земљиште. Степска вегетација образована је углавном од
ксероморфних и микротермних зељастих биљака, које највећем делу припадају
врстама из фамилије трава (
Poaceae
). Нарочито су карактеристичне бусенасте
траве. Уопште узев степе су типична вегетација ксерофита. Док је код мочварних
и долинских ливада тургор битан за одржавање биљака у усправном положају, у
степама тургор има мање значаја. За степске биљке је у том погледу најважније
веома развијено механичко ткиво.
2.2 Географска распрострањеност
Степска вегетација припада зоналној вегетацији и заузима огромне области
у умереној зони Евроазијског и Северноамеричког континента (у Северној
Америци степској вегетацији припадају
прерије
). У Јужној Америци такође постоје
степе у Аргентини и Уругвају (то су
помпаси
), а такође и у Африци (зову се
велд
)
и Аустралији. (сл. 2)
У Европи и Азији степе се пружају у
виду појаса од запада према истоку.
Оне почињу од дунавске низије где су
развијене фрагментарно, па се затим
у виду мање или више широке зоне
пружају према истоку, све до
североисточне Кине. Дуж своје
северне границе степе се граниче са
шумама, листопадним и четинарским,
а на југу са пустињама. Граница
између степа и ових сусуедних
вегетација није оштра, већ постоји
читав низ прелаза и мешовитих
заједница. Тако се на северу образује
подзона шумостепе, а на југу подзона
Сл. 2. Распоред степа на Земљи
(
презето и модификовано са
-
http://www.exploringnature.org
)
5
полупустиња. У Северној Америци степе (
прерије
) заузимају централни део
контнента, пружајући се углавном од севера ка југу. Према северозападу и северу
се граниче са четинарским шумама, а према истоку са листопадним. На западу се
граниче углавном са пустињама а на југу субтропским типовима вегетације. У
Јужној Америци степе (
помпаси
) заузимају углавном источне и северне делове
Аргентине, од предгорја Кордиљера на западу, па све до Атланског Океана на
истоку. Степе такође заузимају и мање области на крајњем југоистоку афричког
континента. Осим тога оне се налазе и у планинама неких континенталних
области (Кавказа, Средња Азија, Алтај и др.), где образују посебне степске
висинске појасеве.
С обзиром на огромно пространство које заузимају, између појединих степа
постоје и мање или веће разлике. Оне су условљене с једне стране климатским
разликама (променом температуре и влажности у правцу север-југ, односно исток-
запад), а с друге стране разликама у земљишту. Исто тако постоје и велике
флористичке и друге разлике у степама на различитим континентима (руске степе,
северноамеричке прерије, јужноамерички помпаси).
2.3 Климатске одлике
Степе су развијене у оним областима у којима влада континенетална и
ултраконтинентална клима, са релативно малим количинама падавина за време
лета. Степску климу одликује хладна и оштра зима и доста сув вегетацијски
период (пролеће – лето – јесен), у коме се истиче топло и жарко лето. У степама
је средња темперетура летњих месеци изнад 20° С, а не прелази 23,5° С,
годишња количина водених талога релативно је мала, највише до 450 мм, са
максимумом падавина у првој половини лета, у јуну и јулу, што има посебан значај
за живот биљака и формирање посебног биљног покривача. Карактеристично је за
степска подручја да је летњи период изразито сув, а често се дешава да киша не
падне месец и више дана, чак и по два месеца, те је у том периоду, као последица
топлотних и хидролошких прилика, карактеристична физичка суша. У зимском
периоду ниске температуре и хладни суви ветрови су ограничавајући фактори
опстанка дрвећа, и то је разлог њиховог изостанка у степама.
У односу на педолошку подлогу, степе су распрострањене на
чернозему
,
који је иначе управо типично степско земљиште. Чернозем, као и степа, има
зонални карактер, а у које се умећу интразонални типови сланих земљишта –
солончаци, солоњеци и солођи, па самим тим и интразонална слатинска
вегетација.
