Stepen i karakteristike razvoja saobraćaja u svetu

Visoka škola strukovnih studija za menadžment u saobraćaju u Nišu

                          SEMINARSKI RAD

             Predmet: 

EKONOMIKA PREDUZEĆA

Tema: DRUMSKI SAOBRACAJ

            (Stepen i karakteristike razvoja saobraćaja u svetu)

      Predmetni nastavnik:                                                                      Student: 
                                                                                              Nenad Vukosavljević 

                                                                                                                     254 – P/10

Niš 2013. 

1. Uvod

Drumski saobraćaj ima vodeću ulogu u prevozu putnika (80% svetskog prometa putnika), a 

takođe roba na kratka i srednja rastojanja (“od vrata do vrata”). Među drugim vrstama saobraćaja  

vodeći je i po dužini mreže saobraćajnica (24 mil. km, ili 70% svetskog saobraćajnog sistema).

U mnogim delovima sveta, saobraćaj je, uopšte uzevši, organizovan: petljama, saobraćajnim 

signalima, i znacima na raskršćima tako da olakša protok vozila. U saobraćaju mogu učestvovati 

vozila   na   motorni   pogon,   vozila   bez   sopstvenog   pogona   (bicikli)   i   pešaci.   Saobraćajnim 

signalima mogućno je usaglašavanje i sa ostalim vidovima saobraćaja.

Organizovan saobraćaj drastično smanjuje vreme putovanja. Iako vozila čekaju na raskrsnicama, 

ušteda u vremenu je više nego očigledna. Organizovan saobraćaj može preći u dezorganizovan 

nastupanjem vanrednog događaja, bilo da su u pitanju radovi na putu, neka nezgoda, ili prepreka, 

kao što je životinja koja se nađe na putu, ruševine i sl. Na izuzetno prometnim autoputevima 

ometanje može potrajati sve dok se saobraćaj ne proredi. Viljem Biti proučavao je ova ometanja 

nazvavši ih saobraćajni talasi.

4



terminali i sistemi posebne namene (logistički terminal, cross docking terminal, dry 

port,   carinski   terminal,   terminal   za   prikupljanje   sekundarnih   sirovina,   slobodna, 

carinska zona itd.);



distributivni   industrijskih   kompanija,   distributivni   centri   za   potrebe   ostalih 

kompanija,   odnosno   za   potrebe   uslužnih   delatnosti,   kao   i   distributivni   centri 

logističkih provajdera;



skladišni sistemi u varijantama otvorenih, zatvorenih i specijalnih skladišta;

3. Delatnost robno – transportnih centara

Iskustva razvijenih evropskih zemalja ističu da su osnovne delatnosti logističkih centara (robno-

transportnih centara) sledeće: 



pretovar robe (u ovim vidovima transporta), 



obavljanje delatnosti dolaznog i odlaznog daljinskog, regionalnog i lokalnog transporta 

robe, 



čuvanje i zadržavanje robe (naročito za potrebe regiona), 



sabirni i distributivni transport, 



prateće i uslužne delatnosti (informaciono-upravljački sistemi, berze tereta 

Navedene   delatnosti   jasno   ističu   osnovne   ciljeve   i   zadatke   logističkih   centara   u   sektorima 

industrijske (proizvodne) privrede, saobraćajne privrede, uslova življenja i dr. Ti ciljevi i zadaci 

su: 



poboljšanje privredne strukture, 



omogućavanje bržeg i šireg razvoja malih i srednjih preduzeća, 



stvaranje uslova za opšte unapređenje regionalnog razvoja, 



poboljšanje kvaliteta usluga, 

6



sniženje troškova transporta i skladištenja roba, 



poboljšanje efikasnosti funkcionisanja čitavog distributivnog sistema, 



posebno snabdevanja grada i proizvodnih preduzeća, 



poboljšanje saobraćajne strukture, 



poboljšanje prostornog plana, 



znatna štednja energije, 



zaštita i unapređenje životne sredine

Osnovni   način   smanjenja   troškova   proizvodnje   i   usluga   jeste   usvajanje   nove   strategije   koja 

predviđa snabdevanje korisnika materijalima-robama "tačno na vreme", tj. onda kada su potrebni 

u proizvodnji ili kada se vrši usluga. 

U  svetlu   navedenog   zahteva   očigledno   je   da   mala   i   srednja   preduzeća   treba   da   imaju   neko 

centralno   skladište   iz   kojeg   bi   se   snabdevala   potrebnim   materijalima,   poluproizvodima, 

komponentama, agregatima i dr., tačno u vreme potrebe neposredne ugradnje - proizvodnje. 

Očigledno je neracionalno da ovakva struktura preduzeća ima te količine i asortimane u svojim 

skladištima. Rešenje je, dakle, u formiranju zajedničkog industrijskog skladišta, najbolje usklopu 

logističkog centra ili kao začetak razvoja regionalnog logističkog centra. 

Centralno regionalno industrijsko skladište može se struktuirati na dva načina kao: 



centralizovano za ceo region na jednoj lokaciji, ili 



decentralizovano,   na   više   podregionalnih   lokacija   međusobno   integrisanih 

informacionim tehnologijama. 

. 

Pri   opredeljenju   za   tip   skladišta   treba   imati   u   vidu   da   primena   informacionih   tehnologija 

omogućuje da se i decentralizovano skladište funkcionalno tretira kao centralizovano, a oba u 

sklopu   regionalnog   logističkog   centra.   Pravilnim   izborom   lokacije   industrijskog   skladišta   i 

logističkog   centra   suštinski   se   unapređuje   city  logistika  i   unapređuje   gradski   i   regionalni 

transport, što ima udela i na korišćenje i održavanje putne mreže

Problem robnog transporta u gradskim sredinama, za većinu evropskih zemalja postaje aktuelan 

onog trenutka kada u njima broj stanovnika prelazi 100 000 a transport se realizuje na rastojanju 

do 50 km. Analize pokazuju da se oko 80% transporta realizuje upravo na rastojanju manjem od 

7