ТЕОРЕТСКИ ДИО
1. ИСТОРИЈСКИ РАЗВОЈ ФРИЗЕРСКЕ СТРУКЕ
Kоса је увијек имала свој језик. Она је као гласник који наше
унутрашње расположење изражава спољашњем свијету. Дуга коса
представља оригиналну женственост, сензуалност и умјетност завођења.
Није случајно да ни у једној верзији Раја не можете виђети Еву са кратком
косом како стоји под чувеним дрветом јабуке.
Дуга коса у старом вијеку
Чак и у давна времена, дуга, плутајућа коса сматрана је
отјелотворењем љепоте. Богати Египћани, који нису били рођени са густом
таласастом косом, носили су перике направљене од природне косе да би
постигли тај ефекат. У античкој Грчкој, дуга коса била је видљиви знак
слободе, здравља и богатства. Римљанке у доба царева такође су много
времена посвећивале коси. Проводиле су сате правећи необичне фризуре,
правећи локне и плетенице. Германски и други келтски народи били су
присталице природнијег изгледа. Њиховим женама било је потребно само
пар штапића да увежу косу и држе је на мјесту или су је једноставно
пуштале низ рамена
1
.
Дуга коса у средњем вијеку
До раног средњег вијека, фризура је постала гламурозна. Дјевојке су
своју дугу косу у плетеницама украшавале златним нитима и бисерима.
Удате жене су буквално стављане под маску, и носиле калуђерски вео:
ланени прекривач са декорисаном траком преко чела. Тада су,
"вјештицама" сјекли косу како би им ускратили њихове магичне моћи и
прочистили их.
1
Перасовић, Б. 2001 Урбана племена, социологија субкултура у Хрватској, Свеучилишна наклада.
Дуга коса у Европи у XVII вијеку
У 17. вијеку, мода је постала заиста строга. Шпанска мода обузела је
жене широм Европе које су чешљале косу у реп и причвршћивале је
шналама и тракама на полеђини главе, тако да су имале скоро лоптасти
изглед. Kако је вријеме пролазило, стилови фризура у Француској
постајали су све сложенији. Подржана од стране јастучића коњске длаке и
неколико метара газе, даме из високог друштва красиле су своје косе
драгуљима, те је она ишла и до неколико метара у висину. Француска
револуција учинила је крај овој театралности. То је зато што је, у средњем
вијеку, коса сматрана дијелом душe.
Дуга коса у Европи у XVIII вијеку
Од 1800. године за украшавање косе коришћени су скромнији
декоративни чешљићи, филигранске дијадеме и свилене траке. Широке
плетенице сплетене у круг скривале су се испод круна. До 1870, фризуре
високе попут кула биле су готово ствар прошлости. Умјесто тога, париски
Цхигнон стил са јаким централним дијелом убрзо је постао популаран и
нашао се у епицентру моде. Овај стил, са косом скупљеном у задњем
дијелу врата није могао бити једноставнији и постао је фаворит за сва
времена.
Фризуре двадесетих
Итон фризура (врста кратко равно подшишане женске фризуре чији
назив потиче из сличности са фризурама које су носили школарци у
Итону) појавила се 1920. године и послала први талас шока у свијету дуге
косе. Била је заиста спектакуларна, јер је представљала први корак ка
еманципацији и била је радикалан раскид са сликом жене која је
преовлађивала у то вријеме.
