Уводно разматрање
Резиме:
Графички премер на северу Србије, у покрајни Војводини, извршила је још
Аустроугарска монархија у другој половини XIX века и почетком XX века. Тај
премер је и данас у употреби. С обзиром да је данас на снази нови премер и да се
одржава махом дигитално, у раду ће бити описано спровођење промена старог
премера, јер се он од новог премера разликује како у пројекцији тако и у
јединицама мера, па га је као таквог немогуће поистоветити са новим премером.
1.
Уводна разматрања
На подручју Војводине данас су у употреби две врсте геодетског премера, тзв.
стари и нови премер. Старим премером се назива графички премер који је крајем
19. и почетком 20. века извршила Аустроугарска монархија у стереографској
пројекцији и хватском систему мера на целој територији Војводине. Нумерички
премер који је извршен делимично пре, а већим делом после Другог светског рата,
у Гаус-Кригеровој пројекцији назива се новим премером. Овим премером је
обухваћено око 73% од укупне површине Војводине, што значи да је на око 23%,
или тачније на око 576 000 ха још увек у употреби стари графички премер. Ова два
премера су битно различита.
Аутономна Покрајина Војводина садржи 448 катастарских општина. У 143
катастарске општине премер је извршен у
стереографској пројекцији, а у 8
катастарских општина на делу општине.
ЦКН Нови Сад садржи 251 катастарску општину. У 59 катастарских општина
премер је извршен у
стереографској пројекцији, а у 4 катастарске општине на делу
општине. ЦКН Панчево
има 197 катастарских општина. У 84 катастарске општине
Уводно разматрање
премер је извршен у
стереографској пројекцији, а у 4 катастарске општине на делу
општине (
Слика 1.1)
.
На преосталој територији Војводине у употреби је нумерички премер у Гаус–
Кригеровој пројекцији.
Слика 1.1
Подручија покривена Стереографском пројекцијом
С обзиром да је тема рада спровођење промена у стреографској пројекцији, у раду
ће бити представљен само један од многобројних примера спровођења промена
које се врше у одржавању премера. Да би дошли до суштине наведене теме рад је
подељен на неколико поглавља кроз које ће бити јаснија сама пробематика дате
теме.
Историјске основе
2.
Историјске основе
Историјски праћено, успостављање прегледа о земљишту сеже у далеку
прошлост и представља зачетке успостављања катастра земљишта. Катастар
земљишта садржи податке о парцелама и објектима на земљишту у погледу
њиховог положаја, облика, површине, врсте, односно културе земљишта,
бонитета, класе, катастарског прихода и корисника ([4 Др.Иван Р. Алексић и др.:
Катастар непокретности-основни стратешки циљ Републичког геодетског завода,
Неум 2007).
Евидентирање некретнина мора омогућити чување, приказ, одржавање и
издавање података, и то брзо и тачно ([8 Роић, М. (1997): Дигитални катастар,
фолије с предавања, Геодетски факултет, Загреб
Евидентирање некретнина сеже још у далеку прошлост. Неки писци тврде да је за
време римске владавине била измерена цела Грчка и да су тада израђени нацрти
на плочицама од бронзе, на којима су предочене парцеле земљишта. Римска
држава је имала, већ за време Сервија Тулија (578-534) уведен порез на
земљиште, чију је основицу имао ценсус, утврђен на основу површине, начина
искориштавања, бонитета и прихода од земљишта, израженог у количини
производа. На темељу пријава грађана успостављени су посебни прегледи у
облику књига, названих tabulae censulas, у које су се уносили подаци о површини
и начину искориштавања земљишта, квалитету, приход изражен у количини
производа, као и име произвођача.
Није сигурно утврђено да је у време Римског Царства постојао преглед о
земљишту (катастар) основан на детаљном премеру. Многе европске државе и
Историјске основе
градови државе, нарочито оне на подручју данашње Италије, већ у XII веку
успостављају катастар земљишта који се може сматрати претечом модерног
парцеларног катастра земљишта. Град Милано, поводом увођења пореза на
земљиште, познатог под именом censo milanese већ 1714. године поседује
катастар земљишта успостављен на основу детаљног премера. Тај катастар
земљишта имао је израђене планове у размери 1:2000 и процену вредности
прихода, утврђену према начину искориштавања сваке парцеле земљишта.
У периоду XVIII., IXX. и делом XX.века су спроведена четири аустријска премера,
и то:
•
први или јозефински премер,
•
други или францискански премер,
•
трећи или францјозефски и
•
четврти или прецизни премер.
Премер земљишта на подручју Србије вршен је у различитим политичким,
економским и привредним условима, те се разликује по начину израде и по свом
садржају у зависност од потреба друштва у време његове израде. У северном
делу државе премер је почет 1853.године по мађарским прописима, обухвата
делове наше државне територије који су пре 1918.године били у мађарском делу
Аустроугарске монархије.
Непосредно пред Други светски рат започиње премеравање Војводине у
метарском систему мера и израда геодетских планова у Гаус–Кригеровој
пројекцији. Сам рат је зауставио овај не мали посао али се ипак 1950. године
наставља се са премеравањем Војводине.
Историјске основе
тачке јер се сада то међусобно уклапање извршило другачије. Све наведене
недостатке методе умерања у одржавању премера могуће је отклонити применом
неке од нумеричких метода одржавања, за које је потребно познавати координате
међних тачака у нашем државном координатном систему. Одређивање ових
координата се у пракси врши трансформацијом из стереографских координата
преко постојећих поља за трансформацију. У овом поступку до стереографских
координата се долази графичким очитавањем са листова детаља. Листови
детаља су у току дуге употребе похабани, описани су само оквиром без
дециметарске мреже, па се зато тешко може говорити о тачности графички
очитаних координата тачака детаља. Према садашњем стању, подручје целе
Војводине издељено је на преко 400 поља за трансформацију. У највећем броју
случајева поља су формирана на основу четири заједничке тачке, док има и поља
формираних са по три заједничке тачке што је уједно и неопходан број тачака. Ове
заједничке тачке нису одабиране по посебној методологији већ је било важно да
буде покривено подручје на коме се врши трансформација. Оваква подела
територије на поља и трансформација координата на основу њих има више
недостатака међу којима се могу издвојити:
добијање расцепа у трансформацији на границама свих суседних
поља,
због малог броја сувишних тачака (поља са четири тачке) не могу се
открити грешке у координатама појединих тачака уколико нису драстично велике,
код поља са три заједничке тачке (неопходан број тачака) не могу се
открити грешке у координатама појединих тачака ма колико биле грубе.
Постоји и једна добра особина оваквог одржавања премера у томе што се за
разлику од сталног померања положаја парцела на терену применом методе
умерања, први пут тај положај, колико год био погрешан, фиксира и везује за
тачке геодетске основе. Практично овим поступком одржавања премера врши се
на неки начин превођење постојећег графичког у нумерички премер што ни једним
актом, одлуком или правилником од стране надлежних институција до данас није
званично дефинисано, али је понекад једино решење на терену.
