Sadržaj:
1. Uvod................................................................................................................................ 1
2. Pojam i vrste sticaja......................................................................................................... 1
2.1. Idealni sticaj..............................................................................................................2
2.2. Realni sticaj.............................................................................................................. 2
3. Prividni sticaj krivičnih dela............................................................................................3
3.1. Prividni idealni sticaj................................................................................................3
3.1.1. Specijalitet......................................................................................................... 3
3.1.2. Supsidijaritet...................................................................................................... 4
3.1.3. Konsumpcija...................................................................................................... 4
3.1.4. Inkluzija............................................................................................................. 5
3.1.5. Alternativitet...................................................................................................... 5
3.2. Prividni realni sticaj..................................................................................................6
3.2.1. Složeno krivično delo........................................................................................6
3.2.2. Kolektivno krivično delo...................................................................................7
3.2.2.1 Kolektivno krivično delo u vidu zanata.......................................................7
3.2.2.2 Kolektivno krivično delo u vidu zanimanja.................................................7
3.2.2.3 Kolektivno krivično delo iz navike..............................................................7
3.2.3. Produženo krivično delo....................................................................................8
4. Odmeravanje kazne za krivična dela u sticaju.................................................................9
5. Zaključak.......................................................................................................................10
6. Literatura........................................................................................................................12
1. Uvod
Oblast krivičnog prava predstavlja jednu od najstarijih pravnih oblasti koja se izučava,
što i ne čudi, imajući u vidu materiju koju ona izučava i kojom se bavi. Postojanje
krivičnih dela, njihovo kažnjavanje, suzbijanje kao i njihov razvoj kroz istoriju jeste
veoma složena pravna celina.
Kada učinitelj sa jednom radnjom prouzrokuje jednu posledicu i ostvari jedno krivično
delo, tada postoji jedinstvo radnje i posledice ili jedinstvo krivičnog dela. Međutim,
jedinstvo krivičnog delo će postojati i kada učinitelj sa više radnji prouzrokuje jednu
posledicu i ostvari biće jednog krivičnog dela, jer sve ove radnje ulaze u sastav jedne
radnje posmatrane u krivičnopravnom smislu. U takvom slučaju, postoji sticaj radnji u
prirodnom smislu, ali jedinstvo radnji u krivičnom smislu. Međutim, postoje i slučajevi
kada jedna osoba sa jednom ili više radnji ostvari više krivičnih dela za koja joj se
istovremeno sudi i izriče jedna jedinstvena kazna. Ova se situacija naziva jedinstvo
krivičnih dela sa gledišta kažnjivosti ili sticaj krivičnih dela.
Znači, u nekim situacijama izvršilac krivičnog dela se ne zaustavlja na jednom krivičnom
delu već u određenom vremenskom periodu počini više krivičnih dela, pre nego što mu je
i suđeno za prethodna dela. Takođe, moguće je da počinilac jednom radnjom, svesno ili
nesvesno, počini više krivičnih dela. Ove situacije se u krivično-pravnoj teoriji
karakterišu kao sticaj krivičnih dela.
Za sticaj krivičnih dela postoje posebna pravila koja se primenjuju u takvim situacijama,
kao i poseban način izricanja kazne za učinioce, o čemu će u ovom radu biti reči.
2. Pojam i vrste sticaja
Sticaj krivičnih dela postoji onda kada jedan učinilac jednom radnjom ili sa više radnji
učini više krivičnih dela za koja mu se istovremeno sudi.
1
takođe, bitno i da bi se napravila razlika između situacija kada se zaista radi o više
krivičnih dela od onih situacija gde postoji samo jedno krivično delo. U određenim
slučajevima, iako je preduzeto više radnji, ili su ostvarena bića više krivičnih dela, sticaja
nema, jer postoji ili prirodno jedinstvo dela, ili je sticaj samo prividan, pa se uzima da
postoji samo jedno krivično delo. Prirodno jednistvo dela postoji na primer, kada
provalnik iz jednog stana oduzme više pokretnih stvari. Tada postoji jedno krivično delo,
a ne onoliko krivičnih dela koliko je stvari uzeto.
3. Prividni sticaj krivičnih dela
Prividni sticaj postoji kada učinitelj sa jednom ili više radnji prouzrokuje više posledica
pri čemu su sve te posledice obuhvaćene jednom zajedničkom posledicom ili se jedne
posledice pojavljuju kao prethodna faza drugih, odnosno naknadne posledice
konzumiraju prethodne tako da se faktički pojavljuje jedno krivično delo, ali koje se
može kvalifikovati po odredbama više propisa zbog čega formalno izgleda da postoji više
krivičnih dela. Drugim rečima, kod prividnog sticaja postoji sticaj propisa, ali ne i
krivičnih dela. Postoji jedno krivično delo koje se kvalifikuje po jednom propisu i izriče
se propisana kazna.
3.1. Prividni idealni sticaj
Prividni idealni sticaj postoji onda kada jednom radnjom bude ostvareno biće više
krivičnih dela, ali se i pored toga, smatra da je učinjeno samo jedno krivično delo. Ovde
se javlja problem izbora bića krivičnog dela, odnosno postavlja se pitanje kom krivičnom
delu dati prednost. Prividni idealni sticaj postoji u više slučajeva:
3.1.1. Specijalitet
U slučaju specijaliteta neko krivično delo se pojavljuje samo kao poseban oblik nekog
drugog, opšteg krivičnog dela i tada postoji samo to posebno krivično delo. Na primer,
kada neko prisvoji novac koji mu je poveren u službi postoji samo pronevera, a ne i utaja.
Specijalitet postoji kada je jedno krivično delo predviđeno u dva zakonska propisa, ali
tako što je u jednom propisu predviđeno u opštem obliku, dok je u drugom predviđeno
3
