Biblioteka
MARKETING
Urednik
Zoran Hamovi}
Dizajn korica
Nikola Kostandinovi}
Lester R. Bitel
LIDERSTVO
Stilovi i tehnike
upravljanja
S engleskog preveo
ORE TRAJKOVI]
2
3
Naslov originala:
Lester R. Bittel
The Key to Management Success
© Alexander Hamilton Institute Incorporated, 1984
1997
kao i test koji }e vam pomo}i da preduzmete odgovaraju}e
mere u skladu sa tom dijagnozom.
U ~etvrtoj glavi su dati pregled i obja{njenja niza situ-
acija u kojima je zna~ajna uloga lidera. Nakon {to je pro~i-
tate, uradi}ete test da biste ustanovili kako stojite u pogle-
du dvanaest klju~nih faktora upravljanja. Rezultati testa
ukazuju na stil upravljanja koji va{ polo`aj zahteva.
[esta glava knjige omogu}i}e vam da precizno ustano-
vite va{ li~ni stil upravljanja. A u narednim glavama otkri-
}ete kada i kako treba da taj stil primenite direktno, ka-
kav jeste, a kada bi ga odgovaraju}im izmenama trebalo
prilagoditi odre|enim situacijama.
[TA ZNA^I
BITI LIDER...
A [TA NE
U toku jedne decenije dolazi do iznena|uju}e velikog
broja promena u upravama velikih firmi. Razlozi tih
promena ~esto nisu sasvim jasni. Posledice su nepredvi-
dive. Neke promene u upravi dovode do zna~ajnih uspe-
ha. Druge se zavr{avaju katastrofom.
Uzmimo kao primer neke od promena u upravama
velikih firmi u Sjedinjenim Dr`avama:
– Majkl K. Ber`erak (Michael C. Bergerac), rukovo-
dilac sa visokim stru~nim obrazovanjem i orijentacijom
na velike sisteme, nasledio je ^arlsa Revsona (Charles
Revson), veoma aktivnog, harizmati~nog i u pona{anju
~esto iracionalnog osniva~a kompanije
Revlon Inc.,
na
mestu predsednika ovog zna~ajnog proizvo|a~a kozme-
ti~kih proizvoda. Posle smrti svog izuzetnog osniva~a
kompanija nije zapala u krizu. Naprotiv, pod vo|stvom
Ber`eraka nastavila je da napreduje kako u pogledu
prodaje tako i profita.
– Roj E{ (Roy Ash), nekada{nji ~udotvorac u kompa-
nijama
Ford Motor Company
i
Litton Industries,
oda-
bran je da udahne novu snagu kompaniji
Addresso-
graph-Multigraph
koja je bila u krizi, ali ipak solventna.
Nakon tri godine upravni odbor je otpustio E{a i kom-
panija je morala da pristupi ste~ajnom postupku.
– Lija Ajakoku (Lee Iacccoca), ranijeg predsednika
kompanije
Ford Motor Company, Ford
je otpustio, a
kompanija
Chrysler Corporation
ga je odmah anga`ova-
la da je spase od propasti koja joj je pretila. Zahvaljuju}i
li~noj energiji i ubedljivosti Ajakoka je zadobio podr{ku
distributera, finansijskih krugova, radnika kompanije i
savezne vlade.
Chrysler
je ubrzo postao jedini ameri~ki
proizvo|a~ automobila koji se mogao pohvaliti pove}a-
nom prodajom.
6
7
liderstvo
1
– Kompanija RCA je promenila tri predsednika u
skoro isto toliko godina a da nije do{lo gotovo ni do ka-
kvog pobolj{anja u njenom poslovanju. U poku{ajima da
se vrati na put uspe{nog poslovanja RCA je anga`ovala
biv{eg profesora na koled`u i konsultanta za menad`-
ment Torntona Bred{oa (Thornton Bradshaw) koji je do
tada radio za naftnu kompaniju ARCO. Zahvaljuju}i
njegovom stru~nom i nadahnutom poslovnom pristupu
ARCO je postala vode}a kompanija u svom domenu i
RCA se nadala da }e Bred{o svojom magi~nom sposob-
no{}u upravljanja i od nje u~initi ne{to sli~no.
– Glomazna britanska brodska kompanija
Cunard
Line
dovela je tridesetogodi{njeg diplomiranog stru~-
njaka za generalnog direktora da bi u upravljanje kom-
panijom udahnula nov `ivot. U roku od ~etiri godine
Ralf Bana (Ralph Bahna), koji je najve}i deo svog iskus-
tva stekao u avio kompaniji TWA, jako je pobolj{ao re-
putaciju firme, njen udeo na tr`i{tu i profit, a istovreme-
no je uspeo da zadr`i u eksploataciji najve}i luksuzni
putni~ki brod na svetu
Queen Elisabeth 2.
Lista ovakvih primera je beskrajna, kako u malim
tako i u velikim kompanijama. Iz njih proizilaze zna~aj-
na pitanja: za{to je jedan rukovodilac uspe{an tamo gde
drugi propada? Za{to toliko mnogo o~igledno kvalifiko-
vanih pojedinaca ne posti`e zadovoljavaju}e rezultate u
novim poslovnim situacijama?
Stru~njaci smatraju da se odgovori nalaze ne toliko u
intelektualnim i stru~nim sposobnostima pojedinca koli-
ko u sposobnosti upravljanja koju on ili ona poseduje.
Vo|e kroz istoriju
Za vreme Gra|anskog rata, general D`o Huker (Joe
Hooker) komandovao je vojskom Unije u bici kod ^an-
selorsvila (Chancellorsville) 1863. g. Trebalo je da on
bude jedan od velikih ameri~kih vojskovo|a. Sam Huker
je bio siguran da on to jeste, njegovi vojnici su tako mi-
slili, a i predsednik SAD, Abraham Linkoln (Abraham
Lincoln) bio je u to ube|en. Ali protivni~ki general, Ro-
bert I. Li (Robert E. Lee), stavio je Hukera kod ^anse-
lorsvila u polo`aj da mora pokazati {ta zna i pokazalo se
da on nije bio dorastao tom zadatku. U pogledu stru~-
nog znanja i obrazovanja Huker je bio odli~an general.
Ali kad se na{ao na odlu~uju}em ispitu u bici do{li su do
izra`aja zna~ajni nedostaci njegovog karaktera, zbog
~ega su njegove trupe pretrpele velike gubitke.
Britanski feldmar{al vikont Bernar Lo Montgomeri
(Bernard Law Montgomery), heroj sa El Alamejna u
Drugom svetskom ratu, dobar je primer dihotomije ko-
ja je ~esto prisutna kod energi~nih vo|a. „Postojala su
dva Montgomerija“, re~i su Drua Midltona (Drew Mid-
dleton), dopisnika Njujork Tajmsa za vojna pitanja. „Je-
dan koji je bio inovator, visoko profesionalni vojnik koji
je unosio izmene u taktiku, obuku i planiranje operacija
britanske vojske i vodio je kroz seriju pobeda kakva se
ne pamti od vremena Velingtona (Wellington). I drugi,
ta{t, egocentri~an, neprijatan ~ovek ~ija odanost prija-
teljima i porodici nikada nije bila izvesna.“
Adolf Hitler, uprkos reputaciji mo}nog lidera, po-
smatran iz sada{nje perspektive bio je vi{e tiranin nego
vo|a. Stoga njegov primer nema puno dodirnih ta~aka
sa rukovodiocima u poslovnom svetu.
Razlika u pristupu u pogledu liderstva koja je posto-
jala kod ^ang Kaj [eka i Mao Ce Tunga je, me|utim,
pou~nija. ^angov poziv narodnim masama zasnivao se
na nacionalizmu i opasnosti od japanske invazije. Mao
je, naprotiv, u svom obra}anju masama na prvo mesto
stavljao temeljne potrebe kineskog naroda za slobodom
i sadr`ajnijim `ivotom. Da ironija bude ve}a, upravo je
Mao na kraju ugu{io najve}i deo tih sloboda koje je os-
tvario za svoje sledbenike.
Vinston ^er~il (Winston Churchill) je na izvanredan
na~in odgovorio potrebama Britanije u situaciji koja je bi-
la na ivici o~aja da bi u doba mira pretrpeo neuspeh i mo-
rao da ustupi mesto svom nasledniku, ~oveku osrednjih
sposobnosti, ~ija je partija, {to je veoma zna~ajno, pokaza-
la vi{e sluha za potrebe Britanaca nakon zavr{etka rata.
Mahatma Gandi je primer mnogo {ire vrste liderstva
od do sada pomenutih. Ono je poteklo od buntovnih i an-
tikolonijalisti~kih ose}anja njegovih sledbenika i njihove
`elje za nezavisno{}u, i dostiglo je vrhunac u jo{ ja~em
pozivu na o~uvanje dostojanstva i samosvojstva Indusa.
8
9
{ta zna~i biti lider... a {ta ne
liderstvo
