Висока економска школа струковних студија
Пећ у Лепосавићу
Семинарски рад
Предмет : Пословне комуникације
Тема : Стилови комункације
Професор : Студент :
Лепосавић, јун 2019.
Дефиниција комуникације
Комуникацију је, као и друге менаџерске концепте, тешко једноставно и на
јединствен начин дефинисати. Оно што се за њу са сигурношћу може рећи је то да
представља процес и то такав у коме се информације, односно вербални и
невербални симболи размењују између два или више лица. Ове информације или
симболи чине суштину људског комуницирања – преноса налога и других порука
од једног лица другом.
Процес комуникације је процес помоћу којег људи покушавају да се
споразумеју преношењем симболичких порука. Он се састоји од ширења
стимуланса и њихове перцепције, утицаја, коришћења и деловања у коме
доминирају два фактора: фактор пошиљаоца и фактор примаоца.
У циљу бољег разумевања у литератури се наводе четири кључна постулата
људске комуникације.
-
Комуникација је процес
. Ова тврдња значи да је комуникација динамична
и континуална активност. Она нема одређено почетно и завршно време, већ се
најчешће наставља вербално и невербално. Она је динамична активност зато што
укључује речи, покрете, гримасе, посебне аранжмане, итд.
-
Комуникација је системска
. Компоненте комуникационог процеса су
међузависне. Тако, комуникација се дешава кад компоненте унутар ње интерактују
и утичу једне на другу. Базична компонента на површинском нивоу укључује
извор, поруку, канал, пријемник и повратну спрегу. Елиминисање било које од
ових пет компоненти може спречити комуникацију или у најмању руку учинити је
мање ефективном.
-
Комуникација је интеракционална и трансакционална
. Прво својство
значи измену порука међу људима укљученим у комуникациони процес. Друго,
пак, да људи укључени у комуникациони процес учествују у креирању и
декодирању (интерпретирању) порука. Сваки утиче на друге и стога учествује у
процес.
-
Комуникација може да буде намерна и ненамерна
. Комуникација може
да се деси без обзира да ли је намеравана или није. Први случај постоји онда када
једно лице шаље поруку другом лицу које ту поруку жели да прими (на пример, кад
једно лице тражи упуте а друго му их даје). За разлику од првог, други случај
имамо онда када једно лице намерава да пошаље поруку другом лицу – примаоцу
поруке и кад прималац на поруку реагује несвесно или ненамерно (на пример, кад
се говорник на састанку смеши другом лицу у намери да скрене његову пажњу на
себе и у томе успева тако што то друго лице несвесно реагује на осмех и почне
пажљиво да прати поруку говорника).
За комуницирање се још може рећи да се састоји од следећих питања:
1. Ко саопштава ?
2. Шта саопштава ?
3. Којим каналом ?
4. Коме саопштава ?
5. Са каквим резултатом ?
3
Комуникацијски процес је врло сложен процес, двосмеран и подложан
субјективности. Зато није чудо да постоји читав низ препрека ефикасној
комуникацији. У теорији се спомињу четири врсте комуникацијских препрека о
којима менаџери треба да воде рачуна.То су:
проблеми процеса комуницирања, који произилазе из лошег
функционисања једне или више компоненти у комуникацијском
ланцу;
физичке препреке комуницирања;
проблеми разумевања порука;
психолошке препреке у комуницирању.
Нивои менаџерске комуникације
Комуникологија анализира процес комуницирања зависно од броја учесника
који размењују поруке и њихове интеракције.У том контексту можемо разликовати
следеће нивое:
-
Интраперсонални ниво
комуникације, који је усмерен на унутрашње
понашање као што је проматрање, слушање, читање, говор, писање. То је
комуницирање унутар особе, или "разговор са самим собом" (перцепција и
ментални процеси који се одвијају у човеку) Већина ових активности укључује
тражење информација због чега је овај ниво комуникација изузетно значајан за
менаџерско одлучивање и решавање проблема, пошто ефективно одлучивање
захтева адекватну информацију. Овим нивоом комуницирања бави се психологија
( са становишта психолошких процеса, менталних активности и перцептивних
обележја човека ), и медицина ( са становишта физиолошке подлоге менталних
процеса и лечења "ненормалних" облика њиховог функционисања). За менаџера је
важно да научи да разговара са самим собом, упозна властите предности и
недостатке, да буде у стању да похвали самога себе, изгрди или измени када је то
потребно.
-
Интерперсонални ниво
комуникације, где двоје или више лица ( мања
група ) размењују мишљења. Они могу да деле информације, обезбеђују повратну
спрегу или једноставно одржавају социјалне односе. Менаџер који, на пример,
разматра инвистиционо улагање може да не буде у стању да донесе суд о томе без
размене идеја и добијања повратног мишљења од других менаџера. Овај процес се
комплетира на међуперсоналном нивоу комуникације. Овим као и
мултиперсоналним нивоом комуникације бави се социологија коминицирања.
-
Мултиперсонални ниво
комуникације, подразумева комуницирање
унутар групе, између група и већих организационих делова, и он се одвија на
мрежи која повезује чланове организација међусобно. Путем те мреже шаљу се
разне поруке, организациона средства и упуте члановима организацијама.
Организациони ниво комуникације се такође, односи на то како је група задатака
међусобно везана да би се комплетирао посао.
4
