УНИВЕРЗИТЕТ „ЏОН НЕЗБИТ“
Факултет за право, јавну управу и безбедност
Назив предмета: РЕТОРИКА
Назив теме:
ВРСТЕ СТИЛСКИХ ФИГУРА
Ментор:
доц. др Ана Грбић
Студент:
Душица Јеротић 200603/2013
Београд, јул 2016. година
2 |
P a g e
Садржај:
Увод у стилске фигуре .............................................................................................3
Подела стилских фигура...........................................................................................4
Фигуре дикције .........................................................................................................5
Асонанца........................................................................................................5
Алитерација...................................................................................................5
Ономатопеја...................................................................................................6
Анафора..........................................................................................................6
Епифора..........................................................................................................7
Симплоха........................................................................................................7
Анадиплоза.....................................................................................................7
Фигуре речи ...............................................................................................................8
Метафора........................................................................................................8
Метонимија....................................................................................................8
Персонификација...........................................................................................8
Синегдоха.......................................................................................................9
Еуфемизам......................................................................................................9
Епитет.............................................................................................................9
Алегорија.......................................................................................................10
Фигуре конструкције ...............................................................................................10
Реторичко (реторско) питање......................................................................10
Елипса............................................................................................................10
Асидентон………………………………………………………….……….11
Полисидентон………………………………………………………………11
Фигуре мисли ........................................................................................................... 12
Поређење…………………………………………………………………....12
Антитеза…………………………………………………………………….12
Хипербола…………………………………………………………………..13
Градација………………………………………………………………....…13
Иронија……………………………………………………………………...14
Парадокс…………………………………………………………………….14
Оксиморон…………………………………………………………………..14
Закључак ....................................................................................................................15
Литература .................................................................................................................16
Увод у стилске фигуре
4 |
P a g e
Подела стилских фигура
Приликом учења силских фигура можемо уочити и одређене поделе.
Сходно томе разликујемо:
1. Фигуре дикције ( звучне фигуре )
2. Фигуре речи ( тропе )
3. Фигуре мисли
4. Фигуре конструкције
Свака од ових подела има стилске фигуре које спадају у ту групу.
У фигуре дикције, односно звучне фигуре убрајамо: асонанцу, алитерацију,
ономатопеју, анафору, епифору, симплохи и анадиплозу.
У фигуре речи, односно тропе убрајамо: метафору, метонимију, персонификацију,
синегдоху, еуфемизам, епитет, алегорију и симбол.
У фигуре мисли убрајамо: поређење (компарацију), словенску антитезу, хиперболу,
градацију, литоту, иронију, парадокс и оксиморон.
У фигуре конструкције спадају: инверзија, реторичко питање, асиндетон,
полисиндетон и елипса.
5 |
P a g e
Фигуре дикције
Фигуре дикције, представљају гласовне, звучне фигуре чије се деловање заснива на
самом учинку одређених гласова и звукова у говору. Подрзумевају одређено поваљање
гласова, где се често опонашају звукови природе. Кроз примере за неке стилске
фигуре, моћићемо да видимо сликовити значење ових фигура.
Асонанца
Асонанца представља одређени звучни склад који настаје понављањем истих
самогласника и тако даје звучнији опис свему.
У старој француској поезији последњи акцентовани вокал, и то у низовима узастопних
стихова, „асосира“. Пошто су се неки стихови почели римовати, у новијој
поезији асонанца се почела супротстављати рими, тј. почела је да се ослобађа. Када се
користи у комбинацији са римом, асонанца се назива „неправом“ или „ нечистом“
римом. Јавља се у поезији, где се користи да би се постигла еуфонија, тј. милозвучност.
Асонанца се поред поезије јавља и у изрекама. Коришћена је и у енглеској поезији, а
важна је и за француску, шпанску и келтску поезију.
1
Пример
:
„Дивљ
е
створ
е
и облик
е
,
Е
но,
е
но в
е
ћ с
е
губ
е
,
Па с
е
оп
е
т врат
е
“
(Јован Јовановић Змај `
Ђулићи XXXVI
`)
Алитерација
Док Асонанца настаје понављањем истих самогласника, алитерација настаје
понављањем истих сугласника или сугласничких група. Најзначајнија је у
акцтентованим слоговима на почетку речи.
Пример:
„
С
воје
с
унце,
с
воје
с
енке од облака
Јер
с
вака, најзад, има душу
с
воју
С
ве се
в
ише
в
оли, што
с
е
в
ећма
с
тари“
1
https://sr.wikipedia.org/sr/
Драгиша Живковић,
Речник књижевних термина
, Друго допуњено издање, Београд, Нолит,
1992.
Миливој Солар,
Теорија књижевности
, Загреб,
Школска књига
, 1989.
