Štitasta i paraštitaste zlezde
1. Štitasta žlezda
Štitasta žlezda
je u obliku štita ili leptira i
nalazi se u uvratnom delu neposredno ispod
grkljana, a ispred i sa strana dušnika. Pričvršćena
je za tireoidnu hrskavicu grkljana i pokreće se
prilikom gutanja. Sastoji se od dva režnja, levog i
desnog, koji su povezani suženjem-istmus (lat:
isthmus
). Ponekad postoji i treći, piramidalni
režanj (lat:
lobus pyramidalis
) u srednjem delu
žlezde. U svakom režnju nalazi se veliki broj
folikula, koji su funkcionalne jedinice.
Štitasta žlezda je jedna od većih žlezda sa
unutrapšnjim lučenjem i njena težina je oko 10-20
g. Neposredno iza štitaste šlezde sa obe strane
prolazi povratni grkljanski živac, bočno leži
takođe sa obe strane zajednička karotidna arterija,
unutrašnja jugularna vena i živac vagus. Ispred je
mišićni sloj prednje strane vrata.
Štitasta žleda stvara i sekretuje u krv hormone:
tiroksin
,
tironin
i
kalcitonin
.
1)
Tironin
(T
3
) je aktivna forma
hormona
(oko 5 puta je aktivniji od tiroksina). Tironin
nastaje iz
aminokiseline
tirozin
i sadrži 3 atoma
joda
.
Poluživot
ovog hormona je
kratak, oko 1 dan. Štitasta žlazda ga proizvodi u manjoj meri, a uglavnom nastaje u
periferiji iz tiroksina, koji pod uticajm enzima
dejodaza
gubi 1
atom
joda
, tako da
nastaje tironin. Gotovo sav tironin vezan je za proteine:
prealbumin
,
albumin
i
tiroksin-vezujući globulin
u krvi, svega 0.4% ovog hormona je slobodno i samo taj
oblik je aktivni hormon.
2)
Tiroksin
(T
4
), takođe nastaje iz aminikiseline
tirozin
, ali poseduje 4 atoma joda.
Štitasta žlezda u najvećoj meri sekretuje ovaj hormon. Vreme poluživota je oko 6
dana i nalazi se u krvu još više vezan za protein (
prealbumin
,
albumin
,
tiroksin-
vezujući globulin
) nego tironin, slobodno je svega 0.04%. Iz njega dejodacijom
nastaje aktivni oblik tironin.
Za stvaranje ova dva hormona potreban je
jod
, koji se unosi hranom iz spoljašnje
sredine. Nedeljna potreba za jodom je oko 1 mg. U nekim krajevima je koncentracija joda u
zemlji i samim tim hrani nedovoljna, pa se
kihunjska so
jodira. Jod se apsorbuje iz
creva
i
dospeva u cirkulaciju.
3) Kalcitonin je peptidni hormon koji igra ulogu u regulisanju metabolizma kalcijuma.
On smanjuje koncentraciju kalcijuma u krvi tako što podstiče njegovu ugradnju u
kosti u vidu kalcijumfosfata.
Tiroksin i tironin se vezuju receptore u
jedru
ćelije što dovodi do intenzivne
transkripcije
velikog broja
gena
strukturnih i transportnih proteina. Promene se ostvaruju na
nivou čitavog organizma. Ovi hormoni dovode do:
Biologija
1
Štitasta i paraštitaste zlezde
povećanja
bazalnog metabolizma
usled čega je potrošnja energije povećana, sinteza
proteina i rast mladih osoba se takođe ubrzavaju,
povećava se i aktivnost
endokrinih žlezda
, sekrecija
insulina
,
glukokortikoida
...
povećava se broj i veličina
mitohondrija
u većini ćelija u telu; to je direktno povezano
sa povećanjem aktivnosti i potrošnjom enrgije, jer
mitohondrije
stvaraju
ATP
.
podstiče se rast i razvoj
mozga
u fetalnom periodu i tokom prvih nekoliko godina
života - nedostatak tiroksina u ovom periodu može izazvati
mentalnu zaostalost
(kretenizam).
povećava se razgranja
glukoze
-glikoliza, ali i njeno stvaranje-glukoneogeneza,
razgrađuju se
masti
iz masnog tkiva i povećava količina slobodnih
masnih kiselina
u
krvi,
u srcu dolazi do povećanja njegovog rada,
povećana sekrecija ovih hormona može dovesti do nervoze i drugih psihičkih
poremećaja,
za normalnu seksulanu funkciju potrebni su takođe ovi hormoni.
Rad štitne žlezde je pod kontrolom
tireotropnog tj. tireostimulirajućeg hormona
(TSH)
iz hipofize.
1.1. Poremećaj funkcije štitaste žlezde
Simptom: Gojenje ili mršavljenje
- Neobjašnjiva promena u telesnoj težini je jedan
od najčešćih znakova poremećaja štitaste žlezde. Gojenje može biti signal niskog nivoa
tiroidnih hormona, stanja koje se zove hipotireoidizam. Nasuprot tome, ako se proizvodi više
tiroidnih hormona nego što je telu potrebno, možete neočekivano izgubiti na težini. Ovo
stanje je poznato kao hipertireoza. Hipotireoza je daleko češća pojava.
Simptom: Oticanje u vratu
- Otok ili proširenje u vratu je vidljiv znak koji može da
ukazuje da nešto nije u redu sa štitastom žlezdom. Ova pojava se može javiti i kod
hipotireoze i hipertireoze. Ponekad otok na vratu može dovesti do raka tiroidne žlezde ili
nodula, grudvica koje rastu unutar štitaste žlezde.
Simptom: Promene u
pulsu
- Tiroidni hormoni utiču
na gotovo svaki organ u telu,
između ostalog utiču i na to
koliko brzo srce kuca. Ljudi sa
hipotiroidizmom
mogu
primetiti da im je puls sporiji
nego obično. Hipertireoza može
izazvati ubrzan rad srca. Ona
takođe može izazvati povećan
krvni pritisak i osećaj jakog
lupanja srca.
Simptom: Promene u
energiji ili raspoloženju
-
Tiroidni poremećaji mogu imati
primetan uticaj na nivo energije
i raspoloženje. Hipotiroidizam
Biologija
2
