1
Štitasta (tireoidna žlezda)
Štitasta
(
Štitna
) ili
tireoidna žlezda
je žlezda sa endokrinim lučenjem,
koja se nalazi u vratnom predelu i sekretuje hormone tiroksin i tironin, koji
regulišu metabolizam svih ostalih tkiva. C ćelije štitaste žlezde sekretuju
hormon kalcitonin,čija je uloga u regulaciji koncentracije kalcijuma u krvi i ima
antagonističko dejstvo parathormonu, koga luče paraštitaste žlezde.
Položaj i građa:
Štitasta žlezda je u obliku štita ili leptira i nalazi se u
vratnom delu neposredno ispod grkljana, a ispred i sa strana dušnika.Pričvršćena
je za tireoidnu hrskavicu grkljana i pokreće se prilikom gutanja.Sastoji se od dva
režnja, levog i desnog, koji su povezani suženjem-istmus (lat:
isthmus
). Ponekad
postoji i treći,piramidalni režanj (lat:
lobus pyramidalis
) u srednjem delu žlezde.
U svakom režnju nalazi se veliki broj folikula,koji su funkcionalne
jedinice.Histološka građa štitaste žlezde:
1-folikuli ispunjeni koloidom
2-kockaste ćelije
3-krvni kapilari
Folikuli su obloženi bazalnom membranom na kojoj se nalazi jedan red
kockastih epitelnih ćelija, koje sekretuju u unutrašnjost folikula supstancu
koloid. Koloid sadrži glikoprotein velike molekularne mase,tireoglobulin.
Razlaganjem ovog molekula nastaju hormoni štitaste žlezde. Između kockastih,
epitelnih ćelija nalaze se iC-ćelije (parafolikularne ćelije), koje sekretuju
kalcitonin.Štitasta žlezda je jedna od većih žlezda sa unutrašnjim lučenjem i
njena težina je oko10-20 g. Ova žlezda je bogato vaskularizovana, tako da je
boja svetlocrvena. Neposredno iza štitaste šlezde sa obe strane prolazi povratni
grkljanski živac(lat:
n. laringeus recurrens
), bočno leži,takođe sa obe strane
zajednička karotidna arterija (lat:
a. carotis comunis
), unutrašnja jugularna vena
(lat:
vena jugulsris interna
) i živac vagus (lat:
n. vagus
).Ispred je mišićni sloj
prednje strane vrata.
2
Krvni sudovi
Svaki režanj štitaste žlezde snabdevaju 2 para arterija: gornja (lat:
a.
thyroidea superior
) i donja štitna arterija (lat: a. thyroidea inferior). Gornja
štitna arterija potiče iz spoljašnje karotidne arterije (lat:
a. carotis externa
), dok
donja štitna arterija potiče iz potključne arterije (lat:
a. cubclavia dextra et
sinistra
). Vene štitne žlezde se ulivaju u gornju šuplju venu (lat:
vena cava
superior
).U odnosu na svoju masu štitasta žlezda spada u najbolje prokrvljene
organe u telu (oko 1% minutnog volumena srcaili 160 ml/min/100g tkiva).
Embrionalni razvoj
Tkivo štitaste žlezde se za vreme embrionalnog razvoja spušta od korena
jezika do svoje krajnje lokacije ispred dušnika, štitasto-jezičkim kanalima (lat:
canalis tyreoglossus
). Nekada mogu postojati ostaci tkiva štitaste žlezde u
oblasti korena jezika ili u kanalu niz koji se štitasta žlezda spušta.
4
se iz aminokiseline tirozin stvara tireoglobulin, čiji molekul sadrži oko 70
molekula tirozina.Zatim se oksidirani jod uz pomoć enzima jodaze vezuje za
tireoglobulin. Ovakav tiroglobulin se deponije u sredini folikula u vidu koloida.
Iz tiroglobulina se kasnije u kockastim ćelijama otcepljuju manji segmenti koji
se sekretuju u krv u vidu tiroksina i tironina, takođe i tireoglobulin se sekretuje u
manjoj količini.
• Kalcitonin je peptidni hormon koji igra ulogu u regulisanju metabolizma
kalcijuma. On smanjuje koncentraciju kalcijuma u krvi tako što podstiče
njegovu ugradnju u kosti u vidu kalcijumfosfata.
Uloga hormona štitaste žlezde i njihova regulacija
Proizvodnja i sekrecija tiroksina i tironina leže pod kontrolom tireo
stimulišućeg hormona (TSH) hipofize. TSH stimuliše sintezu i oslobađanje ovih
hormona, ali i on stoji pod kontrolom tireotropina (TRH), hormona
hipotalamusa, koji stimuliše lučenje TSH. Tiroksin i tironin mehanizmom
negativne povratne sprege smanjuju lučenje TRH i TSH i na taj način se prekida
dalja sinteza hormona štitaste žlezde. Kada im koncentracija u krvi opadne,
odblokira se lučenje TRH i TSH i tako omogućava proizvodnja tiroksina i
tironina. Takođe i TSH deluje mehanizmon negativne povratne sprege na
hipotalamus (TRH).
Tiroksin i tironin se vezuju za receptore u jedru ćelije što dovodi do
intenzivne transkripcije velikog broja gena strukturnih i transportnih proteina.
Promene se ostvaruju na nivou čitavog organizma. Ovi hormoni dovode do:
• povećanja bazalnog metabolizma usled čega je potrošnja energije povećana,
sinteza proteina i rast mladih osoba se takođe ubrzavaju,
• povećava se i aktivnost endokrinih žlezda, sekrecija insulina, glukokortikoida...
• Povećava se broj i veličina mitohondrija u većini ćelija u telu. To je direktno
povezano sa povećanjem aktivnosti i potrošnjom enrgije, jer mitohondrije
stvaraju ATP.
• Povećava se aktivnosti natrijumsko-kalijumske pumpe.
