УНИВЕРЗИТЕТ У ПРИШТИНИ
ПОЉОПРИВРЕДНИ ФАКУЛТЕТ
ЛЕШАК
Д И П Л О М С К И Р А Д
Тема:
Стање сточарства на територији
Косовоског поморавља
Ментор:
Проф. др Божи
дар
Милошевић
Кандидат:
Негован Михајловић
Лешак, Новембар 2010. године
2. ПОЉОПРИВРЕДА У РЕГИОНУ
Пољопривреда је основна грана привреде која се бави производњом хране за исхрану људи и
домаћих животиња као и производњом сировина за индустријску прераду. Пољопривреда је
најстарија грана привреде која настаје у тренутку када човек почиње да гаји основне културе
како би задовољио своје потребе. Током еволуције и развоја пољопривреде дошло је до
поделе према секторима узгоја.
Тако се пољопривреда може поделити на: биљну и сточарску производњу или на ратарство
повртарство, воћарство, виноградарство као гране биљне производње,
сточарство које
обухвата говедарство, овчарство, козарство, свињарство, коњарство и живинарство
и
пчеларство као посебна грана пољопривреде.
Тренутно у региону Гњилана највећи примат имају следеће гране пољопривреде: ратарство,
воћарство, пчеларство а по највише
сточарство
. Међутим, треба напоменути да су се услед
ратних дешавања на просторима Косова и Метохије, у току и након јуна 1999 год.
пољопривредници нашли у веома тешкој и незавидној ситуацији , када су сточарство као и
све остале гране пољопривреде претрпеле велики ударац и непроцењиву штету. Све то ће
касније негативно утицати на сам развој и унапређење пољопривреде у Косовоско
поморавском округу. Нажалост, треба истаћи да је сточни фонд у периоду од 1999 до данас
преполовљен, а све то као последица присилног исељавања једног броја сеоског
становништва и уништавања њихових пољопривредних имања и добара (крађа стоке од
стране Албанаца, као и продаја ради саме егзистенције).
Међутим, пољопривредници у Косовском поморављу се суштински баве екстензивним
сточарством, које подразумева узгој стоке на пашњацима уз мала улагања и скромније
приносе. Па је самим тим улога овакве пољопривреде незнатна у привредном смислу. Једном
речију баве се сточарством само за своје личне потребе и потребе уже породице, односно за
остваривање личне добити-користи.
4
3. СТОЧАРСТВО У КОСОВСКОМ ПОМОРАВЉУ
Сточарство поред ратарства представља најважнију грану у пољопривреди јер је
основни извор људске хране. Сточарство је у уској вези са ратарством јер једна без друге не
би могла опстати. Пошто у процесу кружења материја имају директну везу.
Сточарство је подељено према начину искоришћавања хране на преживаре и непреживаре.
Преживари своју храну акумулирају у свом преджелуцу (бурагу) коју касније враћају и
преживају тј. жваћу и као такву преносе у желудац где настаје даље разлагање и варење.
За разлику од преживара, непреживари своју узету храну директно уносе у желудац где се
одвија процес варења.
Сточарство у Гњиланском региону је веома заступљено и може се констатовати да
90% сеоског поседа гаји одређену врсту стоке. После ратарства, сточарство заузима значајно
место у пољопривредној производњи.
Од непреживара у региону се гаје свиње на индивидуалне поседе, као и живина која се
користи за производњу конзумна јаја и товна пилад, док коњи полако ишчезавају, тако да
постоје само неколико примерака који се користе за запрегу или хоби.
Од преживара најзаступљенија су говеда, овце, а затим козе.
У Гњиланском региону поред
сточарства
,
ратарство
се сматра као једна од веома
значајних грана пољопривреде у биљној производњи. Без ратарства се не може замислити
узгој домаћих животиња које су директно или индиректно везане за исхрану људи. Ратарство
представља основни извор свих потребних хранива за исхрану домаћих животиња и људи, као
и извор разних сировина за индустријску производњу. Од ратарских култура које се гаје у
региону Гњилана водећу улогу има производња пшенице и кукуруза које се наизменично сеју
на одређеним површинама. Поред ових култура у мањим количинама гаји се раж, јечам, овас,
док се соја, репа и грашак гаје на незнатним површинама и ако као културе представљају
основу у стварању протеинског хранива за исхрану стоке. Све ове културе својом прерадом
обезбеђују храну домаћим животињама и људи.
5
