Универзитет у Београду
Филозофски Факултет
Одељење за историју
Семинарски рад
Сточарство у средњовековној Србији
Београд,
мај 2016. године
Сточарство у средњовековној Србији
1
Увод
Рентабилитет сточарске производње у средњовековној Србији зависио је у
првом реду од броја стоке и могућности њене продаје. Ово је захтевало не само
повећање броја стока већ и повећање броја људи ангажованих у производном процесу.
Ово друго је утицало и на повећање броја становника сточарских насеља (катуна), као и
на саму природу обавеза према феудалном господару.
1
Сточарство је посведочено бројним остеолошким налазима. У средњем веку, на
територији Србије становништво се у знатној мери бавило сточарством, чему су
погодовали предели богати пашњацима. Од чувања стоке, говеда, свиња, оваца и коза
било је вишеструке користи.
2
Месо, млеко и млечни производи били су неопходни у
исхрани људи, а крзно, кожа и вуна су коришћени за прављење одевних и других
предмета. Бављење сточарством постаје уско повезано са земљорадњом увођењем рала
и плуга за обраду земљишта орањем. Обрада њива и ораница ралом била је готово
незамислива без коришћења сточне запреге коју су чинили волови. Да су волови били
незаменљива запрега за рало документовано је приказима на дечанским фрескама и
минијатури из Минхенског псалтира на којима су приказани волови како вуку рало.
3
У овом раду циљ ће бити представити сточарство у средњовековној Србији.
Тако ће редом бити представљене карактеристике сточарства у том периоду.
Значај стоке
Сточарски производи, восак и рудно благо, и то у првом реду олово, играли су у
извозној трговини средњовековне Србије главну улогу.
4
Веома тешко је приказати
праву слику извоза стоке и сточарских производа из Србије због тога што се у
1
Катић, Р.,
Сточарство средњевековне Србије
, Београд, 1978, стр. 12.
2
Божанић, С.,
Ибарско језгро светостефанског властелинства
, Сремска Митровица – Нови Сад 2006,
стр. 183–184.
3
Благојевић, М.,
Земљорадња у средњовековној Србији
, Београд 1973, стр. 59.
4
Катић, Р.,
Сточарство средњевековне Србије
, Београд, 1978, стр. 112.
