Семинарски рад :
ШТРАЈК
У Београду, јануар 2013. год.
Садржај
12
Садржај
.................................................................................... 2
1. Појам права на штрајк
................................................................ 3
2. Обележја и концепт права на штрајк
............................................ 3
3. Врсте штрајка
.......................................................................... 4
4. Поступак организовања штрајка Према Закону о штрајку .......... 6
5. Престанак штрајка ........................................................................... 9
6. Правне последице штрајка
....................................................... 9
БОЈКОТ
............................................................................................... 11
Штрајкачка стража - ПИКЕТИНГ ....................................................... 11
ЛОКАУТ ............................................................................................... 11
ЗАКЉУЧАК
..................................................................................... 12
Литература
.......................................................
..... 13
2
Право синдиката на организовање штрајка и право радника на учешће у том штрајку
полази од схватања да се право на штрајк изводи се из права на синдикално
организовање, па отуда право на организовање штрајка јесте право синдиката
(Немачка, САД, Канада, Јапан, Шведска, Грчка, итд.)
Слобода штрајка
– sui generis концепт штрајка је присутан у В. Британији и по њему
није признато право на штрајк, већ постоји слобода штрајка тј. имунитет од
грађанскоправне и кривичноправне одговорности синдиката за организовање и радника
за учешће у штрајку.
Забрана и ограничење права на штрајк
Право на штрајк може се ограничити путем закона. У питању су случајеви када услед
штрајка могу бити угрожени функционисање важних јавних служби, општа безбедност
и здравље људи. Као пример може се навести Тафт–Хартлијев закон којим је у САД-а
ограничено право на штрајк у области транспорта, комуникација и јавних услуга.
Према међународним стандардима забрана прибегавања штрајку важи за припаднике
војске и полиције, као и у државним органима за јавне службенике који располажу
јавним овлашћењима. У делатностима у којима је ускраћено право на штрајк афирмишу
се методи мирног решавања спорова и да се спорови брзо решавају, што посебно важи
за метод арбитраже.
Према Закону о штрајку, радници слободно одлучују о свом учешћу у штрајку.
Изузетно, право на штрајк запослених у делатностима од посебног јавног или
друштвеног интереса може се остваривати под посебним условима одређеним законом.
Право на штрајк професионалних припадника војске и овлашћених службених лица
унутрашњих послова, утврђује се посебним законом.
3. Врсте штрајка
Постоје 3 основна критеријума
3
:
1. Према циљевима који се штрајком желе постићи деле се на:
политички, професионални (економски) и штрајкови солидарности.
Политички штрајк
– је онај штрајк који је покренут ради усмеравања развоја друштва
, односно појединачних његових делова или институција у одређеном правцу што би
резултовало одређеним променама или одржавањем политичког уређења у целости.
Понекад се захтеви за друштвеним променама ограничавају на локални,
институционални, регионални или нациоцани ниво. Други се могу ограничити
тражењем промена само одређених правних норми или аката. Овакви захтеви нису
првенствено из области Радног права тј. не могу бити предмет колективног уовора о
раду, јер њихово испуњење не зависи непосредно од послодавца као субјекта радног
односа.
3
http://www.slideshare.net/imeSikiri/osnove-radnog-prepisano-iz-st
4
