радио-техничке, за противелектронску борбу, ваздушнопокретне, за трагање и
спасавање, нуклеарно-техничке, за техничко обезбеђење, метеоролошке, као и
јединице и установе позадине.)
Руководење ваздухопловним снагама Русије је делимично децентрализовано, што се
огледа у седећем:



авијација даљег дејства је, преко команданта РВ, потчињена министру одбране и
представља једну од стратегијских компонената ОС;



фронтовска авијација је, у оперативном смислу, потчињена командантима војних
округа у миру, односно командантима фронтова у рату;



авијација ПВО (ловачка авијација) оперативно је потчињена командантима ПВО
округа (армија и корпуса);



моранричко ваздухопловство је оперативно потчињено командантима флота;



транспортна авијација је, преко команданта РВ, потчињена министру одбране,



армијска авијација је потчињена командантима армија КоВ.

1. АВИЈАЦИЈА ДАЉЕГ ДЕЈСТВА (АДД)

Авијација даљег дејства представља средство Врховне команде (Врховне команде на

војишти   намењена   је   за   уништење   групација   оружаних   снага,   авијацијских   групација,
групација носача авиона  и  других бродских групација противника и уништење и рушење
његових   војних   војноиндустријских   и   енергетских  објеката,   важних   административно-
политичких   центара,   комуникацијских   чворишта,   као   и   за  потребе  стратегијског   и
оперативхог извидања из ваздуха и противелектронске борбе (ПЕБ).

Сва дејства изводи самостално или у садејству са другим видовима оружаних снага, а

пре свега садејству са ракетним јединицама стратегијске намене.

Употребу АДД у општем светском рату треба очекивати на оним правцима на којима

ће сеј сукобљавати основне снаге великих сила, а у локалним ратовима - по објектима од
стратегијског значаја и дубокој позадини противника.

У условима конвенционалних ратних дејстава, авијација даљег дејства постаје

најзначајнија једина стратегијска ударна снага, јер се не примењују нуклеарни удари
ракетних јединица стратегијс намене.

Врсте АДД су: бомбардерска, извиђачка и специјална (за пуњење авиона горивом у

ваздуху, ПЕБ, транспортна и за везу).

Бомбардерска авијација је главно ударно средство РВ и употребљава се за уништење

група оружаних снага противника и рушење његових објеката на копу (мору) првенствено у
стратегијс дубини. Она може да се ангажује и за извидање из ваздуха.

Извиђачка авијација је намењена за извиђање противника, земљишта и времена. У

поједир случајевима авиони-извидачи могу и да уништавају посебно важне објекте
противника које су сами открили

Специјална авијација је намењена за вођење противелектронске борбе, обезбеђење

управљање (командовања) и везе и за пуњење авиона горивом у ваздуху.

У основне задатке АДД и објекте дејства АДД спадају:

a) уништавање противничких нуклеарних нападних средстава у дубокој позадини на

копну и мору објекти дејства:



ваздухопловне и ракетне ремонтне базе,



складишта Н б/с,



носачи авиона,



војнопоморске и подморничке базе нуклеарних носача,



аеродроми базирања авиона нуклеарних носача,



командна места оперативрво-стратегијских јединица;

b) нарушавање (ометање) копнених, ваздушних и поморских превожења;

објекти дејства:



саобраћајни чворови,



мостови,



аеродроми у већој дубини противника,



поморске луке;

c) уништење поморских и ваздушних десаната; објекти дејства:



десантне јединице у полазним рејонима и на пловним рутама;

d) разарање политичких, административних и војноиндустријских центара;

објекти дејства:



фабрике нуклеарне индустрије, фабрике ракетне индустрије,



фабрике авиона,



центри државне управе;

e) садејство са јединицама КоВ у провођењу операција;
објекти дејства (налазе се ван зоне дејства фронтовске авијације и ракетних

јединица фронта, а изузетно могу бити и у њиховој зони):



нуклеарна нападна средства,



аеродроми тактичке авијације,



веће груписање и концентрације јединица КоВ и технике;

f) оперативно и стратегијско извиђање за потребе ВК, ракетних јединица

стратегијске намене, ратне морнарице и за сопствена дејства.

Наоружање ових авиона састоји се из офанзивног и дефанзивног наоружања:



офанзивно наоружање је намењено за извршавање основног задатка - за
уништење објека; дејства на копну и мору;



дефанзивно наоружање и опрема су намењени за борбу против
непријатељских средстава ПВЦ

Офанзивно наоружање обухвата: авионске бомбе различите намене и калибра, са

класичним нуклеарним експиозивом, хемијским и биолошким средствима, која се
помоћу радарско-нишанских системе и инсталација избацују појединачно, плотуном
или у серији. Подешавају се на носаче бомби у спремнику бомбе у трупу авиона.

Могућности авиона даље авијације огледају се у:



способностл наношења удара по објектима у дубокој противничкој позадини,
на океанима,



способности самосталног тражења и уништавања објеката;



способности једновременог дејства на неколико војишта из истог рејона
базирања;



могућности промене задатка у току лета;



способности извидања из ваздуха у дубоко] противничкој позадини.

2. ФРОНТОВСКА АВИЈАЦИЈА (ФА)