Univerzitet u Prištini
Ekonomski fakultet
Kosovska Mitrovica
Strane direktne investicije
SEMINARSKI RAD
Mentor:
Ime i prezime:
prof. dr Zvezdica Simić
Stefan Kojić 16/15
Kosovoska Mitrovica, 2017.
UVOD
Strane investicije, odnosno strana ulaganja u uslovima globalizacije i izraženih
integracionih procesa na svetskom nivou od velikog su značaja zaprivredni razvoj svake zemlje.
Strane investicije su prevashodno ekonomski fenomen, zasnovan na pretpostavci da
globalna alokacija proizvodnih sredstava omogućava njihovo optimalno korišćenje, čime se u
krajnjem doprinosi opštem ekonomskom rastu. Međutim, pored ekonomskog dejstva stranog
kapitala, strane investicije nose sa sobom i različite socijalne, političke i tehnološke uticaje.
Prisustvo i intenzitet određenih efekata stranih investicija zavisi od vrste stranih ulaganja, kao i
otvorenosti država uvoznica kapitala za prijem inostranog kapitala.
Prednosti privlačenja stranih direktnih investicija su od visokog značaja, posebno kada se
radi o zemljama u razvoju koje karakteriše hroničan nedostatak investicionog kapitala neophodnog
za finansiranje razvojnih projekata. Te prednosti se pre svega odnose na finansiranja kapitalnih
investicija, transfer novih tehnologija, potencijalne pozitivne efekte na platni i trgovinski bilans,
kao i pozitivne fiskalne efekte zbog potencijalnog povećanja prikupljanja direktnih i indirektnih
poreza. Strane investicije, takođe, promovišu osnovne ekonomske ciljeve: stabilnost, razvoj i
razmenu znanja.
Strane direktne investicije (SDI) su jedan od najvažnijih instrumenata posredstvom kojih
jedna nacionalna ekonomija podstiče proizvodnju, uvoz know how-a, rast zaposlenosti, razvoj
infrastrukture, smanjenje siromaštva, itd. Benefiti koji se ostvaruju prilivom SDI, stvorili su oštru
konkurenciju na globalnom tržištu slobodnog kapitala, a sve u cilju privlačenja što obimnijih i
raznovrsnijih SDI. Opšti trend na svetskom tržištu SDI je brisanje geografskih granica između
zemalja u razvoju i razvijenih zemalja: zemlje u razvoju u protekle tri godine, osim što
predstavljaju rastuće tržište SDI, ujedno teže privlačenju kapitalno intezivnih investicija, kao i
investicija u istraživanje i razvoj
Strane direktne investicije predstavljaju jedan od osnovnih modela kretanja kapitala u svetu
i, uz trgovinu, jedan od pokretačkih motora globalizacije svetske privredeu drugoj polovini
dvadesetog veka, sa jasnom tendencijom da se takav trend nastavi i unovom mileniumu. SDI
predstavljaju model pomoću kojeg kompanije razmeštaju svoje proizvodne procese širom sveta,
kako bi pod što povoljnijim uslovima došle do potrebnih sirovina, radne snage i energije, s jedne
strane, i najprofitabilnijeg iskorišćenja tehnologije i iskustava koje poseduju u poslovanju, s druge
strane.
U ovom radu detaljno su prikazana strukturna kretanja stranih direktnih investicija u
prethodnom periodu, sa posebnim osvrtom na Srbiju i zemlje centralne i istočne Evrope. Takođe,
prezentovane su vrste i oblici stranih direktnih investicija, kao i njihove opšte karakteristike kako
bismo što bolje približili pojam i značaj stranih direktnih investicija za savremenu ekonomiju.
1. OSNOVNE KARAKTERISTIKE STRANIH DIREKTNIH INVESTICIJA
2
misle da treba nešto više od 50% glasova. U slučaju direktnog ulaganja strani investitor može
samostalno voditi posao, tj. vlasništvo stranih preduzeća je mnogo vidljivije i fizički i politički.
Glavna odlika direktnih investicija je da investitor zadržava kontrolu nad investiranim
kapitalom.Strana direktna ulaganja predstavljaju ključnu kariku proizvodne funkcije preduzeća.
Kako se strane direktne investicije vrše uglavnom preko sistema transnacionalnih
korporacija, to su one postale najznačajniji fenomen savremene svetske privrede. Danas je
očigledno da je uloga transnacionalnih korporacija u procesu globalizacije, koji se odvija u svetskoj
privredi od presudnog značaja
Direktne investicije sa sobom nose elemenat inostrane kontrole nad domaćim izvorima.
Strane direktne investicije mogu ubrzati privredni rast ne samo kao dodatak domaćoj štednji, već i
zbog toga što obezbeđuju pristup novoj tehnologiji. Strane direktne investicije mogu imati za
rezultat direktan uvoz naprednije tehnologije, ali i transfer upravljačkih i proizvodno usmerenih
znanja. Sem toga, strane direktne investicije mogu da generišu pozitivne eksternalije na domaća
preduzeća, u smislu da su ona u mogućnosti da steknu nova znanja pomoću kojih isporučuju inpute
inostranim firmama ili dok konkurišu za potrošače. To takođe može stimulisati dodatne domaće
investicije.
Zlatno pravilo za privlačenje novih stranih direktnih investicija je transparentnost. Vitalna
uloga transparentnosti za strane direktne investicije potiče iz nekoliko razloga. Prvi je da
netransparentnost nameće dodatne troškove za poslovanje. To se odnosi na prikupljanje
nedostajućih informacija, ali i na korupciju, koja može biti veoma skupa za preduzeća.
2. VRSTE STRANIH DIREKTNIH INVESTICIJA
Osnovni vidovi stranih ulaganja su
4
:
- strane direktne investicije (foreign direct investments – FDI),
- različiti oblici zajedničkih ulaganja (joint ventures),
- portfolio investicije,
- ulaganje sredstava u vezi sa privatizacijom (nova ulaganja i preuzimanje vlasništva nad
preduzećima)
- razmena spoljnog duga za ulog (debt equality swaps),
- koncesije.
Podela stranih direktnih investicija može biti izvršena prema nekoliko kriterijuma. Jedan od
njih može biti
podela na osnovne i posebne oblike
. Po ovom kriterijumu, pod osnovnim oblicima
stranih direktnih investicija podrazumevaju se
5
:
• osnivanje preduzeća – (podrazumeva izgradnju proizvodnih kapaciteta od strane investitora;
najčešći termin za ovu vrstu investicije je grinfild);
• sticanje većinskog udela u vlasništvu već postojećeg preduzeća (kupovina kompanije kroz
privatizaciju, kupovina akcija ili direktna kupovina vlasničkog udela – akvizicija).
4
Ćirović, M., SDI: Strana ulaganja – poslovno – analitički pristup, str. 153, Univerzitet BK, Beograd, 2000
5
Zakon o stranim ulaganjima, (Sl. List SRJ, br. 32002 I 52003)
4
Posebnim oblicima stranih direktnih investicija smatraju se
6
:
• koncesija (kupovina na određeni vremenski rok prava na korišćenje prirodnog bogatstva ili dobra
u opštoj upotrebi radi obavljanja delatnosti od opšteg interesa);
• B.O.T. (Build Operate Transfer) poslovi (odobrenje stranom ulagaču da izgradi i koristi određeni
objekat, postrojenje ili pogon, kao i objekte infrastrukture i komunikacija, uz obavezu prenošenja
vlasništva na
državu po isteku ugovora).
Jedna od klasifikacija stranih direktnih investicija, koja potiče od Svetske banke, jeste
podela
prema motivima za investiranje
. Ova podela može biti veoma korisna, jer se na ovaj način
mogu jednostavno odrediti ciljne grupe investitora. Prema ovoj podeli, postoje:
-investicije koje traže resurse:
-investicije koje traže prirodne resurse kao što su rude, sirovine ili poljoprivredniproizvodi;
-investicije koje traže jeftiniju ili specijalizovanu radnu snagu;
-investicije koje traže tržište:
-investicije koje dolaze na tržišta odakle je uvoz određenih proizvoda visok;
-investicije koje prate kretanje svojih kupaca – velikih kompanija;
-investicije koje prate određene trendove na tržištu i angažuju lokalne dobavljače;
-investicije koje traže povećanje produktivnosti proizvodnje,
-investicije koje traže već postojeće kapacitete kako bi zadržale i promovisale dugoročne ciljeve
svoje kompanije (one su okrenute, pre svega, privatizaciji i akviziciji, jer kupovinom postojećih
kompanija zadržavaju proizvodni program i postojeće tržište).
Podela stranih direktnih investicija može se izvršiti i na druge načine. Ipak, važno je
razumeti da svaka kompanija ima različite razloge za donošenje odluke o tome gde će i kako
investirati. Da li će jedna strana kompanija odlučiti da uloži kapital u jednu zemlju zavisi od mnogo
činilaca, a pre svega, od procene profita koji može ostvariti, dugoročnosti poslovanja, ali i od
spremnosti zemlje domaćina da prihvati, ubrza i olakša poslovanje. Samim tim, na svakoj državi je
da stvori dobru investicionu klimu, odnosno jasan i stabilan okvir za poslovanje kako bi privukla
najbolje svetske kompanije
7
.
Dva osnovna načina ulaska stranih investicija kroz proces privatizacije su
strateške i
finansijske investicije
. Pod strateškim investicijama podrazumevaju se one koje dolaze iz iste
delatnosti kao i preduzeće koje se privatizuje, sa osnovnim motivom unapređenja poslovanja
matične kompanije, a finansijske investicije su one koje kupuju akcije preduzeća sa ciljem ubiranja
prinosa, bilo u formi dividende ili kapitalne dobiti. Na osnovu dosadašnjeg iskustva sa stranim
investicijama dolazi se do zaključka da bez obzira na delatnost kojom se bavi uspešno preduzeće
bolje je da sarađuje sa finansijskim nego sa strateškim investitorima, dok kod manje uspešnih
preduzeća bolje je da sarađuju sa strateškim investitorima.
6
Zakon o stranim ulaganjima, (Sl. List SRJ, br. 32002 I 52003)
7
Dimitrijević, M., Strane direktne investicije, SIEPA, Beograd, 2000., str. 33
5
