UNIVERZITET U BEOGRADU
FAKULTET ORGANIZACIONIH NAUKA
SEMINARSKI RAD
STRANE DIREKTNE INVESTICIJE KAO
FAKTOR PRIVREDNOG RASTA I RAZVOJA
Mentor
Ime studenta i broj indeksa
prof.dr Dragana Kragulj
Stefan Mileti
ć
, 66/07
Beograd, decembar, 2007.
Strana| 2
APSTRAKT
Ovaj rad se bavi stranim direktnim investicijama (SDI), i na
č
inima na koji SDI
mogu pospešiti privredi rast i razvoj zemlje u koju se ulaže. Opisano je nekoliko naj
č
eše
koriš
ć
enih na
č
ina stranog investiranja sa osvrtom na nekoliko uspešnih stranih
ulaganja. Data su vi
đ
enja kako SDI uti
č
u na privredu i koliki žna
č
aj mogu da imaju za
zemlje u razvoju i tranziciji, ali pre svega i za ve
ć
razvijene zemlje. Korist od SDI imaju
svi – i ulaga
č
i i zemlja u koju je uloženo, jer se podiže standard te zemlje, otvaraju se
nova radna mesta, pove
ć
ava se nivo obrazovanja, uvode se nove tehnologije i poboljšava
infrastruktura zemlje.
Strana| 4
1.
UVOD
Privredni rast predstavlja pove
ć
anje nacionalne proizvodnje tokom vremena. To
pove
ć
anje može se izražavati za celu zemlju ili po glavi stanovnika. Pošto se broj
stanovnika tako
đ
e pove
ć
ava, rast proizvodnje po stanovniku predstavlja pravu meru
ekonomskog napredovanja jedne zemlje. (Ako se, na primer, proizvodnja u teku
ć
oj u
odnosu na prethodnu godinu pove
ć
ala za 4%, a broj stanovnika za 1%, pove
ć
anje
proizvodnje po stanovniku iznosi 3%).
Tokom privrednog razvoja promene u sastavu privrede su raznovrsne. One su
najizraženije u promenama u proizvodnom sastavu, odnosno u
č
eš
ć
u pojedinih delatnosti
(kao što je poljoprivreda i industrija) u ukupnoj proizvodnji.
Privredni rast i promene sastava u privredi objašnjavaju ekonomsku sadržinu
privrednog razvoja. U novije vreme sve ve
ć
i zna
č
aj dobijaju njegovi društveni i ekološki
č
inioci. Za savremeni pristup razvoju o
č
igledno je da se
č
ovek stavlja u središte pažnje.
Privredni razvoj ima smisla samo ako omogu
ć
ava bolji život ve
ć
ini stanovništva.
Proizvodnja u jednoj zemlji može da raste uz raznovrsne promene u sastavu privrede.
Na privredni razvoj jedne zemlje deluju brojni i raznovrsni
č
inioci. Oni poti
č
u iz
same privrede, ali i iz drugih delova društva s kojima je privreda povezana.
Č
inioci razvoja privrede poti
č
u iz njenog prirodnog okruženja, koje predstavlja
sveopšti uslov života i rada ljudi i riznicu prirodnih izvora. Prirodnom okruženju pripada
i stanovništvo, kao izvor radne snage za potrebe privrednog razvoja.
Spisak
č
inioca privrednog razvoja, o
č
igledno je duga
č
ak. U prvi red se stavljaju
osnovni proizvodni
č
inioci,
č
ije je prisustvo neophodno u proizvodnji. Njima se
priklju
č
uje i tehnološki tok.
Osnovni proizvodni
č
inioci se, na nivou ukupne privrede, pojavljuju kao:
•
stanovništvo
(radna snaga),
•
prirodni izvori
(predmeti rada) i
•
tzv.
osnovni proizvodni
fondovi (OPF)
(sredstva za rad).
Tehnološki napredak je naro
č
ito važan
č
inilac privrednog razvoja. Njegov zna
č
aj se
pove
ć
ava tokom vremena. Na nižim nivoima razvijenosti, radna snaga je zna
č
ajan
č
inilac
koji, u najve
ć
oj meri, uti
č
e na privredni rast.
Strana| 5
Pod tehnološkim napretkom podrazumeva se stalan, na nauci zasnovan tok, koji
obuhvata:
•
usavršavanje
č
inilaca proizvodnje, na
č
ina proizvodnje, ure
đ
enja i upravljanja
proizvodnjom;
•
uvo
đ
enje novih proizvoda i novih vrsta proizvoda
pored ve
ć
postoje
ć
ih
proizvoda. Tehnološki napredak pove
ć
ava valjanost proizvodnih
č
inilaca i podiže
korisnost njihove upotrebe, što povoljno uti
č
e na privredni rast. Uz to, on širi
krug ljudskih potreba i omogu
ć
ava da se te potrebe sve potpunije zadovoljavaju.
Pod uticajem tehnološkog napretka dolazi i do povoljnih promena u sastavu privrede.
Zahvaljuju
ć
i njemu razgranava se proizvodnja i pojavljuju nove grane, koje snažno
doprinose razvoju privrede i društva u celini.
Neke države ne mogu dovoljno da ulažu i dalje razvijaju svoju privredu, tako da je
onda pomo
ć
u vidu stranih ulaganja preko potrebna.
2.
OBLICI STRANIH ULAGANJA
1
Veliki zna
č
aj za privredni rast i razvoj zemalja u razvoju i zemalja u tranziciji
imaju strana ulaganja. Dosadašnja iskustva pokazuju da su strana ulaganja igrala
zna
č
ajnu ulogu u strukturnim promenama proizvodnje i izvoza u zemljama korisnicama
ovih sredstava. Za zemlje koje imaju otežan pristup me
đ
unarodnom tržištu kapitala
strana ulaganja predstavljaju „ventil“ za angažovanje inostranih sredstava.
Osnovni vidovi stranih ulaganja su: strane direktne investicije (
foreign direct
investments – FDI
), razli
č
iti oblici zajedni
č
kih ulaganja (
joint ventures
), portfolio
investicije, ulaganje sredstava u vezi sa privatizacijom (nova ulaganja i preuzimanje
vlasništva nad preduze
ć
ima kao i razmena spoljnog duga za ulog –
debt equality swaps
),
kao i koncesije.
_______________
1
Ć
irovi
ć
, M.,
SDI: Trendovi i strategije
, Strana ulaganja – poslovno – analiti
č
ki pristup, Univerzitet „B.
Kari
ć
“, Beograd, 2000. godina, str. 8.
Strana| 7
svoje proizvodnje u razli
č
itim zemljama. Ovaj tip investicija se po pravilu posmatra kao
rezultat razli
č
itih inputnih troškova u razli
č
itim zemljama. Multinacionalne kompanije
koje su uklju
č
ene u ekstraktivne industrijske grane, gde je raspoloživost prirodnih
resursa koncentrisana u nekoliko zemalja, prestavljaju o
č
igledan primer. Drugi slu
č
aj je
kada preduze
ć
e locira neke radno intenzivne faze svog lanca proizvodnje u zemlji sa
jeftinom radnom snagom, dok u isto vreme locira proizvodne faze koje zahtevaju
zna
č
ajan obim „ljudskog kapitala“ u zemljama gde je visoko kvalifikovana radna snaga
relativno raspoloživ faktor proizvodnje. Druga
č
ije re
č
eno, preduze
ć
e, u pokušaju da
minimizira troškove proizvodnje, postavlja proizvodne celine u nekoliko zemalja i koristi
trgovinu kao na
č
in da zadovolji tražnju za posebnim proizvodima – uklju
č
uju
ć
i inpute –
na posebnim tržištima.
Druga velika kategorija prednosti za multinacionalne operacije poti
č
e od
horizontalnih stranih direktnih investicija, gde se sli
č
ni oblici proizvodne aktivnosti
lociraju u razli
č
itim zemljama. Motivi za ovu vrstu investivcije su, na primer, da
transportni troškovi za proizvode visoke težine mogu u
č
initi lokalnu proizvodnju
profitabilnijom; neki proizvodi zahtevaju da se proizvode u blizini potroša
č
a; lokalna
proizvodnja se može lakše prilago
đ
avati lokalnim proizvodnim standardima; i lokalna
proizvodnja ima bolje informacije o lokalnoj konkurenciji.
1.1
SDI i doma
ć
i sadržaj proizvodnje
Vlade zemalja korisnika inostranih direktnih investicija pokušavaju da nametnu zahtev
doma
ć
eg sadržaja afilijacijama inostranih investitora (pod afilijacijama inostranih
investitora misli se na ogranke kompanije investitora, u datoj zemlji u koju se ulaže)
prilikom ovog investiranja, kako bi pove
ć
ali „industrijsku povezanost“ i multiplikovali
„povratne veze“ sa namerom da se stvori konkurentna doma
ć
a industrijska struktura.
3
Ove zemlje
č
esto isti
č
u isti argument nedovoljne razvojenosti industrijskih grana kao
razlog za ove zahteve, a povremeno se iznose argumenti sofisticirane strateške
trgovinske politike. U skoro svim slu
č
ajevima, zahtev doma
ć
eg sadržaja je pra
ć
en
odre
đ
enim uvoznim restrikcijama.
_______________
3
Kova
č
evi
ć
, R.,
Oblici i mehanizmi stranih ulaganja,
Strana ulaganja – poslovno – analiti
č
ki pristup,
Univerzitet „B. Kari
ć
“, Beograd, 2000. godina, str. 25
