1
1.UVOD
Pod međunarodnim kretanjem kapitala podrazumevamo transfer realnih i finansijskih
sredstava između subjekata različitih zemalja sa odloženim kontra transferom za određeni
vremenski period, a u cilju ostvarivanja određenih ekonomskih i političkih interesa učesnika u
tom transferu.
1
Strane direktne investicije se definišu kao svaki oblik kretanja kapitala u određeno
preduzeće u inostranstvu kojim se stiče vlasnička kontrola nad tim preduzećem.
U uslovima globalizacije i izraženih integracionih procesa na svetskom nivou SDI su od velikog
značaja za privredni razvoj svake zemlje.
Bivše socijalističke, danas zemlje u tranziciji, su prošle različite faze u pogledu odnosa prema
ulozi stranih direktnih investicija (SDI) u procesu transformacije njihovih privreda.U nedovoljno
razvijenim zemljama, u koje spada i Srbija dešavaju se promene društveno –ekonomske
strukture svojinskih i produkcionih odnosa. Zbog toga je logično da na nacionalnom planu
države donose propise kojim se stvaraju profitabilne ekonomske i stabilne pravne uslove za
strane investicije uz visok stepen garancija i zaštitinih mehanizama za strane ulagače.
Nagli rast stranih direktnih investicija u svetu posebno je izražen u poslednje dve i po decenije
dvadesetog veka.
SDI predstavljaju jedan od najvažnijih faktora koji je uticao na iternacionalizaciju i globalizaciju
svetske proizvodnje i trgovine kao osnove novog međunarodnog ekonomskog poretka. SDI
mogu doprinositi procesu tranzicije direktno, kroz priliv kapitala i indirektno kroz transfer
tehnologije, menadžerskog, proizvodnog i organizacionog znanja, zatim kroz stvaranje novih
proizvodnih prodajnih kanala za domaća preduzeća. To sve utiče na jačanje konkurencije i
proces restruktuiranja u domaćoj privredi. U početku tranzicije SDI su najvećim dijelom
odlazile u postojeće kapacitete ovih zemalja time omogućujući bolju upotrebu raspoloživih
resursa i rastproduktivnosti.
Srbija je nakon ekonomskog sunovrata devedesetih godina, 2000. godine ponovo
uključena u sve međunarodne političke, ekonomske i finansijske organizacije što je uslovilo
obnavljanje privrednog rasta naše zemlje i privlačenje stranog kapitala. Zahvaljujući odabranom
metodu privatizacije (prodaja firmi putem tendera i aukcija), Srbija prolazi kroz tranziciju uz
rastući priliv stranih direktnih investicija.
1
Dr. Milorad
Unković,”Međunarodno kretanje kapitala i položaju Jugoslavije”, Naučna knjiga, Beograd, 1980,str.11. i str.32-34
.
2
2.STRANE DIREKTNE INVESTICIJE
Kretanje kapitala iz jedne nacionalne ekonomije u drugu je proces koji se u ekonomskoj
teoriji i praksi definiše kao međunarodno kretanje kapitala. Ovaj termin je najšire korišten u
ekonomskoj teoriji. Međunarodna kretanja kapitala kao ekonomski institut u početku su
predstavljala priliv i odliv kapitala sa aspekta finansiranja deficita ili investiranje suficita tekućih
transakcija državnog platnog bilansa.
Termin međunarodno kretanje kapitala podrazumeva tri oblika:
1. Međunarodno kretanje zajmovnog kapitala (zajmovi i krediti);
2.Portfolio investicije (dionice i obveznice bez prava upravljanja preduzećem);
3.Direktne investicije (oblici ulaganja sa pravom upravljanja).
Međunarodni tokovi kapitala prema dužini dele se na kretanje kratkoročnog,
srednjoročnog i dugoročnog kapitala. Pri tome, ne postoje u svemu usaglašeni i striktni kriteriji
za ovu podelu.
Uglavnom se u kategoriju kratkoročnog kapitala ubrajaju plasmani sa rokom do godinu dana ,
dok je srednjoročni kapital onaj koji je plasiran na period od 1 do 5 godina, a dugoročni kapital
onaj sa plasmanom preko 5 godina.
Kratkoročni kapital se koristi za finansiranje tekućeg poslovanja, a srednjoročni i dugoročni
kapital za investicione namene.
Mehanizam delovanja SDI podrazumeva osnivanje filijale matične komapnije u drugoj zemlji,
koja je u potpunom vlasništvu investitora ili kupovinu filijale, odnosno kontrolnog paketa
filijale u stranoj zemlji. Najvažnija karakteristika ovih investicija koja ih razlikuje od portfolio
investicija je u tome da su preduzete radi sticanja kontrole nad određenim preduzećem.
Pojam strane direktne investicije se odnosi na dve povezane ali različite grupe
aktivnosti, koje se objašnjavaju različitim teorijama i od strane različitih grana ekonomije.
1. grupa aktivnosti posmatra SDI sa aspekta međunarodnih finansija odnosno makro aspekta.
2. grupa aktivnosti SDI analizira sa aspekta industrijske organizacije odnosno mikro aspekta.
Posmatrano sa makro aspekta SDI se definišu kao poseban vid tokova kapitala preko
nacionalnih granica, od matične zemlje prema zemlji domaćinu, koji se evidentiraju u statistici
platnog bilansa. Ovi tokovi dovode do povećanja posebnih formi stanja kapitala u zemlji
domaćinu, odnosno do povećanja vrednosti investicija matične zemlje u subjekte, obično
korporacije, kontrolisane od strane vlasnika iz matične zemlje, ili korporacije u kojima vlasnik
iz matične zemlje ima određeni broj glasačkih prava.
Interesne varijable u ovakvom načinu posmatranja SDI su tokovi finansijskog kapitala,vrednost
stanja kapitala koji je akumuliran od strane preduzeća koje investira i tokovi prihoda od
investicija.
Mikro aspekt pokušava da objasni motive za investiranje u kontrolisane vanjske operacije sa
stanovišta investitora. On izučava posledice operacije multinacionalnih kompanija (MNK) ili
njihovih filijala stvorenih ovim investicijama na investitora, matičnu zemlju i zemlju domaćina.
Ove posledice nastaju aktivnostima MNK odnosno na osnovu njihove trgovine, zaposlenosti,
proizvodnje, tokova i stanja njihovog intelektualnog kapitala što se ne može izmeriti kapitalnim
4
Karakteristika 90-tih je da osnažene i već dovoljno razvijene neke od zemalja u razvoju se
pojavljuju kao značajni svetski ulagači.
Kroz ovaj prikaz se vidi da su počeci investiranja vezani za početke svetske trgovine, te da se
pravi razvoj stranih ulaganja vezuje za početak moderne industrije.
2.2. VRSTE SDI
SDI se prema obliku organizovanja proizvodnog procesa dele na:
1.Horizontalne;
2.Vertikalne;
3.Konglomeratske investicije.
Horizontalne SDI nastaju kada kompanija locira proizvodnju jednog ili više srodnih proizvoda
u različitim zemljama. Horizontalne investicije su najčešće u granama kod kojih su značajni
istraživanje i razvoj, istraživanja tržišta, marketing, itd.
Vertikalne SDI se javljaju kada kompanija različite aktivnosti u okviru proizvodnje jednog
proizvoda locira u pogonima u različitim zemljama.
Konglomeratske SDI se javljaju kada kompanija ima vlasništvo nad proizvodnjom različitih
proizvoda u različitim zemljama. Ovaj vid investiranja je najređi, a osnovni motiv investitora je
minimizacija rizika kroz diversifikaciju proizvodnje.
SDI mogu da budu ostvarene kroz:
1.osnivanje novog preduzeća (greenfield investicije);
2.preuzimanje postojećih preduzeća u drugoj državi (prekogranične akvizicije)
3.spajanje kompanija (prekogranični merdžeri);
4.kombinacijom greenfield investicije i akvizicije (brownfield investicije) i zajednička ulaganja
(joint venture investicije).
Greenfield investicije
označavaju investiranje u potpuno novi proizvodni pogon na inostranom
tržištu. Najčešće su ove investicije motivisane osvajanjem tržišta.
Akvizicije
predstavljaju kupovinu akcija druge kompanije. Akvizicija može da znači
preuzimanje većinskog paketa glasačkog potencijala ili kupovinu manjinskog dela kompanije.
Merdžeri
predstavljaju spajanje dva jednaka partnera. Mogu biti horizontalni, kada se povezuju
dve kompanije iz istog sektora, i vertikalni, kada se povezuju kompanije iz različitih vertikalnih
faza proizvodnog procesa.
Brownfield
investicije predstavljaju hibridni model koji kombinuje akviziciju i greenfield
investiciju. Formalno se radi o akvizicijama, ali suštinski one više liče na greenfiled investicije
jer investitor skoro u potpunosti zamjenjuje proizvodne pogone, opremu i proizvodnu
liniju.
Joint venture
investicije predstavljaju sporazum dve ili više strana da rade zajedno na projektu,
odnosno stvaraju entitet koji zajednički kontrolišu.
Uobičajena je tvrdnja da nakon samo nekoliko godina poslovanja nije moguće razlikovati
