UNIVERZITET SINGIDUNUM
DEPARTMAN ZA POSLEDIPLOMSKE STUDIJE
MASTER STUDIJSKI PROGRAM
PRISTUPNI RAD
Strategija marketinga u trgovinskim preduzećima
Mentor:
Kandidat:
Marko
Beograd, 2017.
1
1. Značaj i aktuelnosti istraživanja
Šta je genetski modifikovan organizam (GMO)? Može se reći da je to organizam čiji je
genetski materijal (DNK) promenjen metodama savremene biotehnologije. Ova savremena
tehnologija, poznata i kao „genetski inženjering”, podrazumeva direktnu modifikaciju DNK,
genetskog materijala živog organizma. Međutim, genetski inženjering predstavlja nepreciznu
tehnologiju, pa tako insercija stranih gena može stimulisati stvaranje neočekivanih proteina.
Posledica može biti pojava toksičnih efekata ili alergije kod onih koji konzumiraju GMO.
Dok neki ljudi u genetski modifikovanoj hrani vide logičan i nužan razvoj nauke i njene
primene u poljoprivredi, drugi se zalažu za organsku hranu. Genetski modifikovan klip kukuruza
ima u svojoj ćeliji ubrizgan DNK bakterije. Takav DNK proizvodi otrovni pesticid u samoj ćeliji
biljke. Ovaj pesticid se ne može oprati i nikada i nikakvom obradom namirnice neće nestati. On
završava u vašem telu. Sa, za sada, (ne)poznatim posledicama po zdravlje. Proizvodnja i potrošnja
genetski modifikovane hrane (GMH) se konstantno povećava, iako nema dovoljno naučnih studija o
njenim štetnim efektima na zdravlje. Tehnološki procesi testiranja bezbednosti GMH nisu
zadovoljavajući (svode se na hemijsku analizu mikro i makronutricijenasa i poznatih toksina, što je
nedovoljno, pa i opasno).
3
3. Ciljevi istraživanja
Cilj rada je istaći ključne determinante razvoja strategije marketinga kod trgovinskih preduzeća.
Posebno se naglašava potreba uvažavanja specifičnosti koje se javljaju u delovanju maloprodajnih
preduzeća, i nužnosti primene savremenih metoda u pružanju efikasnog odgovora na zahteve
kupaca.
Stotinama godina su farmer vršili selekciju biljaka i životinja kako bi preneli željene osobine.
Ako bi npr. jedna biljka imala bolji koren, druga jaču stabljiku, a treća bolji plod, u okviru iste vrste
oni bi ih ukrštali da dobiju biljku sa dobrim osobinama ove tri biljke. Isti slučaj je i sa životinjama, i
to su stare poznate vrste, sasvim prirodne i zdrave. Ponekad će doći do ukrštanja i prenosa dobrih
gena po želji uzgajivača ali nekad i ne, jer je priroda imala druge planove. Danas je sve dosta
drugačije i skoro ni nalik onome kako su naši preci radili.
Pojavom genetskog inžinjeringa, ili kako ga još nazivaju „moderna biotehnologija“,
„genetska tehnologija“ otvorio je mogućnost mešanja gena različitih vrsta i to bez jasnog znanja o
ishodu. Genetsko inžinjerstvo predstavlja skup biohemijskih postupaka kojima se odvajaju celi geni,
njihovi delovi ili skupine gena iz DNK jednog organizma sa namerom da se umetne u DNK drugog
organizma. Gene za svoju transgenu mešavinu mogu tražiti bilo gde – u virusima, bakterijama,
biljkama, životinjama, pa čak i u ljudima – a one gene koji ne postoje u prirodi mogu stvarati u
laboratorijama. Dakle bukvalno je postalo moguće spajanje gena virusa, bakterije, čoveka, biljke i
životinje – u jedan živi organizam, koji često zovu transgeni ili genetski modifikovan organizam.
GMO su oni organizmi kod kojih je izmenjen deo genetskog materijala odnosno DNK, prenosilac
naslednih osobina.
Prvo se krenulo s nižim organizmima, bakterijama i virusima, a kasnije se prešlo na niže, pa
na više biljke i, na kraju, na životinje i čoveka.Dok se širom sveta sve češće eksperimentiše sa
genetskim kodom biljaka i životinja i stvaraju nove vrste, još se vodi polemika šta se dobija
ukrštanjem različitih organizama. I dok zagovornici genetski modifikovane hrane tvrde da opasnost
po zdravlje ne postoji i da nisu uočeni nikakvi zdravstveni problem kod osoba koje koriste GM
hranu, iz ekipe koja je protiv GM uhrane upozoravaju da je prošlo malo vremena od uzgoja i
korišćenja GM hrane i da je pitanje kakve su posledice na duži rok. Posledice upotrebe GM hrane
