Strategija planiranja i upravljanja otpadom
Стратегија управљања отпадом
за период 2010. – 2019. године
Дугорочна стратегија Републике Србије у области заштите животне
средине подразумева побољшање квалитета живота становништва осигуравањем
жељених услова животне средине и очувањем природе засноване на одрживом
управљању животном средином и у том циљу се морају предузети кључни кораци
укључујући:
јачање постојећих и развој нових мера за успостављање интегралног система
управљања отпадом,
даљу интеграцију политике животне средине у остале секторске политике,
прихватање веће појединачне одговорности за животну средину и
активније учешће јавности у процесима доношења одлука.
Стратегија управљања отпадом:
одређује основну оријентацију управљања отпадом за наредни период у
сагласности са политиком ЕУ у овој области и стратешким опредељењима
Републике Србије,
усмерава
активности хармонизације
законодавства
у
процесу приближавања законодавству ЕУ,
идентификује одговорности за отпад и значај и улогу власничког усмеравања
капитала,
поставља циљеве управљања отпадом за краткорочни и дугорочни период,
утврђује мере и активности за достизање постављених циљева.
Како се управљање отпадом у Републици Србији, а и самој општини Кула,
суочава са периодом брзих промена, мора се наћи начин за смањење настајања отпада,
смањење
коришћења ресурса, смањење опасног отпада, и наћи решења за управљање отпадом која
неће угрожавати сутрашњицу, а све у складу са принципом одрживог развоја. Наведено ће
тражити фундаменталне промене у садашњем ставу према отпаду и у прихватању
одговорности сваког грађанина да смањује количину отпада. Досадашња пракса да се
одговорност препушта другима представља луксуз који се не може приуштити.
Национална стратегија управљања отпадом је установила кључне принципе
као полазну основу у систему управљања отпадом, који су уједно и принципи уграђени у
План управљања отпадом у општини Кула, а све у циљу успостављања одрживе
сутрашњице.
Последњих година предузимане су значајне мере на подручју
успостављања система управљања отпадом. У претходном периоду постигнуто је:
усклађивање регулативе у области управљања отпадом доношењем Закона о
управљању отпадом и Закона о амбалажи и амбалажном отпаду,
институционално јачање и развој,
Удруживањем општина у регионе за управљање отпадом и потписивањем
међуопштинских споразума,
развијање јавне свести, те се став о отпаду полако мења и све је заступљеније
схватање да отпад представља ресурс,
мање се урадило на инвестиционим пројектима, као и на изградњи инфраструктуре
за управљање отпадом, али се напредовало и у припреми техничке документације,
санирана су сметлишта у неким општинама.
Постојећа пракса управљања отпадом је обрнута у односу на циљеве. Циљеви
одрживог управљања отпадом подразумевају минимизирање количине произведеног
отпада на извору, а тиме и удео количине отпада који се може поново употребити,
рециклирати и искористити. Удео отпада који се одлаже на депонију треба смањивати.
План одрживог управљања отпадом
у Западнобачком региону
План одрживог управљања отпадом у Западнобачком региону за период од
2007-2030. године урађен је на основу анализе стања тренутне ситуације у
управљању комуналним отпадом и усвојен је на седници Скупштине општине Кула
11. септембра 2009. године, а на основу усвојеног Споразума о формирању региона
за управљање комуналним отпадом који је потписан од стране председника
општина Куле, Сомбора, Апатина, Оџака и Бача и усвојен на седици СО Кула 2.
новембра 2006. године.
План уређује управљање чврстим комуналним отпадом на територији
Западнобачког региона, општине Сомбор, Апатин, Кула и Оџаци, укључујући и општину
Бач, од његовог настанка до коначног збрињавања, са основним циљем успостављања
целовитог система управљања отпадом у складу са националном стратегијом и
постојећим европским захтевима и стандардима.
План подразумева примарно одвајање на извору пластике, стакла, картона и
метала. Остале количине генерисаног комуналног отпада се односе из свих домаћинстава у
региону и у зависности од удаљености насељеног места од регионалне депоније одвозе се
на регионалну депонију или трансфер станицу. Регионална депонија је предвиђена у
Сомбору на локацији Ранчево, а трансфер станице у општинама Кула,Оџации Бач.
Трансфер станице су пројектоване тако да обезбеђују привремено складиштење отпада из
ове три општине, а отпад из Сомбора и Апатина ће се директно одвозити на
регионалну депонију. Сав отпад који се довезе на регионалну депонију - прво пролази кроз
постројење за третман отпада. На овом постројењу отпад би био подложан механичком
и биолошком третману. Механичким третманом би се издвојиле секундарне сировине
које би се даље продале, а биолошким третманом би се добили биогас и компост.
Друга могућност третирања отпада је његово спаљивање и производња електричне
енергије или водене паре које се даље могу пласирати на тржиште.
План одрживог управљања отпадом у Западнобачком региону је показао техничке
и финансијске могућности за успостављање регионалног система управљања отпадом,
који ће опслуживати становништво у току пројектног периода до 2030. године.
Локални план управљања отпадом
у општини Кула
Спровођење политике
заштите
животне средине
заснива се на принципу
предострожности и принципу превенције тако да свака активност мора бити планирана
и спроведена на начин да проузрокује најмању могућу промену у животној средини и
да представља најмањи ризик по животну средину и здравље људи, а уједно и да
смањи оптерећење простора и потрошњу сировина и енергије у изградњи,
производњи, дистрибуцији и употреби.
План управљања отпадом општине Кула руководи се основним принципима у
управљању отпадом који су наведени у Стратегији.

трошкове и профитабилност, како дугорочно, тако и краткорочно.
Принцип одговорности произвођача:
Овај принцип значи да произвођачи, увозници,
дистрибутери и продавци производа који утичу на пораст количине отпада
сносе одговорност за отпад који настаје услед њихових активности. Производач сноси
највећу одговорност јер утиче на састав и особине производа и његове амбалаже.
Произвођач је обавезан да брине о смањењу настајања отпада, развоју
производа који су рециклабилни, развоју тржишта за поновно коришћење и
рециклажу својих производа.
Циљеви Плана управљања отпадом
За достизање циљева одрживог развоја, а у складу са Националном
стратегијом одрживог развоја ("Службени гласник РС", бр. 57/2008), потребно је:
Рационално коришћење сировина и енергије и употреба алтернативних горива
из отпада,
Смањење опасности од непрописно одложеног отпада за будуће генерације,
Осигурање стабилних
финансијских
ресурса и подстицајних механизама
за инвестирањ
Успостављање јединственог информационог система о
отпаду,
Повећање броја становника обухваћених системом сакупљања комуналног
отпада,
Успостављање стандарда и капацитета за третман
отпада,
Смањење, поновна употреба и рециклажа
отпада,
Енергетско искоришћење отпада и одлагање отпада на безбедан
начин,
Развијање јавне свести на свим нивоима друштва о проблематици
отпада и др.
Иако Република Србија, а тиме ни општина Кула, нема обавезу
имплементације циљева из директива ЕУ везаних за област управљања отпадом,
постепено укључивање ових захтева и успостављање интегралног система управљања
отпадом један је од приоритета Владе Србије и свих релевантних стратешких
докумената.
Стратешки оквир плана управљаеа
општином Кула
Главне компоненте стратешког оквира овог Плана су:
Смањење настајања отпада:
Смањење отпада је главна опција у односу на било коју одрживу опцију.
Смањење отпада на извору спречава бацање сировина, односно спречава као
последицу еколошко и финансијско оптерећење. Успех у смањењу настајања отпада
зависи од иницијатива за јачање свести и образовање.
Сакупљање мешаног отпада:
Комунални отпад се сакупља из посуда намењених за одлагање и транспортује
до постројења за прераду мешаног отпада.
Рециклажна дворишта:
Отварање рециклажних дворишта за прикупљање и сортирање отпада који по
врсти и/или саставу и/или облику не може бити прикупљен начинима
предвиђеним сакупљањем мешаног комуналног отпада ради даљег третирања.
Сакупљање ради рециклаже и компостирања:
Одвојено сакупљање материјала за рециклажу и компостирање који иду у
постројење за рециклажу и постројење за компостирање у зависности од принципа
одрживости.
Депоновање отпада:
Регионални приступ за одлагање - депоновање остатака из постројења за третман
мешаног отпада.
Транспорт и депоновање остатака након селекције отпада вршиће се по
систему:
трансфер станица – транспорт – одлагање на регионалну
депонију и
санације и рекултивације постојећих одлагалишта – сметлишта, и претварање
у тачке сакупљања – рециклажна дворишта.
Постројења за раздвајање отпада и компостирање:
Отпадни материјали сортирани у постројењу за третман мешаног отпада шаљу се
прерађивачима на рециклажу. Ова постројења су подржана мрежом контејнера за
сакупљање мешаног отпада, мрежом рециклажних дворишта и мрежом контејнера за
одвојено сакупљање материјала за рециклажу и компостирање, као што су стакло,
папир, конзерве, ПЕТ и други материјали, у зависности од принципа одрживости.
Биодеградабилни отпад издвојен на извору или из мешаног отпада се третира на начин
да се стабилише биодеградабилна фракција отпада.
Концепт интегралног управљања отпадом
Локални план управљања отпадом усвојио је интегрални концепт
управљања отпадом
.
Интегрални систем управљања отпадом представља низ делатности и
активности који подразумева:
превенцију настајања отпада,
смањење количине отпада и његових опасних карактеристика,
третман отпада,
планирање и контролу делатности и процеса управљања отпадом,
транспорт отпада,
успостављање, рад, затварање и одржавање постројења за третман отпада,
мониторинг,
саветовање и образовање у вези делатности и активности на управљању отпадом.
Овај систем се заснива на избору и примени ефикасних технологија којима
се остварују специфични циљеви управљања отпадом уз одговарајућу изградњу
законске регулативе. Основни предуслов за успешну имплементацију и функционисање
интегралног система управљања отпадом је одређено хијерархијско одвијање
активности у оквиру њега, што је приказано на слици.

Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.
Slični dokumenti