РЕПУБЛИКА СРПСКА
ВЛАДА

НАЦРТ

СТРАТЕГИЈА РАЗВОЈА ШУМАРСТВА
РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ ЗА ПЕРИОД ОД

2011. ДО 2021. ГОДИНЕ

Бања Лука, мај 2011. године

САДРЖАЈ

I УВОДНИ ДИО

1.1. Потреба за новом стратегијом шумарства
1.2. Историјски контекст
1.3. Политички и законодавни оквир
1.4. Националне развојне иницијативе
1.5. Значај шумарства
1.6. Разноврсност интересних група
1.7. Процес израде стратегије

II ПРИКАЗ СТАЊА ШУМА И ШУМАРСТВА И КЉУЧНИХ ПРОБЛЕМА ШУМАРСКОГ

СЕКТОРА

2.1. Стање шума и шумског земљишта у Републици Српској
2.2. Потенцијали шума и шумског земљишта у Републици Српској
2.3. Стање у погледу еколошких и социјалних функција шуме
2.4. Стање газдовања шумама
2.5. Стање дивљачи и ловства, коришћење недврних производа и услуга
2.6. Бесправне активности у сектору шумарства
2.7. Организација и подршка сектору шумарства
2.8. Привредни и заштитни аспекти сектора
2.9. Маркетинг и финансирање сектора шумарства у РС
2.10. Прерада дрвета и дрвнопрерађивачки капацитети
2.11. Образовање, НИР и развојни рад у шумарству
2.12. Међусекторска сарадња и односи са јавношћу
2.13. Међународна и регионална сарадња у шумарству
2.14. SWOT анализа за одрживи развој шумарства Републике Српске

III ОСНОВНИ ПРИНЦИПИ ШУМАРСКОГ СЕКТОРА

3.1. Одрживи развој шума и шумарства
3.2. Мултифункционалност шума
3.3. Рурални развој и шуме
3.4. Јавност информација у шумарству
3.5. Учешће интересних група
3.6. Повећање површине и производности шума
3.7. Газдовање шумама
3.8. Приврженост међународним обавезама и споразумима
3.9. Деградација шума и процјене утицаја на животну средину
3.10.

Очување здравственог стања шума

3.11.

Научно – истраживање, образовање и обука

IV СТРАТЕШКИ ЦИЉЕВИ И СМЈЕРНИЦЕ

4.1. Улога Републике Српске у развоју сектора шумарства
4.2. Улога сектора шумарства у економском и друштвеном, нарочито руралном развоју
4.3. Улога шумарског сектора и шума у очувању и унапређењу животне средине и заштите природе
4.4. Бригаџџ о шумама у својини Републике Српске
4.5. Брига о приватним шумама
4.6. Брига о заштитним шумама и шумама посебних намјена
4.7. Брига о дивљачи
4.8. Смјернице у правцу бесправних активности
4.9. Брига о развоју дрвне индустрије, ланца и тржишта дрвних производа
4.10. Брига о развоју осталих дјелатности везаних за шуме и шумарство

I УВОДНИ ДИО

1.1. Потреба за новом стратегијом шумарства, укључујући сврху

Једна од основних претпоставки привредног напретка и благостања једне земље јесте одрживо

управљање и коришћење њених природних ресурса, укључујући и шуме. Република Српска тренутно
нема документовану шумарску политику и стратегију развоја шумарства. Стратегија развоја шумарства
Републике Српске утврђује основе за вођење политике управљања и газдовања шумама у својини
Републике Српске и у приватном власништву. Општа сврха Стратегије је одрживо коришћење шума и
шумарства на најбољи могући начин за добробит цијеле заједнице, како у економском и социјалном,
тако и у еколошком смислу. Вријеме у којем настаје ова Стратегија карактеришу крупне и системске
промјене на локалном, републичком, државном, регионалном и глобалном нивоу, међу којима су
најважније слиједеће:

- Стабилизација и придруживање Босне и Херцеговине/Републике Српске у Европску Унију;
- Процес усаглашавања домаћег и међународног законодавства/стандарда у области шумарства,

ловства и повезаних дјелатности;

- Интегрално планирање еколошке, економске и социјалне функције шумског система на основама

Друге инвентуре шума на великим површинама у Босни и Херцеговини/Републици Српској;

- Примјена FSC стандарда за одрживо управљање шумама и цертификацију шума у Босни и

Херцеговини, ISSO стандарда и PEFC стандарда;

- Политика и планирање управљања и коришћења шума и шумског земљишта уређена је Законом

о шумама (Сл.гл.РС,бр.75/08) ;

- Институционално-правна и својинска трансформација у области шумарства и повезаних

дјелатности у складу са домаћим законодавством и добром праксом из прошлости;

- Изражена потреба повећања производности, интегралне заштите, одрживог коришћења и

побољшања квалитета ресурса шумских екосистема;

- Усаглашавање обима, структуре и кавалиета обима сјеча са производним капацитетима прераде

расположиве дрвне сировине и других ресурса из шуме и са шумског земљишта;

- Системске промјене у образовању кадрова у шумарству (Болоњски процес), знатно веће потребе

научно-истраживачког рада, примјене савремене технологије, ефикасних начина привређивања и
инвестиционих улагања у развој шумарске и повезаних дјелатности;

- Сарадња са свјетским научним институцијама у циљу освајања нових технологија и поступака у

повећавању производности шума и шумског земљишта, примјени савремених метода у
производњи дрвне сировине, дрвних сортимената и других производа шумских екосистема,
освајања нових тржишта и равноправног укључивања са производима од дрвета у међународној
подјели рада;

Донешен је нови Закон о шумама, чиме је између осталог промијењен дотадашњи начин
формирања и расподјеле средстава за финансирање шума и уведена категорија "средстава
посебних намјена за шуме", ради остваривања дугорочних циљева заснованих на принципима
одрживог газдовања шумама, који се директно или индиректно дотичу сектора шумарства;

Основана је Агенција за шуме, управна организација у саставу Министарства пољопривреде,
шумарства и водопривреде, са задатком да обавља стручно – техничке и контролне послове од
општег интереса, који се односе на управљање и газдовање шумама и шумским земљиштем;

Извршена је организациона трансформација Јавног предузећа "Шуме Републике Српске", чиме је
оно постало акционарско друштво у власништву Републике Српске, а организационе јединице
(шумска газдинства) су изгубила својство правног лица и постала организациони дијелови, а број
шумскопривредних подручја се са 42 смањио на 23;

Појачавају се захтјеви за сировином од стране дрвопрерађивача, капацитети пилана су знатно
већи од расположивог етата, а услови на тржишту дрвета значајно се и брзо мјењају;

Повећава се и потражња из иностранства за огревним дрветом у свим појавним

облицима – као просторно дрво, у виду сјечке (ивера), брикета и пелета;

Појачава се интеракција између сектора шумарства и других сектора по различитим питањима,
па тако и на нивоу стратешког планирања - донешене су стратегије руралног развоја, развоја
пољопривреде, заштите природе, ваздуха, финансијске одрживости за управљање шумама и
заштићеним подручјима;

Повећава се број обавеза које је неопходно испунити у сектору шумарства, а које произилазе из
европских интеграција и међународних споразума;

Глобалне пријетње домаћем и европском сектору шумарства у виду пада тражње због глобалне
економске кризе и појаве на свјетском тржишту генетски модификованог дрвећа са супериорним
прирасно - приносним карактеристикама.

Стратешки приступ је потребан за узгој и очување здравља шума, како би се оне дугорочно

припремиле   за   улогу   ублаживача   климатских   промјена.   Захваљујући   релативно   високом   степену
прекривености   своје   територије   шумама   и   шумским   дрвећем,   Република   Српска   може   значајно   да
допринесе   стабилизацији  CO

у атмосфери, те смањењу глобаног загијавања и загађивања штетним

гасовима. Дакле, у вријеме нарастајуће економске кризе са неизвјесним трендом развоја и временом
трајања, потребно је дугорочно трасирати правац кретања сектора шумарства Републике Српске, при
томе поштујући законе и прописе, поштујући принципе одрживог газдовања и очувања билошке
разноликости, а при томе не угрожавајући економску стабилност и пословну ефикасност самог система.

Полазни циљеви Стратегије унапријед су задани пројектним задатком (поглавље III). Поред њих

Стратегија ће узети у обзир и ове циљеве:

Поштовање и спровођење домаћих и међународних стандарда;

Брже укључивање у прекограничну, међурегионалну и транснационалну међународну сарадњу и
ЕУ интеграционе процесе.

1.2. Историјски контекст

Шуме од давнина чине једно од главних природних богатстава простора на којем се данас налази

Република Српска и БиХ. Историјски подаци о њиховом коришћењу датирају још прије нове ере, у доба
Илира.   Илирима   је   дрво   требало   за   рударство   и   за   израду   предмета   од   жељеза.   Њихову   традицију
наставили   су   Римљани,   који   су   поред   жељеза   експлоатисали   и   сребро.   Велике   количине   дрвета   из
Херцеговине употребљаване су и за производњу бродске грађе. У средњем вијеку у наше крајеве стижу
Саси. За њихов долазак везан је нови замах у развоју рударства и мануфактурне прераде метала. За те
потребе трошене су велике количине дрвеног угља. Међутим, економска вриједност наших шума долази
до изражаја тек почетком 19. вијека, када почиње масовно искоришћавање букових и храстових шума за
производњу поташе (пепељике). Средином 19. вијека долази до престанка ове производње, а негдје у
исто вријеме започиње масовно искоришћавање храстових шума за израду дуге.

За вријеме Отоманске државе на просторима БиХ (1463 до 1878) имовинско правни односи

почивали су на законодавству те државе. Са доласком Аустро-Угарске настају крупне промјене, како у
власничкој структури, тако у начину и организацији производње. Између осталог, уређује се катастар,
уводи се више категорија власништва над шумама и шумским земљиштем, почиње индустријски начин
прераде дрвне сировине, формира се шумарска служба. За вријеме четрдесетогодишње управе у БиХ је
посјечено око 133,3 мил. m³ дрвета, у просјеку 3,3 мил. m³ /год. Од тога је 45 мил. m

(33,8%) посјечено у

режији шумарских управа, док је остатак од 88,3 мил. m³  (66,2%) издат бесплатно а од тога 85,8 мил. m³
сеоском   становништву   на   ову   сервитутног   права   дрварења,   а   2,5   мил.   m³   у   виду   поклона   разним
културним удружењима и приватним лицима. На реализовану дрвну масу у режији шумарских управа, у
шуму је враћена 1 круна/m³  или преко 33 % у односу на продајну цијену на тржишту. У истом периоду
уложена   су   значајна   финансијска   средства   у   отварање   шума   и   изградњу   шумских   саобраћајница.
Изграђено је преко 1.000 km шумских пруга за механички транспорт и око 255 km гравитационих пруга.

Након распада Аустро-Угарске монархије, Краљевина Југославија је преузела дугорочне уговоре

за експлоатацију босанскохерцеговачких шума од стране домаћих и страних компанија. Године 1919.
формирано је Министарство за шуме и руде, које је функционисало као ресорно Министарство све до
1965 године. Због недовољно чврсте шумарске политике, клаузуле уговора су често мијењане на штету
државе, односно њеног шумског богатства. Интензитети сјеча су били веома високи, што је имало за
посљедицу   настајање   више   хиљада   хектара   голети.   У   исто   вријеме,   недовољно   је   вођено   рачуна   о
шумскоузгојним, заштитним и другим потребама. Средином тридесетих година прошлог вијека долази
до   помака   у   развоју   сектора   шумарства.   Започиње   уређивање   шума   на   савременим   основама,
интензивирају се активности на обнови шума и пошумљавању голети, долази до оснивања већег броја
дирекција   шума   и   шумских   управа.   И   поред   тога   годишњи   обими   сјеча   (етати)   били   су   већи   од
годишњег   прираста,   а   реализовани   су   повећаним   интензитетом   сјеча   (претхватима)   у   отвореним

1.3.

Политички и законодавни оквир

Према Уставу БиХ, ентитети су надлежни за сектор шумарства као и за области које се тичу

заштите природне и животне средине. Устав Републике Српске уређује питања из области шумарства на
индиректан   начин   када   говори:   о   праву   човјека   на   здраву   животну   средину   (чл.   35.);   о   бризи   за
рационалним коришћењем природних богатстава у циљу заштите и побољшања квалитета живота и
заштите животне средине (чл 64.), о праву запослених да управљају предузећима, фондовима и добрима
у државној својини (чл. 65.); о обавези Републике да уреди и обезбиједи коришћење простора заштиту
животне средине; о обавези Владе да предлаже план развоја, просторни план, буџет и завршни рачун.
Народна скупштина Републике Српске 1994. године доноси Закон о шумама на основу којег шумама и
шумским земљиштима у државној својини управљају и газдују ЈПШ ”Српске шуме” и Војска Републике
Српске,   а   индустријским   плантажама   и   приватним   шумама   управљају   и   газдују   њихови   власници.
Предузећа и друга правна лица, која на територији Републике Српске имају своју дјелатност плаћају
накнаду за коришћење тзв. општекорисних функција шума у висини од 0,1% од укупног прихода, а на
посебан рачун МШПВ РС. Битна новина у правном оквиру Републике Српске је Закон о концесијама по
коме се коришћење шума и шумског земљишта, ловство и рибарство одређује  као предмет концесије.
Поред тога значајан је Закон о стварним правима који је донешен 2008. године, а почео се примјењивати
01.01.2010. године. Према том Закону све узурпације биће легализоване. Узурпацијом се у прошлости
могла стицати својина и на стварима у државној својини док то није случај са одржајем који се третира у
поменутом   Закону.

Одржај представља оригинални начин стицања права својине на основу

квалификоване  својине  која   је   у   континуитету   трајала   законом   одређено   вријеме. Основно
законодавство   Републике   Српске   везано   за   сектор   шумарства   чине:   Закон   о   шумама,   Закон   о
репродуктивном материјалу шумског дрвећа, Закон о ловству, Закон о рибарству, Закон о добробити
животиња, Закон о заштити здравља биља, Закон о заштити природе – пречишћени текст (Сл.гл. РС бр.
113/08), Закон о заштити животне средине – пречишћени текст (Сл.гл. РС бр. 28/07; 41/08 и 29/10), Закон
о националним парковима (Сл.гл. РС бр. 75/10), са одговарајућим допунама, уредбама, и прописима. До
почетка 2010. године донешени су сви правилници предвиђени Законом о шумама, којима се поближе
уређују поједине одредбе овог Закона. Законодавство релевантно и за сектор шумарства чине: Закон о
јавним набавкама, Закон о концесијама, Закон о биоцидима, Закон о јавним предузећима и Закон о
привредним друштвима.  На основу изнешених чињеница може се извести општи закључак да законски
оквир   за   шумарство   у   Републици   Српској   покрива   све   области   и   активности   и   формира   један
комплексан систем.

1.4. Националне развојне иницијативе

1.4.1. Националне развојне иницијативе до 1992. године

Прву стратегију развоја шумарства у Босни и Херцеговини донијело је Извршно вијеће СР БиХ

1970 године под насловом "Дугорочни програм развоја шумарства у СР БиХ 1971-2005", на приједлог
Републичког   завода   за   планирање   и   економска   истраживања.   Да   би   се   тадашње   шуме   довеле   у
"господарски оправдано стање", био је предвиђен период од 35 година, с тим да су засебно посматрани
периоди 1971-2005  и 1986-2000. Између осталог, у оба периода  требало је  годишње  пошумити око
16.000 ha, при чему је у првом периоду тежиште дато на регенерацију високих економских шума, а у
другом периоду на промјену начина газдовања у мање вриједним шумама. Посебно мјесто је дато и
даљем увођењу механизације у искоришћавање шума и развијању мреже шумских комуникација. Као
етапни развојни план, 1981. године донешен је “Пројекат унапређења шумарства у СР БиХ, за период
1981. - 1985.” За његову реализацију била су задужена 53 предузећа (ООУР-а) шумарства, удружена у
сложене системе “Шипад”, ”Криваја “ и “Инцел”, те друга предузећа и шумске управе на подручју крша.
Пројекат је финансиран властитим средствима и путем кредита Свјетске банке .

Задњих деценија прошлог вијека БиХ је запљуснуо талас реформских процеса, захваљујући

којима   су,   између   осталог,   снажно   афирмисана   мултидисциплинарна   истраживања,   дефинисана   као
"друштвени циљеви" (било их је укупно 15). Средином 1987. године формиран је Конзорцијум за израду
и   финансирање   вишегодишњег   научноистраживачког   пројекта   под   насловом:   "Коришћење
мултифункционалних   вриједности   шумских   екосистема   и   чување   њихове   стабилности   –   Повећање
производње   дрвета   и   других   производа   шума   и   рационализација   њихове   прераде   –   Производња