Prof. dr Maja Levi-Jak{i}
Fakultet organizacionih nauka, Beograd
Strategija tehnolo{ke konkurentnosti zasnovane na
kompetentnostima
1. Uvod
U cilju integrisanja jugoslovenske privrede u svetske privredne tokove i postizanja
br`eg razvoja, neophodne su promene koje }e omogu}iti priliv sve`eg kapitala. To
ukazuje na nu`nost ja~anja atraktivnosti preduzetni~kih, poslovnih poduhvata na
ovim prostorima, {to zna~i uspostavljanje strategije podsticaja preduzetni{tva i
otvorenosti ka inovacijama. Porter isti~e da ne konkuri{u nacije (zemlje) ve} firme na
me|unarodnim tr`i{tima./Porter, M. E.,
The Competitive Advantage of Nations
,
Macmillan Press, London, 1990., str.34/ Stoga je potrebno analizirati kako firme
stvaraju i odr`avaju konkurentsku prednost da bi se objasnilo kakvu ulogu igra zemlja
u tim procesima. Taj integralni pristup sagledavanju konkurentnosti i razvoja su{tinski
menja klasi~nu podelu i pristupe nau~ne teorije i prakse koja je dugo razmatrala
pitanja makro i mikro nivoa privrede kao odvojene fenomene. U me|unarodnom
okru`enju sve su prisutnije tendencije globalizacije, internacionalizacije,
diversifikacije, ukidanja ograni~enja bilo koje vrste za svrsishodno, ekonomski
opravdano pona{anje firmi nametnuto izme|u ostalog i bitnim karakteritsikama i
obele`jima savremenih, informacionih tehnologija.
1
2. Konkurentnost uz oslonac na tehnologiju i
inovacije
Turbulentno tehnolo{ko okru`enje sve vi{e poprima karakter diskontinuiteta.
Kra}i ciklusi evolutivnih tehnolo{kih promena i br`a smena radiklano novih
tehnolo{kih re`ima, uslovljavaju potrebu uspostavljanja novih organizacionih i
menad`ment paradigmi, pre svega okrenutih ka postizanju fleksibilnosti, otvorenosti
ka promenama, adaptivnosti i visoke responzivnosti organizacionih sistema kako bi
pre`iveli.
U dvadesetprvom veku, komparativne prednosti firmi }e se sve vi{e graditi uz
oslonac na tehnologije i ve{tine, a manje na prirodne resurse i odnose kapital/rad.
Komparativna prednost }e biti ve{ta~ki stvorena, zavisna od ljudskog ume}a i
sposobnosti. Po{to kreativna komparativna prednost le`i u tehnolo{kom znanju i
ume}u, tehnologije, a posebno njene razvojne, istra`iva~ko-razvojne komponente,
postaju sve zna~ajnije.
Zao{trena utakmica i konkurentska borba me|u preduze}ima vodi njihovom
me|usobnom umre`avanju, stupanju u razne forme kooperacije i strate{kih alijansi u
zna~ajnoj meri determinisanih upravo potrebama tehnolo{kog ja~anja kao dinami~ke
kategorije sticanja potencijala za novom inovativno{}u.
Svet tehnologije i tehnolo{kih inovacija, iznikao iz potrebe primene nau~nih
saznanja u prakti~ne svrhe, po prirodi stvari ne zna za granice, politi~ke barijere. U
uslovima kada je sasvim jasno da se poslovni uspeh i bogatstvo firme, regiona, dr`ava,
dru{tva gradi na tehnolo{koj mo}i, a da je ta mo} direktno uslovljena potrebom
kooperacije, saradnje, multikulturnim, vi{edimenzionalnim karakterom i pristupom,
granice me|u dr`avama se ru{e. To dokazuju internet, ekplozija globalizovanih
finansijskih tr`i{ta, pove}ane direktne inostrane investicije transnacionalnih
korporacija {to se vidi kao pravac razvoja globalnog tr`i{ta koji bi trebalo da izbri{e
potrebu postojanja nacionalne dr`ave. To se, me|utim, ne doga|a, na sceni su
suprotne sile, moderne dr`ave ja~aju svoju ulogu upravo u domenu stalne brige za
ostvarenjem kontinuirane konkurentnosti u ~ijoj osnovi je i stalna briga za ja~anjem
tehnolo{kih mo}i. Ovo se jo{ naziva i tehnonacionalizam, koji ozna~ava autohtoni
tehnolo{ki razvoj, obojen nacionalnom, teritorijalnom, regionalnom pripadno{}u i
polo`ajem zemlje, uslovljen definisanom nacionalnom politikom i strategijama,
ekonomskim i dru{tvenim ure|enjem odre|ene zemlje. Postavljaju}i sasvim direktno
pitanje, da li tendencije globalizacije zna~e kraj nacionalnih dr`ava daje se
nedvosmisleno negativni odgovor. /Daniel Archibugi, Jonathan Michie, “Technolog-
ical Globalisation or National System of Innovation?,
Futures
, Vol 29, No2, 1997./
Savremeni uslovi ubrzanih tehnolo{kih promena i globalizacije trgovine i
investicija menjaju uslove i za zemlje u razvoju: lak{i i {iri pristup know-how, kapitalu i
tr`i{tima, s jedne strane, a s druge, konkurencija je sve izo{trenija i sve vi{e zasnovana
2
