1. STRATEGIJA UPRAVLJANJA OPREMOM – IMPLEMENTACIJA
ODRŽAVANJA TEHNI

KIH SISTEMA

1.1. Uvod

Tehni

ka dijagnostika

je prevashodno vezana za pojam

održavanja

svih tehni

kih sistema, kako

glavnih tako i prate

ih industrijskih oblasti u svetskoj privredi.

Održavanje, u industrijskim uslovima, podrazumeva održavanje kriti

ne opreme za proizvodnju u

operativnom stanju ili vra

anje iste u operativno stanje. Ipak, tehni

ku dijagnostiku treba posmatrati

na višem nivou – u 21. veku

e u ve

oj meri biti potrebna odre

ena

strategija upravljanja

opremom

e potrebno da rad svakog odeljenja i pojedinca bude potpuno koordiniran i da podrazumeva

usobnu podršku kako bi se ostvarila maksimalna pouzdanost i dostigli maksimalni proizvodni

kapaciteti kriti

ne opreme tokom celog njenog životnog ciklusa.

Upravljanje opremom obuhvata tri proverene strategije uz istovremeno menjanje ’’kulture’’ u
okviru održavanja i u pravcu (s ciljem) održavanja:

1.

Total Productive Maintenance

(TPM – totalno proizvodno ili produktivno održavanje),

Reliability Centered Maintenance

(RCM – održavanje usmereno na pouzdanost) i

Efektivno Koriš

enje Informacija

Izbegavanje posledice kvarova primenom intiligentih alata i aplikacija modernih tehnologija,
prvenstveno

monitoringa

stanja i uslova, i efektivno korištenje ta

ne, blagovremene i kompletne

informacije – predstavlja tre

u pomenutu strategiju.

Utvr

ivanje stanja mašine je jedan od klju

nih problema u procesu njenog održavanja.

Potrebno je pratiti promenu stanja pojedinih parametara sklopova i elemenata koji vremenom
dovode do slabljenja, a ako se ništa ne preduzima i do kvara, odnosno prekida rada.

Tako

e je urgentno da se u slu

aju iznenadnog kvara otkrije šta je uzrok, u

emu je kvar i kako ga

otkloniti.

Ciljevi svakog programa održavanja su slede

Eliminacija kvarova mašine.

esta je situacija da havarijski kvar izaziva zna

ajna

prate

a ošte

enja na mašini,

ime se zna

ajno uve

avaju troškovi popravke.

Potpuna eliminacija kvarova trenutno nije mogu

a u praksi, me

utim, ovom cilju

se može približiti sistemati

nim pristupom u održavanju.

Ostvarivanje mogu

nosti predvi

anja i ta

nog planiranja potreba za održavanjem.

Ovo uklju

uje minimiziranje inventara rezervnih delova i zna

ajno umanjenje

prekovremenog rada. U idealnom slu

aju, popravke mašinskih sistema se planiraju

za period planskog zastoja postrojenja.

Pove

anje pogonske spremnosti postrojenja, tako što bi se zna

ajno umanjila šansa

pojave otkaza tokom rada, kao i održavanje operativnog kapaciteta sistema
pomo

u smanjenja perioda zastoja kriti

nih mašina. U idealnom slu

aju, radno

stanje svih mašina bi bilo poznato i dokumentovano.

Obezbe

ivanje predvidivog i razumnog radnog vremena za osoblje angažovano

na održavanju.

Kako bi se dobila predstava o savremenim programima održavanja baziranim na tehni

koj

dijagnostici, neophodno je detaljnije sagledati istorijska iskustva.

Najraniji tip održavanja je bio rad do otkaza, što je podrazumevalo rad mašine do pojave kvara koji
bi je zaustavio. Ovakav pristup je o

igledno skup, s tim da najve

i deo troškova nastaje zbog

nepredvidivog stanja mašine. Iznena

uju

e je koliko je ovakav pristup u primeni i danas u našoj

industriji. Reaktivan na

in.

Postupno se došlo do ideje o periodi

nom preventivnom održavanju, što je obuhvatalo demontažu i

remont mašine u redovnim intervalima. Po ovoj teoriji, mašina

e se manje kvariti u radu, ukoliko

se remontuje. Preventivno održavanje je egzistiralo dug period vremena, ali je postalo izuzetno
zastupljeno po

etkom osamdesetih godina prošlog veka. Nesmetan rad mašine nije prekidan prema

teoriji "popravi je ako nije pokvarena".

Najnovija saznanja u oblasti održavanja su nazvana "pro-aktivna", i obuhvataju tehniku takozvane
"analize osnovnog uzroka otkaza" po kojoj je neophodno otkriti i otkloniti osnovni uzrok otkaza
mašine.

Godine 1991. ura

ena je me

unarodna analiza ve

ine tipova industrijskih postrojenja i otkriveno je

da su sve navedene tehnike održavanja u primeni i to u slede

em obimu:

Više od polovine

asova održavanja je potrošeno na reaktivan na

in, vrše

i hitne popravke u

neplanskom periodu.

Manje od 10% sati na održavanju je potrošeno na preventivno održavanje,

Manje od 40% aktivnosti na održavanju je planskog karaktera i

Izuzetno malo vremena je potrošeno na aktivne tehnike, izme

u ostalog i tehnike

dijagnosti

kih metoda.

Na osnovu ovih podataka može se videti da postupci održavanja još uvek nisu sistemski došli do
poslednjeg kvartala 20. veka, a kamoli ušli u 21. vek. Razumno je da savremeni program
održavanja celokupne rudarske opreme obuhvati elemente svih ovih tehnika, a razlog za to je,
izme

u ostalog, i ekonomske prirode.

1.2. Komponente programa održavanja

1.2.1. Održavanje tipa "rad do otkaza"

Održavanje

"rad do otkaza"

se još naziva i

"krizno održavanje"

ili

"histeri

no održavanje"

i to sa

dobrim razlogom. Ovaj oblik je bio dominantan oblik održavanja dug period vremena, a njegovi
troškovi su relativno visoki zbog neplanskog zastoja, ošte

enja opreme i prekovremenog rada.

Kod ovog tipa, menadžment i služba održavanja su pod kontrolom stanja mašina, a stvarno stanje
kompletne opreme se samo naslu

uje. Zbog ovoga je prakti

no nemogu

e planirati potrebe

održavanja, a najgore je što se ne može predvideti stanje spremnosti ukupnog sistema.

"Rad do otkaza"

treba da bude samo mali deo savremenog programa, pošto u nekim situacijama

ima svrhe primeniti ovakav pristup. Primer je postrojenje u kome je angažovan veliki broj sli

nih

1.2.3. Prediktivno održavanje

Slede

e unapre

enje koncepcije održavanje je bio prelaz na

prediktivno

održavanje, koje je

zasnovano na utvr

ivanju stanja mašine tokom rada. Ova koncepcija se

esto kod naziva i

održavanje po stanju

, tj. na osnovu utvr

enog stanja.

Ovakva tehnika je zasnovana na

injenici da

e ve

ina elemenata mašine ispoljiti nekakav tip

"upozorenja" pre sopstvenog otkaza. O

itavanje ovih simptoma, na koje nas mašina upozorava,

zahteva nekoliko tipova ispitivanja bez razaranja, kao što su analiza ulja, habanje, analiza

estica,

analiza vibracija i merenja temperature.

Primena ovih tehnika u cilju odre

ivanja stanja mašine rezultuje se u zna

ajno efikasnijem

održavanju u odnosu na ranije tipove održavanja. Prediktivno održavanje omogu

ava menadžmentu

da kontroliše opremu i program održavanja. U preduze

u koje koristi prediktivno održavanje, stanje

ukupne opreme je poznato u svakom trenutku,

ime se omogu

ava zna

ajno preciznije planiranje.

Ovaj vid održavanja koristi brojne razli

ite discipline, od kojih je najzna

ajnija periodi

na analiza

vibracija.

Ve

je mnogo puta dokazano da u odnosu na druge tehnike ispitivanja bez razaranja, analiza

vibracija pruža najviše informacija o stanju elemenata mašine. Neke mašine, koje su od klju

nog

zna

aja za rad celokupnog postrojenja, mogu biti predmet neprekidnog monitoringa vibracija, što

zna

i da bi postojalo upozorenje, odnosno oglasio bi se alarm

im se vibracije pove

aju preko

unapred odre

enog nivoa. Tako se spre

ava brzo širenje kvara i pojava havarijskog otkaza.

Mali broj rudarskih mašina pa i mašina uopšte, za sada, ima ovakav sistem monitoringa. Naprimer,
kod nas ni jedna rudarska mašina, ni jedan površinski kop ih nema, što ne zna

i da ih ubudu

e ne

imati.

Analiza ulja i

estica nastalih habanjem su važne komponente savremenih planskih programa,

posebno kod kriti

ne ili izuzetno skupe opreme. Termografija je merenje površinske temperature

infracrvenom detekcijom i od velike je koristi kod detektovanja problema u elektro instalaciji
(prekida

i), kao i kod drugih delova sa otežanim pristupom. Analiza krive struje motora je veoma

korisna tehnika za detekciju napuklih ili polomljenih šipki rotora, i to tokom rada motora.Testiranje
elektri

nim udarima statora motora se može iskoristiti za detekciju po

etne faze otkaza izolacije.

Osnovna prednost prediktivnog održavanja je ve

a pogonska spremnost postrojenja zbog ve

pouzdanosti opreme. Vremenski trend razvoja otkaza kod mašine se može pažljivo pratiti i na
osnovu toga planirati održavanje, a u skladu sa planskim zastojima. Brojne industrije izveštavaju o
pove

anju produktivnosti za 2 do 10% na osnovu primene prediktivnog održavanja. Sli

ni odnosi

pove

anja pogonske spremnosti se o

ekuju sigurno i kod velikih i zna

ajnih sistema u rudarskoj i

naftno-gasnoj industiji.

Slede

a korist prediktivnog održavanja su manji troškovi za rezervne delove i radnu snagu.

Popravka mašine koja je otkazala tokom rada može da bude i do deset puta skuplja nego
predvi

ena, planska popravka iste mašine. Veliki broj novih mašina otkazuje ubrzo posle puštanja u

rad zbog otkaza koji se javljaju u periodu uhodavanja ili zbog nepravilne montaže.

Prediktivne tehnike se mogu iskoristiti u cilju obezbe

ivanja pravilne saosnosti i sveukupnog

integriteta instalirane mašine, pri prvom puštanju u rad. Mnoga postrojenja uslovljavaju
primopredaju nove instalirane opreme na osnovu potvrde dobijene merenjem vibracija. Prediktivno
održavanje umanjuje verovatno

u pojave havarijskog otkaza mašine,

ime se unapre

uje i zaštita na

radu. Postoje brojni primeri povreda na radu, sa smrtnim ishodom, zbog iznenadnih otkaza mašina.

1.2.3. Proaktivno održavanje

Poslednja inovacija u oblasti prediktivnog održavanja je takozvano proaktivno održavanje, koje
primenjuje razne tehnologije u cilju produženja veka mašina i radi prakti

ne eliminacije reaktivnog

održavanja.

Osnovni deo proaktivnog programa je analiza osnovnog uzroka kvara, odnosno utvr

ivanje

mehanizama i uzroka pojave kvara na mašini. Fundamentalni uzroci pojave otkaza na mašinama se
na ovaj na

in mogu otkloniti, a mehanizmi otkaza se postepeno mogu inženjerskim pristupom

eliminisati sa svake mašinske instalacije. Ve

dugo vremena je poznato da su debalans i nesaosnost

osnovni uzroci ve

ine otkaza na mašinama. Oba ova uzroka generišu dodatne sile na ležajeve,

skra

uju

i njihov vek. Zna

ajno je bolji pristup precizno balansirati i poravnati mašinu, uklju

uju

verifikaciju sa rezultatima analize vibracija, nego neprestano zamenjivati pohabane ležajeve.

Precizno poravnavanje (saosnost):

U jednom ameri

kom

asopisu je objavljen podatak da je precizno poravnavanje produžilo vek

ležaja za faktor 8, kod velike klase rotacionih mašina. Pored ovoga, prijavljena je ušteda od 7% u
okviru ukupnog održavanja i 12% pove

anja raspoloživosti mašina. Kvarovi mašina uzrokovani

nesaosnoš

u su prepolovljeni. Pored navedenog, prednost preciznog poravnavanja je i ušteda u

snazi. Nedavno ura

ena ameri

ka studija je dokumentovala uštedu snage od 11% na osnovu

preciznog poravnavanja, kod jednostavne grupe mašina (motori i pumpe). Ovo je posledica da su
gubici snage u savijanju spojnica, vibracijama mašine i zagrevanju ležajeva manji. Nov

ane uštede

u ovom slu

aju, samo na osnovu manje potrošnje snage, su duplo ve

e nego troškovi održavanja

ovih mašina.

Nove instalacije:

Poznata je

injenica da veliki broj novih mašina ima defekte i u trenutku montaže. Ovi defekti

mogu nastati od neodgovaraju

e montaže, izazvana lošim osloncima – temeljima i lošem

poravnavanju, pa sve do defektnih delova – elemenata, kao što je loš ležaj, savijeno vratilo itd.
Proaktivni program održavanja bi obuhvatio testiranje nove opreme i instalacija, a u cilju
sertifikacije odnosno potvr

ivanja performansi u okviru strogih standarda. Isti standardi bi se

odnosili na rekonstruisane i remontovane mašine. Ovakav tip testiranja može voditi ka formiranju
karakteristi

ne specifikacije performansi, koje su u mnogim slu

ajevim strože nego specifikacija i

toleranacije proizvo

a opreme. Klju

ni element proaktivnog pristupa je obuka osoblja na

održavanju, u cilju primene ovih osnovnih principa.

Koristi od proaktivnog održavanja:

Uspešan proaktivni program održavanja bi postepeno, tokom vremena, projektno-inženjerskim
zahvatima otklonio problem koji ima mašina, a što bi za posledicu imalo zna

ajno produžen vek

mašine, skra

en period zastoja i pove

an proizvodni kapacitet. Jedna od najboljih osobina

proaktivnog pristupa je da su njegove tehnike nadogra

uju na tehnike koje se koriste u

prediktivnom programu, tako da se lako mogu dodati u postoje

e programe. Danas je ve

igledna

neophodnost za izbalansiranim pristupom održavanju, uklju

uju

i odgovaraju