На основу члана 45. став 1. Закона о Влади („Службени гласник РС”, бр. 55/05,

71/05-исправка, 101/07 и 65/08),

Влада доноси

СТРАТЕГИЈУ ЗА БОРБУ ПРОТИВ ДРОГА

У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ ЗА ПЕРИОД ОД 2009. ДО 2013. ГОДИНЕ

УВОД

Злоупотреба дрога довела је савремено човечанство до озбиљних последица које

угрожавају здравље становништва, породицу и друштво. Утицај дрога на друштво је
разарајући, изазива пораст криминала, нарочито делинквенцију, проституцију,
незапосленост, бескућништво и сиромаштво.

Према подацима Организације Уједињених нација преко 200 милиона људи је,

бар  једанпут,  пробало  дрогу;  притом  је  број  корисника  дрога  у  сталном  порасту.
Повећање  броја  људи  који  користе  дроге  последица  је  глобалних  друштвено-
економских  дешавања  у  свету.  Светска  здравствена  организација  указује  да  су  у
посебној опасности земље у транзицији.

Усвајањем декларације Специјалне секције Генералне скупштине Уједињених

нација (UNGASS)

1998. године, обавезане су све земље чланице да до 2008. године

креирају и спроводе своје стратегије и програме за смањење понуде и потражње дрога.
Стратегија  за  борбу  против  дрога  у  Републици  Србији  за  период  од  2009.  до  2013.
године  (у  даљем  тексту:  Стратегија)  усклађена  је  са  Стратегијом  Европске  Уније  за
подручје  дрога  и  са  другим  међународним  документима  (препоруке  Савета  Европе,
Јединствена  Конвенција  УН  о  опојним  дрогама  из  1961.  измењена  и  допуњена
Протоколом  из  1972.  године,  Конвенција  о  психотропним  супстанцама  из  1971.  и
Конвенција  против  недозвољеног  промета  опојним  дрогама  и  психотропним
супстанцама  из  1988.)  који  регулишу  организовану  борбу  против  дрога.  У  складу  са
препоруком Савета Европе, коришћено је стручно знање Европског центра за праћење
дрога и зависности од дрога (EMCDDA)

и других европских стручњака. Овај документ

је примарно заснован на принципима поштовања основних људских права: људског
достојанства, слободе, једнакости, солидарности, као и на поштовању демократије и
владавине закона.

II.

АКТУЕЛНА СИТУАЦИЈА У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ

United Nations General Assembly Special Session on the World drug problem (UNGASS), 1998.

Европски центар за праћење дрога и зависности од дрога - European Monitoring Center on Drug and Drug

addiction (ЕМCDDA)

Према резултатима пописа становништва 2002. године, у Републици Србији (без

података за територију АП Косово и Метохија) живи око 7,5 милиона становника.
Бруто национални доходак по глави становника износи око 3.970 € у 2007 години.

Према подацима Републичког завода за статистику у 2006. години било је око 916.000
незапослених међу лицима од 15 до 65 година старости, која се у смислу Закона о
запошљавању и осигурању за случај незапослености сматрају незапосленима

Фактори ризика

Република Србија је у претходном периоду била изложена рату у окружењу,

распаду  бивше  државе,  доласку  око  400.000  избеглица  и  интерно  расељених  лица,
међународним економским санкцијама, НАТО бомбардовању. У условима транзиције и
социјално-економске  кризе  злоупотреба  дрога  је  све  заступљенија  појава  и  постаје
значајан  друштвено-медицински  проблем.  Геостратешки  положај  Републике  Србије  и
њено место на међународном путу дроге који спаја исток са западом („Балканска рута”)
доприносе  да  велике  количине  дроге  пролазе,  али  се  и  задржавају  у  нашој  земљи.
Процеси  дезинтеграције  претходног  друштвеног  система  са  успостављањем  новог,
заједно  са  порастом  организованог  криминала,  проституције,  трговине  људима  и
генерално  осиромашење,  допринели  су  интензивирању  проблема  везаног  за  дроге.
Економски  губици  због  трговине  дрогама,  илегалних  токова  новца  и  трансакција  су
огромни  (према  незваничним  проценама  у  Републици  Србији  на  илегалном  тржишту
дроге дневно циркулише милион евра). Такође су велики и трошкови лечења, социјалне
заштите, правосуђа и др.

Карактеристике коришћења дрога

Актуелну ситуацију на пољу дрога карактерише:

присуство све више врста дрога на илегалном тржишту, нарочито

синтетичких;

пораст коришћења свих врста дрога, нарочито синтетичких;

тренд

истовременог

коришћења

различитих

врста

дрога

(политоксикоманија);

заступљеност у свим срединама, а не само у великим градовима;

присутност у свим друштвеним слојевима, националним и верским

заједницама;

померање старосне границе ка млађем узрасту.

Најбитније карактеристике корисника опојних дрога у нашем друштву су:

дискриминација у смислу немогућности прихватања радних обавеза, ради

смањене радне способности, што ствара и проблем социјалне сигурности;

социјална изолација; породица дуго крије проблеме и сама не налази

права решења, а друштво није у стању да на време препозна и пружи помоћ.

Доступност дрога и корисници

Само у периоду од 2000. до 2008. године дошло је до драматичног повећања

промета дрога. Илустрације ради, на територији Републике Србије заплењено је 2,43

Основни индикатори макроекономских кретања, Министарство финансија

Статистички годишњак Србије 2007, Републички завод за статистику, октобар 2007. године

програми и активности на примарној превенцији у различитим областима

друштвене заједнице (локална самоуправа, здравствене, образовне и социјалне
установе, органи унутрашњих послова);

присуство и активност цивилног друштва, удружења, цркава и верских

заједница и међународних организација које дају стручну, техничку и материјалну
помоћ;

важећа законска регулатива у различитим областима је, у већини

случајева,  усклађена  са  прописима  у  Европској  унији:  у  Закону  о  производњи  и
промету  опојних  дрога  („Службени  лист  СРЈ”,  бр.46/96  и  37/02  и  „Службени  гласник
РС”,  број  101/05-др.  закон),  одређују  се  услови  за  гајење  биљака  из  којих  се  могу
добити опојне дроге, као и услови за производњу, поседовање и промет опојних дрога,
надзор  над  гајењем  биљака  из  којих  се  могу  добити  опојне  дроге  и  мере  за  сузбијање
злоупотребе опојних дрога. 2005. године донет је и Закон о супстанцама које се користе
у  недозвољеној  производњи  опојних  дрога  и  психотропних  супстанци  („Службени
гласник  РС”,  број  107/05)  којим  се  регулише  надзор  над  производњом  и  прометом
прекурсора;

ангажовање државе у процес укључивања целокупне заједнице за

решавање проблема дрога кроз међуресорну сарадњу између свих актера који учествују
и доприносе бољим резултатима у борби против дрога.

Недостаци у одговору заједнице јесу:

национална политика и стратегија у борби против дрога, као и

координација постојећег одговора заједнице нису у потпуности развијени и
дефинисани;

информациони системи са базама података нису ни довољно развијени на

територији Републике Србије ни усклађени са међународним стандардима;

доктринарни ставови и методологија лечења зависника нису јасно

дефинисани, нема довољно водича добре клиничке праксе, смерница и терапијских
протокола;

рехабилитациони програми и терапијске комуне су недовољно развијени,

а ресурси удружења, удружења бивших зависника, цркава и верских заједница и других
нису довољно искоришћени;

теренски рад ради успостављања што ранијег контакта са корисницима

дрога је недовољан;

истраживања, едукација и евалуација нису довољно развијене.

Зависници од дрога чланови су овог друштва и као сви други имају право на

здравствену,  социјалну  и  сваку  другу  заштиту.  Неопходно  је  подизати  свест  јавности
како  би  се  смањила  изолација  и  дискриминација  зависника  и  били  им  омогућени:
потребно  лечење,  рехабилитација  и  социјална  реинтеграција.  Са  зависницима  који  су
због своје болести повезани са криминалом везаним за дроге  потребно је преиспитати
могућност увођења посебног стандарда поступања током истраге и у поступку суђења и
издржавања  казне  имајући  у  виду  њихово  специфично  психо-физичко  стање  и  зато  је
потребно  унапредити  правну  заштиту  лица  за  која  је  изречена  казна  затвора  и
омогућити  им  право  на  одговарајуће  лечење,  по  истим  принципима  као  и  свим
пацијентима који се лече у здравственим установама.

У систему извршења кривичних санкција у Републици Србији постоји посебна

установа  у којој се извршава  мера безбедности обавезног лечења наркомана (Члан 83.
Кривичног  законика),  када  се  изриче  уз  затворску  казну.  Реч  је  о  Специјалној
затворској  болници  у  Београду.  Према  наведеном  члану  Кривичног  законика  мера
безбедности обавезног лечења наркомана изриче се учиниоцу који је учинио кривично

дело услед зависности од употребе опојних дрога и код кога постоји озбиљна опасност
да  ће  услед  ове  зависности  и  даље  вршити  кривична  дела.  Наведена  мера  траје  док
постоји  потреба  за  лечењем,  али  не  дуже  од  три  године.  Уколико  је  мера  изречена  уз
казну  затвора,  она  може  трајати  дуже  од  времена  изречене  казне,  али  њено  укупно
трајање не може бити дуже од три године, при чему се време проведено на извршењу
мере безбедности урачунава у казну затвора.

Уколико је лечење завршено пре истека казне затвора, осуђени се за остатак

казне упућује на даље извршење у заводе за извршење казне. Иначе, имајући у виду да
се  у  Специјалној  затворској  болници  спроводе  и  друге  мере  безбедности  (обавезно
психијатријско  лечење  и  чување  у  здравственој  установи  и  обавезно  лечење
алкохоличара), капацитети те установе су већ дужи низ година максимално попуњени,
што  ствара  велике  проблеме  у  раду  са  лицима  према  којима  се  извршава  ова  мера
безбедности.  Према  овим  лицима  примењују  се  различите  терапије,  а  најзначајнија  је
метадонска.  Такође,  велики  значај  има  и  радно  ангажовање  ових  лица  за  време
извршења мере безбедности.

И у неколико других завода (у већим заводима) постоје здравствене службе које

се између осталог баве проблемом лечења зависника. Међутим, дугогодишњи проблем
је недостатак кадрова у овим здравственим службама, као и велики број зависника који
имају хепатитис Б и Ц.

У неколико завода (Ниш, Нови Сад, Сремска Митровица) отворена су одељења

без дрога, а сличан пројекат се спроводи и у Васпитно-поправном дому у Крушевцу у
коме се спроводи мера упућивања у васпитно-поправну установу.

Убудуће би

требало у програм лечења више укључити зависнике, кадровски

попунити упражњена радна места у здравственој служби завода и спроводити и друге
мере које су већ предвиђене Стратегијом.

IV.

ВОДЕЋИ ПРИНЦИПИ

Водећи принципи Стратегије су:

поштовање уставности и законитости - у складу с Уставом Републике

Србије  и  законским  обавезама,  ова  стратегија  уважава  постојеће  законодавство
Републике  Србије  и  потврђене  међународне  конвенције  и  уговоре,  а  потребно  је  и
праћење  и  проучавање  иницијатива  за  измене  и  допуне  прописа  у  области  опојних
дрога и прекурсора, уз неопходно усклађивање са одговарајућим прописима ЕУ;

јачање институционалних могућности – ефикасна контрола промета

опојних дрога и прекурсора и стварање услова за успешно супротстављање институција
државе и друштва незаконитој трговини опојним дрогама и прекурсорима;

заштита грађана Републике Србије - остваривање заштите становништва

Републике  Србије  од  последица  злоупотребе  опојних  дрога  (криминалних  дела
зависника  да  би  дошли  до  дроге)  кроз  институције  државе  и  друштва  засновано  на
праву  на  личну  сигурност  и  заштиту  приватног  власништва  држављана  Републике
Србије;

заштита друштвене заједнице - заштита друштвене заједнице, колектива,

породица и појединаца, од незаконите трговине опојним дрогама и прекурсорима,
укључујући и одређивање и предузимање одговарајућих казнених мера против
починилаца кривичних дела;