SEMINARSKI RAD
Predmet: PREDUZETNIŠTVO
Tema:
Strategije u preduzetništvu
Profesor:
Mr. Nikola Radivojević
Student:
Goran Pavlović
Br. Ind. 251/2011
Sadržaj
UVOD
2
1.
MENADŽMENT, PREDUZETNIŠTVO I PREDUZETNIČKE STRATEGIJE
3
1.1. Menadžment i preduzetničke strategije
3
1.2. Preduzetništvo
5
2.
UTICAJ GLOBALIZACIJE NA PRINCIPE NOVE STRATEGIJE RAZVOJA
PREDUZETNIŠTVA
11
3.
PREDUZETNIČKE STRATEGIJE
13
3.1. Biti prvi ali istovremeno i najbolji
16
3.2. Pogodite ih tamo gde ne očekuju
16
3.2.1. Kreativna imitacija
16
3.2.2. Preduzetnički džudo
16
3.3. Ekološki niše
17
3.4. Strategija naplatne rampe
17
3.5. Strategija specijalizovanih veština-znanja
18
3.6. Specijalno tržište
18
3.7. Strategija promenljivih vrednosti i karakteristika
19
4.
ZAKLJUČAK
20
5.
LITERATURA
22
1
1. MENADŽMENT, PREDUZETNIŠTVO I PREDUZETNIČKE
STRATEGIJE
1.1. Menadžment i preduzetničke strategije
Strategija
je upravljačka aktivnost preduzeća ili drugog organizacionog sistema
koja se odnosi na
izbor pravaca, metoda i instrumenata za ostvarivanje cilje-
va njihovog funkcionisanja i razvoja.
Izbor odgovarajuće strategije proističe iz
okolnosti poslovanja preduzeća u privrednom i društvenom okruženju u kome
deluju različiti podsticaji i ograničenja. Preduzeće, pri tome, raspolaže ograniče-
nim resursima. a u obavljanju njegove delatnosti postoji i deluje konkurencija
drugih učesnika na tržištu.
Uloga strategije
u tekućem poslovanju i razvoju preduzeća
svodi se na prona-
laženje najboljih načina i alternativa za ostvarivanje planiranih ciljeva.
To se
obezbeđuje kombinovanjem raspoloživih ljudskih i materijalnih faktora, kao i
drugih konkurentskih prednosti preduzeća. Težnja preduzeća je da na najbolji
način odgovori na izazove i ograničenja okruženja i postigne što viši stepen efek-
tivnosti i efikasnosti poslovanja.
Strategija preduzeća treba da obezbedi najpovoljniji način i put ostvarivanja cilje-
va u uslovima tržišne konkurencije i pod dejstvom dinamičnih promena okruže-
nja. Zato je pri izboru strategije preduzeća neophodno, koristiti naučne metode
istraživanja i razmotriti širok spektar pravaca, metoda i instrumenata koji će biti
3
primenjivani, u zavisnosti od ciljeva i uslova poslovanja. Na izbor strategije utiču i
veličina, razvoj i vrsta delatnosti preduzeća, kao i stepen decentralizacije upra-
vljanja.
Izbor odgovarajuće strategije i njeno realizovanje preko razvojne i poslovne
politike preduzeća, treba da omogući sticanje profita. Profit se javlja kao cilj i
svrha osnivanja, tekućeg poslovanja i razvoja preduzeća i njegovih poslovnih i
organizacionih delova.
Odluke o strateškim ciljevima poslovanja donose se na tri nivoa upravljačke
hijerarhije preduzeća:
preduzeća kao celine,
pojedinačnih poslovnih jedinica, kao delova preduzeća i
poslovnih funkcija preduzeča.
Preduzeće koje želi da razvija preduzetničke dimenzije svog poslovanja mora
stvarati i održavati odgovarajući ambijent i kulturu i pružiti šansu zaposlenima
da ispolje svoje preduzetničke osobine, preduzetnički talenat. U isto vreme, oni
moraju imati i određene mogućnosti uticaja na menadžment i organe
odlučivanja, odnosno sposobnost i upornost da obezbede podršku dobrim
poslovnim idejama i uslove za njihovo prevođenje u novi ili drugačiji poslovni
rezultat.
Preduzeća koja nastoje da koriste preduzetničke strategije i žele da razvijaju
preduzetnički koncept poslovanja treba da:
neguju atmosferu prihvatanja promena i fokusiranja na potrošače a
napuštaju status quo poziciju koja preduzeće održava u stanju stagnacije,
nakon čega sledi zaostajanje za konkurencijom i propadanje;
ohrabruju, podržavaju i nagrađuju one koji pronalaze i donose nove
poslovne ideje za inoviranje poslovanja, koje su kompatibilne sa
potencijalima preduzeća a idu u susret očekivanjima potrošača i otvaraju
put u dugoročni prosperitet;
4
Dosadašnja ekonomska misao teorije rasta privrednog razvoja i preduzetništva
uopšte bazirala se na konceptu komparativnih prednosti. Odnosno to je isticanje
značaja resursa za ekonomski razvoj: ekonomski razvoj zavisi od kvalitetnih
resursa i sposobnosti države da se izvrši što veća specijalizacija proizvodnje i
usluga u tim delatnostima. Na praktičnom nivou to znači zalaganje za tzv.
granske prioritete razvoja. Država proglašava grane-prioritete preduzetništva i
merama ekonomske politike podstice njihov razvoj, a na štetu ostalih grana (od
ostalih se uzima da bi se uložilo u prioritetne grane). Medutim, u otvorenoj i
globalnoj ekonomiji produktivnost ne zavisi od toga koje su grane prioriteti i da li
su preduzeca iz tih grana, vec prije svega od toga kako konkurišu. Ovo znaci,
produktivnost zavisi od toga kako radi svako preduzece pojedinacno, od toga
kako posluje, kakve ljude i strategije ima. Naglasak je na preduzećima
(mikroekonomiji) ne na granama ili makroekonomiji. Ako firma ulaže u sebe, u
modernu tehnologiju, u organizaciju, onda ona može biti produktivna u bilo
kojoj grani.
Moderne tehnologije otvaraju velike mogućnosti za unapređenje u tako
različitim oblastima kao što su poljoprivreda, usluge slanja malih paketa i pošte;
ili proizvodnje poluprovodnika. Slično, postoji prostor u svim proizvodnim
granama za primenu usavršavanja strategija, kao što su segmentacija potrošnje,
diferenciranje proizvoda i usluga i stvaranje prilagodljivih vrednosnih lanaca kroz
složene mreže u kojima se povezuju proizvođači, snabdevači i krajnji kupci. Iz
ovoga proizilazi da je koncept vođenja politike granskih prioriteta, sa aspekta
paradigme produktivnosti, pogrešan. Nije bitno u kojoj je grani preduzece. Bitno
je da posluje produktivno i uspešno.
Država treba da omogući ne povlastice firmama (preko prioritetnog tretmana)
već opšte uslove koji firmama pomažu da lakše dodu od informacija, do nove
tehnologije, do strucnih ljudi. Vlada treba da stvori ambijent koji pogoduje i
podstiče razvoj paradigme produktivnosti. Nije važno na kojim granama neka
zemlja zasniva svoju privredu, vec prije svega da li je u njoj razvijena
produktivnosti preduzetništva.
Viziju razvoja strategije preduzeća i preduzetništva možemo definisati na sledeći
način:
6
