FINANSIJSKA ANALIZA U PROCESU OTPOČINJANJA I UPRAVLJANJA
PREDUZETNIČKIM PODUHVATIMA
1. Metode za ocenu preduzetničkih poduhvata
Poslednjih godina mnogi postojeći preduzetnici, kao i oni koji to nameravaju da budu, svoje
razvojne napore usmeravaju u pravcu obezbeđivanja kontunuiranog rasta. Kako bi ostvarilo ovaj
cilj, neophodno je da privatno preduzeće permanentno investira u razvoj, a preduzetnici iznova
iznalaze mogućnosti za otpočinjanje novih preduzetničkih poduhvata
Ulaganja u razvoj koja se preduzimaju nisu lako ostvarljiva. Postoje značajne razlike kako u
veličini, poslovnom profilu i filozofiji preduzeća, tako i u sposobnosti potencijalnog
preduzetnika, kao i ograničenjima koje poseduje određena zemlja. To konačno utice na spepen
konkurentnosti odnosno konkurentsku poziciju.
Uobičajeno je u svetu da osnovni kriterijum za ocenu uspeha u preduzetničkim aktivnostima
predstavlja rast preduzeća, odnosno, finansijski i nefinansijski pokazatelji rasta. U tom cilju
primenjuju se različite metode ocene investicionih ulaganja koje pored ostalih aspekata posebno
uključuju aspekt ekonomske i finansijske ocene.
Rezultati ekonomsko finansijske ocene zavise od mnoštva faktora: sa kojim se troškovima
računaju, koji prihodi se uključuju, nivoa kamatnih stopa na pozajmljena sredstva, itd..
1.1 „Tradicionalni“ metodi ocene
Kao osnovne metode za donošenje odluke o pristupu aktivnostima vezanim za investiranje
kapitala, za koje se očekuje da rezultat treba da bude proizvod koji će naći svoju tržišnu primenu.
Unutar ovih metoda, mogu se koristiti:
a) Rok povraćaja kao metod ocene
Rok povraćaja se definiše kao broj godina potrebnih da se uloženi novac u određeni projekat
izjednači sa novcem koji će generirati investicija nakon njene tržišne potvrde.
On se može koristiti u slučajevima:
kada se obezbeđuje rok povraćaja inicijalne investicije u prethodno određenom periodu
kada se traži upoređenje nekoliko poželjnih investicionih projekata i njihovo rangiranje
prema brzini kojom se uložena sredstva vraćaju
Rok povraćaja je veoma jednostavan za upotrebu i razumevanje preduzetnika a brzina kojom se
investicije vraćaju je dominantan kriterijum za ocenu u slučajevima kada je preduzetnik limitiran
raspoloživim sredstvima.
Treba istaći i pet najznačajnijih problema koje donosi ova metoda:
ona ne respektuje gotovinski tok novca nakon perioda povraćaja,
ona ne omogućava tretiranje vremenske vrednosti novca obzirom da ne respektuje
povraćaj novca u svim godinama na adekvatan način,
gotovinski tok novca u ovom metodu predstavlja iznos godišnje dobiti pre oporezivanja i
amortizacije
metod favoritizuje projekte sa većim nivoom povraćaja u ranijijm godinama perioda
posmatranja i
metod ne omogućava ocene rizika već projekat tretira kao da je povraćaj u svakoj godini
podjednako izvestan.
Uprkos nedostacima, ovaj metod je veoma popularan i najčešće se koristi za proveru projekata sa
relativno malim nivoom ulaganja, pre primene mnogo složenijih i pouzdanijih metoda ocene.
b) Računovodstvena stopa povraćaja ( Accounting Rate of Return ARR)
Predstavlja drugu tredicionalnu metodu za ocenu investicija. U osnovnom obliku ona se izražava
procentom i to kao racio računovodstveno evidentiranog profita generisanog investicionim
projektom. Uobičajeno ona se iskazuje kao prosečni godišnji profit generisan u životnom veku
projekta stavljen u odnos sa prosečnim godišnjim uposlenim kapitalom, što se iskazuje kao
procenat.
Metoda računovodstvene stopa povraćaja služi kao vodič u oceni investicija kroz dva načina.
Prvo, ona omogućava automatsko prihvatanje ili odbacivanje projekta u zavisnosti od veličine
izdačunate vrednosti u odnosu na usvojenu ciljnu stopu povraćaja. Drugo, kada je nophodno
rangirati projekte, to je moguće uz primenu ovog metoda prema efektima koje u ovom smislu
sami projekti pružaju.
Ovaj metod je prihvatljiviji u odnosu na rok povraćaja kao metod ocene perioda povraćaja, ne
samo što je jednostavniji za primenu već i kao metod koji za rezultat ima stopu povraćaja koja je
mnogo bliža razmišljanju preduzetnika.
