1
1.
MENADŽMENT
Menadžment
je skup aktivnosti (promena) ve
zanih za upravljanje preduzećem. Podrazumeva
naučnu oblast koja opisuje, objašnjava pojave u preduzeću i odnose sa okruženjem, obezbeđuje
neophodan fond znanja za predviđanje i vođenje efikasnog poslovanja. Reč
menadžment
(
management
) je tipično američki termin. Ponekad se poistovećuje sa onim sto menadžer radi
u preduzeću ili nekoj drugoj organizaciji rada, a i mnogi je poistovećuju sa upravom preduzeća tj.
sa onima koji vode preduzeće i nalaze se na vrhu njegove organizacione sheme.
Osnovni zadatak menadžmenta u organizacionim sistemima je da odabere efikasne strategije
kojima će organizacija kao celina ili njeni delovi ostvariti postavljene ciljeve. Na osnovu
realizacije ciljeva utvrđuje se uspešnost poslovanja organizacije i njenog menadžmenta.
U osnovne funkcije menadžmenta spadaju:
Planiranje
Organizovanje
Kadrovska politika
Rukovođenje
Kontrola
Planiranje
pre
dstavlja osnovnu funkciju menadžera. Predstavlja utvrđivanje ciljeva, zadataka,
strategije i taktike delovanja organizacije, da bi ostvarila postavljene zadatke. Planiranjem se
određuje sta, kako i kad treba nešto da se uradi u organizaciji. Planove donose top menadžeri.
Organizovanje
je druga po važnosti funkcija menadžmenta. Ova menadžerska funkcija odnosi
se na obezbeđenje organizacionih pretpostavki za ostvarivanje ciljeva preduzeća. Podrazumeva
podelu rada, autoritet i delegiranje, dinamiku organizacije i promene u njoj.
Kadrovska
politika
predstavlja skup povezanih aktivnosti koje se odn
ose na obezbeđenje,
raspoređivanje, obuku i prijem radnika u radnu organizaciju.
Rukovođenje
se odnosi na nadziranje i usmeravanje podređenih u pravcu i smeru koji
obezbeđuje ostvarivanje ciljeva organizacije.
Kontrola
obuhvata utvrđivanje standarda, merenje ostvarenih rezultata, upoređivanje ostvarenih
rezultata sa utvrđenim standardima i preduzimanje potrebnih, korektivnih akcija.
Menadžment, s obzirom na njegovu suštinu, obično se tretira kao:
nauka, veština i profesija
.
Menadžment je nova naučna disciplina
(društvena nauka). Razvoj naučnog menadžmenta
počeo je radovima Tejlora (od 1900. do 1925.). Karakteristike ovog menadžmenta -
orijentacija
na radne zadatke
. Druga faza razvoja naučnog menadžmenta (od 1925. do 1960.), akcenat
stavlja na
(proizvodni) proces
(pri čemu naglašava značaj predviđanja i istraživanja). Treća faza
naučnog menadžmenta (od 1960. do 1985.) - naglasak na značaju
operacija u sferi proizvodnje i
usluga
. Četvrta faza naučnog menadžmenta (od 1985.) -
strateški karakter
.
Menadžment je kao veština
takođe podložan učenju, studiranju i praktičnom vežbanju. Učenje
je, dakle, prva pretpostavka razvoja menadžmenta kao veštine.
Menadžment kao profesija
personifikuje se kroz menadžere. Menadžer je profesionalac. On je
stručnjak koji profesionalno obavlja poslove i zadatke za koje je dobio ovlašćenja i zaduženja
firme. U svom radu, prema ličnom uspehu i uspehu firme, gradi svoju poslovnu karijeru. U
razvijenim zemljama sveta ova profesija se razvija, neguje i posebno ceni.
Menadžeri su stručni radnici koji obavljaju razne aktivnosti menadžmenta. Najvažnije aktivnosti
menadžmenta su iskazane kroz: planiranje poslovanja, donošenje poslovnih odluka i kontrolu
njihovog izvršenja. Prema funkcijama i odgovornostima koje menadžeri imaju u organizacijama,
može se izvršiti klasifikacija menadžera na osnovu dva kriterijuma:
Prema hijerarhijskom nivou:
niži, srednji i top menadžeri
Širini odgovornosti:
funkcionalni i generalni menadžeri
2
Top menadžeri
(menadžeri na vrhu hijerarhijske lestvice) najveći deo svog radnog vremena
trebalo bi da provode u strateškom planiranju, organizovanju i kontrolisanju.
Menadžeri srednjeg nivoa
, najveći deo radnog vremena trebalo bi da provode u organizovanju
i kontrolisanju posla, deo u operativnom planiranju, a najmanji u operativnom poslu.
Menadžeri nižeg nivoa
svoje radno vreme posvećuju isključivo kontrolisanju operativnom
izvršavanju poslova.
Funkcionalni menadžeri
svoju odgovornost imaju za jednu poslovnu funkciju u preduzeću
(menadžer proizvodnje, menadžer nabavke, menadžer finansija, menadžer prodaje).
Generalni menadžeri
imaju odgovornost nad svim funkcijama u preduzeću. Njihova briga
usmerena je prema uspehu organizacije u celini.
Uspešan menadžer će biti onaj koji ostvaruje postavljene ciljeve i zadatke. Ostvarene ciljeve
menadžera možemo fokusirati i kroz zadatke koji se odnose na produktivnost organizacije. Pod
pojmom produktivnosti treba podrazumevati
efektivnost
i
efikasnost
u radu svakog pojedinca u
organizovanom sistemu.
Efektivnost
se izražava kroz uspešno obavljanje poslova (suština - da
se rade prave stvari).
Efikasnost
podrazumeva način na koji su postignuti ciljevi uz najmanje
korišćenje sredstava i resursa (suština - da se stvari rade na pravi način).
Menadžeri ne upravljaju ljudima, već poslovima koje obavljaju ljudi. Oni svoju misiju u
organizaciji treba da ostvare preko veština i uloga. Svaki hijerarhijski nivo zahteva tri vrste
veština koje svaki menadžer treba da poseduje. U te veštine spadaju:
Konceptualne
Ljudske
Tehničke
Autoritet menadžera i njegov status postavljaju menadžera u određeni odnos prema
nadređenim, sebi ravnim i podređenim članovima organizacije. Iz ovih odnosa se mogu izdvojiti
još tri važne funkcije menadžera:
Interpersonalna funkcija
– suveren, lider i veza
Informaciona funkcija
– pratilac, prenosilac i spiker
Funkcija donošenja odluka
– preduzetnik, kontrolor problema, alokator resursa i
pregovarač
Raspon menadžmenta
u proizvodno-
poslovnim sistemima predstavlja dužinu prostiranja
nadležnosti menadžera. U proizvodno-poslovnim sistemima i drugim organizacijama u društvu
rade menadžeri na različitim nivoima. Oni su međusobno povezani u jedinstven sistem
nadređenosti i podređenosti koji se prostire od vrha do dna organizacije –
linijski komandni
odnos
. Na vrhu hijerarhijske lestvice svakog
preduzeća nalazi se glavni menadžer. Naređenja
glavnog menadžera idu linijski, prema njemu potčinjenim menadžerima do izvršilaca na radnim
mestima. Linije komande u organizaciji mogu da se
šire
(širok raspon kontrole - plitka
organizaciona struktura) ili
produbljuju
(uzak raspon kontrole - duboka organizaciona struktura).
Raspon menadžment kontrole ne treba da bude ni suviše širok ni suvise uzak. Svaka
organizacija, prema svojim uslovima i potrebama, treba da odabere najpogodniju varijantu
raspona menadžment kontrole.
