1. POJAM I RAZVOJ
Upravljane je neophodno u savremenom drushtvu. Sam pojam
upravljanja predstavlja kontinualno dejstvo upravljachkih akcija
kojima se utiche na parametre sistema, a sistem prevodi iz jednog stanja
u drugo.
Veliki doprinos utemeljenju menadzmenta kao nauchne discipline
doprineli su
Anri Fajol i Frederik Tejlor.
Anri Fajol
je slavni francuski teoretichar koji je svoju teoriju zasnovao
na velikom radnom iskustvu prvo kao rudarski inzenjer,a potom kao
generalni direktor.
Fajol je definisao menadzment kao
-predvidjanje
-planiranje
-komandovanje
-koordiniranje
-kontrolu.
U tom smislu,on je utvrdio 6 kljuchnih preduzetnichkih aktivnosti:
1. tehnichke aktivnosti (proizvodnja)
2.komercijalne aktivnosti (kupoprodaja)
3. finansijske aktivnosti (kapital)
4.obezbedjenje (chuvanje imovine)
5.rachunovodstvene aktivnosti (finansijske informacije)
6.menadzerske aktivnosti (planiranje I organizovanje).
Fajol smatra da je prvih 5 aktivnosti medjuzavisno i da su egzekutivnog
karaktera. Medjutim,planiranje i organizovanje treba da budu potpuno
nezavisni od prethodnih 5 aktivnosti. Prema Fajolu,ova aktivnost se
moze smatrati menadzerskom.
Fajol daje 14 opshtih principa menadzmenta:
1. Podela rada
2. Autoritet
3. Disciplina
4. Jedinstvo komandovanja
5. Jedinstvo planiranja
6. Podredjenost individualnih interesa opshtim interesima
kompanije
7. Novchana nadoknada za rad
8. Centralizacija
9. Piramidalna struktura upravljanja
10.Poredak
11.Pravichnost
12.Vreme “uhodavanja” zaposlenih
13.Inicijativa zaposlenih
14.Korporativni duh
http://www.besplatniseminarskiradovi.com
Ovi principi dozivljavaju odredjene kritike zato shto ne prate promene koje
se brzo deshavaju u modernim organizacijama.
Frederik Tejlor
je tvorac
nauchnog menadzmenta
. On je svoju teoriju
koncipirao na bazi iskustva stechenog vishegodishnjim radom u
chelichanama Midvejl.
Pocheo je kao fabrichki istrazivach,radio kao fizichki radnik i dospeo do
poslovodje.
Tejlor je detaljno objasnio celokupan proces uvodjenja “nauchnog
upravljanja” u chelichane Midvejl. Sushtina svega bila je u “poshtenim
dnevnim uchinkom”. To je,prema njemu, sav rad koji radnik obavi
dnevno,maximalnom brzinom,a da ne narushi svoje zdravlje,tj. ne skrati
svoj radni vek. Medjutim,u praxi je Tejlor tu granicu postavio veoma
visoko,tako da je tu efikasnost mogao da dostigne samo mali broj
najizdrzljivijih radnika. Jedan od njih bio je Holandjanin po imenu
Shmit
,koji je radio po strogim uputstvima “choveka sa shtopericom”.
Na osnovu svojih experimenata, Tejlor je postavio sledece principe
nauchnog upravljanja:
1. prvi princip zasniva se na proceni dnevnog uchinka
2. drugi princip se zasniva na tome da “sav umni rad treba ukloniti iz
pogona i obavljati ga u planskom odeljenju”.
3. treci princip je kontrola rada i izvrshenja radnih zadataka.
Chesto se nailazi na podelu na
funkcionalne
i
glavne
menadzere. Top
menadzment je manja grupa ljudi (a ponekad je i samo jedan rukovodioc)
koja je zaduzena za postavljanje ciljeva rganizacije i odgovorna za stanje i
poslovanje cele organizacije.
Srednji nivo je specifichan zbog svoje pozicije,naime njihova uloga je
organizovanje komunikacije top i operativnog nivoa.
3. ULOGA CILJEVA U MENADZMENTU
Bitna stvar kohu menadzment mora imati u vidu jeste da individualni
chlanovi u kooperaciji imaju svoje ideje o rezultatima koje zele postici.
Potrebe opjedinaca su vazna baza za motivaciju. Ljudi ce saradjivati sve
dok su ciljevi kooperacije u skladu sa njihovim individualnim ciljevima.
Organizacioni ciljevi moraju sadrzati individualne ciljeve svojih
zaposlenih. Ciljevi su set zelja i realnih ishchekivanja.
Prilikom poslovanja u raznim zemljama,moraju se uvazavati razlichite
kulture,obichaju,verovanja…
Menadzer mora da razume svoju ulogu u uslovima brzih promena.
Promene se deshavaju:
1. kod mushterija
2. kod faktora proizvodnje
3. u drushtvu.
4. POTPROCESI MENDZMENTA
Menadzment se posmatra kao proces upravljanja organizacionim
sistemima i sastoji se od skupa potprocesa (ili funkcija).
Ovi procesi su medjusobno povezani u okviru samog procesa upravljanja.
U pochetnoj fazi ovog procesa vrshi se
DEFINISANJE CILJEVA
,kao i mere i
akcije koje su neophodne za postizanje definisani ciljeva. U okviru
planiranja vrshi se i predvidjaje buducih aktivnosti i dogadjaja,ali uzima se
u obzir i mogucnost iznenadnih promena,tj. planiranje mora biti flexibilno.
Smisao planiranja je smanjenje neizvesnosti i rizika koji su prisutni u
buducnosti,tako da planiranje obuhvata i predvidjanje.
Za izradu planova postoji utvrdjeni postupak radi postizanja kvaliteta. U
zavisnosti od kriterijuma,postoji nekoliko osnovnih vrsta planova. Ako je
kriterijum
vreme,imamo
sledecu
podelu:
DUGOROCHNI,SREDNJOROCHNI I KRATKOROCHNI
.
-Dugorochni planovi se izradjuju za period od deset i vishe godina.
-Srednjorochni planovi proizilaze iz dugorocnih,utvrdjuju se a period od
pet godina i predstavljaju osnovne planove razvoja preduzeca.
Srednjorochni planovi su sa vishe detalja i sadrze konkretne akcije koje
treba realizovati da bi se postigli odgovarajuci ciljevi.
-Kratkorocni planovi sadrze konkretne zadatke za kraci vremenski period.
Smisao operativnih planova je da zadatke iz godishnjeg plana konkretno
razrade i podele na shto krace vremenske periode.
Nakon planiranja nastupa
ORGANIZOVANJE
koje ce omoguciti realizaciju
planiranih ciljeva. Ovo je veoma bitan proces koji se mora uraditi shto
efikasnije.
Jedan od kljuchnih chinilaca uspeshnog organizovanja u procesu
upravljanja je
raspon menadzmenta
. Raspon je domet moci svakog
menadzera. Raspon menadzmenta je broj pojedinaca koje kontrolishe
svaki menadzer pojedinachno.
Centralni problem raspona menadzmenta je pitanje broja pojedinaca koje
jedan menadzer moze nadzirati uspeshno (ukoliko je broj pojedinaca
suvishe mali,onda menadzer smanjuje svoj upravljachki uchinak,a ukoliko
je broj ljudi prevelik,onda se gubi u efikasnosti). Da bi se odredio optimalan
broj ljudi,kojima moze uspeshno upravljati jedan menadzer,pre
svega,treba ljude grupisati prema slichnosti posla koje obavljaju. U tom
smislu mogu se izdvojiti kljuchni situacioni faktori koji utichu na raspon
menadzmenta.
1. Slichnost funkcija,kao situacioni faktor,oznachava u kom su stepenu
funkcije koje obavljaju subordinirani pojedinci.
2. Geografska (prostorna) udaljenost oznachava stepen fizichke
udaljenosti subordiniranih pojedinaca koje kontrolishe jedan
menadzer.
nekoliko minuta,ukoliko se kontrolishe proizvod koji tek treba da napusti
proizvodnu traku i ode na trzishte.
Neizbezni pratilac procesa upravljanja je proces odluchivanja.
Odluchivanje je sastavni deo svakodnevnog zivota ljudi.
Sam proces odluchivanja se sastoji od 7 faza:
1. definisanje problema
2. prikupljanje podataka
3. alternativna reshenja
4. posledice donoshenja odluke
5. opredeljenje optimalne odluke
6. provera u praksi
7. primena optimalne solucije
Rezultat odluchivanja su odluke koje mogu varirati od onih koje su od
vitalnog znachaja za kompaniju,pa do onih koje se donose rutinski i imaju
relativno mali znachaj u poslovanju kompanije.
Strateshke odluke
su dugorochne odluke,kojima se utvrdjuje misija
kompanije na trzishtu. Strateshkim odlukama definishe se osnovni cilj
kompanije.
Operativne
(taktichke)
odluke
su kratkorochne i zasnivaju se na malom
broju varijabli.
5.
UPRAVLJANJE ISTRAZIVANJEM I RAZVOJEM
Cilj svake organizacije,pored opstanka,jeste rast i razvoj. Rast
podrazumeva kvantitativne promene,dok je razvoj sveobuhvatniji
pojam,koji obuhvata i kvantitativne i kvalitativne promene.Razvoj je
kretanje sistema iz nizeg u vishe efikasno stanje. Da bi organizacija mogla
ici ka vishem stanju,neophodno je ulagati u istrazivanje i razvoj,chije
upravljanje se bazira na osnovnim znanjima i principima menadzmenta.
Funkcija istrazivanja i razvoja je kompleksna i sveobuhvatna jer jedino
tako moze ostvariti raznovrsne cljeve,usmerene ka razvoj. Ovi poslovi se
obavljaju u posebnoj organizacionoj jedinici za istrazivanje i razvoj,mada
je chesta pojava da su ove jedinice nedovoljno razvijene ili ih ni nema.
