1
Akademija strukovnih studija Šabac
SEMINARSKI RAD
Strategijski menadžment i upravljanje promenama
Mentor:prof.Nikola Jančev
Student: Nemanja Ranković 8-22
Šabac, april. 2020
2
Sadržaj:
1.Uvod...................................................................................................................................2-5
2. Strategijski menadžment i upravljanje promenama...........................................................5-7
3. Strategijske promene.........................................................................................................7-10
4. Uvođenje promena...........................................................................................................10-12
5. Proces upravljanja promenama........................................................................................12-16
6. Upravljanje strategijskim pozicijama..............................................................................16-17
7. Upravljanje strategijskim pitanjima.................................................................................17-18
8. Distribucija autoriteta......................................................................................................18-20
9. Koordinacija....................................................................................................................20-21
10. Promene kroz improvizaciju.........................................................................................21-23
11.Procesni pristup..............................................................................................................23-24
12. Modeliranje procesa promena.......................................................................................24-25
13. Nove paradigme u pristupu promena............................................................................25-29
14. Zaključak......................................................................................................................29-30
15.Literatura.......................................................................................................................30-31
4
Promene su sastavnideo svake organizacije i zahtevaju stalno prilagođavanje zaposlenih i
resursa poslovanja. Prilagođavanje samo po sebi nije dovoljno da bi organizacija išla u
željenom pravcu razvoja i uspeha, zato što svaka promena ne mora biti, i obično nije sama po
sebi promena na bolje. Potrebno je inicirati konstruktivne promene i znati upravljati njima,
ovo zahteva proaktivan pristup rada i razmišljanja koji podrazumeva predviđanje budućih
događaja, stvaranja potrebne klime za promene, i odgovarajuće okruženje koje može da
omogući da se promene odvijaju u željenom pravcu. Sve su to zahtevi koji se stavljaju pred
menadžment organizacije.
Međutim karakteristika modernog poslovanja ukazuje na činjenicu da samo delovanje
menadžmenta ma kako uspešan bio nije dovoljno u velikom broju uočenih promena. Uspeh
kroz ostvarivanje promena sadrži ogromnu uloženu energiju zaposlenih fokusiranu na
pronalaženje i ostvarivanje najboljeg načina da se na promene utiče i da se od njih izvede što
veća korist za organizaciju. Poznata je činjenica da su ljudi u rezervisani prema velikom broju
promena a naročito prema onima čiji im je cilj nepoznat.
Isak Adižeskroz sokratovski vođen dijalog sa jednim ambicioznim i znatiželjnim učenikom,
na izuzetno duhovit i jednostavan način iznosi duboko utemeljeno i na činjenicama osnovano
znanje, metodologiju i nauku upravljanja promenama u poslu i društvu kao i u privatnom i
porodičnom životu.Jednostavnost u objašnjavanju osnovnih ideja i njihove primene u
svakodnevnim situacijama samo su rezultat dugotrajnog plodonosnog i napornog rada na
proučavanju organizacionih i psiholoških aspekata uspešnog upravljanja promenama.
2
2
Adižes, I. (2002),
Upravljanje promenama
, ASEE Novi Sad
5
2. Strategijski menadžment i upravljanje promenama
Razvoj menadžmenta kao naučne discipline može seposmatrati i kroz definisanje i
razvoj posebnih, specijalizovanih upravljačkih disciplina, u koje se moguubrojiti:
projektni menadžment,
strateški menadžment,
upravljanje promenama,
upravljanje inovacijama,
upravljanje rizikom,
upravljanje kvalitetom,
upravljanje znanjem, i dr.
3
Strategijski menadžment predstavlja kontinualni proces stalnog prilagođavanja
preduzeća neprekidnim promenama koje se događaju u okolini, da bi se dostigli određeni
ciljevi u budućnosti.
Strategijsko upravljanje organizacijom obuhvata utvrđivanje i definisanje ciljeva
organizacije, određivanje strategije,zatim proces realizacije definisane strategije ikontrolu
realizacije i dobijenih rezultata.Strateški menadžment ne obuhvata, samo izradu strateških
planova i njihovu realizaciju, većjedan kontinuiran proces strateškog prilagođavanja
organizacije promenljivoj okolini.Strateški menadžment podrazumeva stratešku analizu
organizacije i okruženja, definisanje iizbor relevantnih strategija, planiranje realizacije
određene strategije i sprovođenje strategije.
U ovom procesu učestvuje organizacija kao celina, ali je poželjno da se organizacija
podelina strateške profitne jedinice, odnosno profitne centre, koji na različite načine učestvuju
uplaniranju i realizaciji pojedinih strategija.
4
Upravljanje promenama je nova specijalizovana disciplina savremenog menadžmenta
koja sebavi fenomenom stalnih promena u organizaciji i okolini i činjenicom da organizacija
nemože efikasno da posluje i da se razvija, ako ne ide u korak sa promenama i ako ih ne uvodi
ikoristi. Brzo reagovanje na promene i prilagođavanje promenama je osnov
uspešnogupravljanja organizacijom.
3
Jovanović, P. (2006),
Upravljanje promenama
, Yupma, FON, Beograd
4
Jovanović, P. (2005),
Menadžment- Teorija i praksa
, FON, Beograd
7
3.Strategijske promene
Uzimajući u obzir globalni pristup upravljanju promenama i odgovarajuće klasifikacije
promena, najčešće se polazi od podele na:
promene u okolini i
promene u preduzeću(promene vezane za proizvode i proizvodni program, za
korišćenu tehniku i tehnologiju, proizvodni proces, organizaciju, metode
upravljanja…).
U pogledu klasifikacije i ukupnog broja, promene u okolini se mogu podeliti na:
opšte (političke, tehnološke, ekonomske, pravne, finansijske, ekološke, vojne...) i
posebne (pojava novih proizvoda, tehnologija, materijala, opreme, novih tržišta, novi
načini korišćenja energije, nove upravljačke metode, zatvaranje određenih tržišta,
promene cena, deviznih kurseva i slično).
Prema Wrenu i Voihu postoje dve kategorije izvora promena:
unutrašnji izvori promena i
spoljašnji izvori promena.
6
Osnovni unutrašnji izvori promena
vezani su za potrebu i odluku da preduzeće krene u
razvoj. Odlučivanje o rastu i razvoju preduzeća donosi raznovrsne promene kao što su razvoj i
uvođenje novih proizvoda, proširenje proizvodnje, osvajanje novih tržišta itd.
Spoljašnje izvore promena
preduzeće ne može da kontroliše. Najznačajniji su ekonomski
(promene vezane za konkurenciju i tehnološke promene), društveni (različite organizovane
grupe koje utiču na ponašanje proizvođača) i politički izvori (promene vezane za fiskalnu i
monetarnu politiku, zakone, propise i dr).
6
Wren, D., Voich, D., Vuletić, M., Jovanović, M. (1994),
Menadžment- proces, struktura, i ponašanje
, Poslovni
sistem Grmeč A.D., Privredni pregled, Beograd
