UNIVERZITET ZA POSLOVNE STUDIJE
FAKULTET ZA POSLOVNE I FINANSIJSKE
STUDIJE
SEMINARSKI RAD
IZ PREDMETA
:
„Strategijski menadžment“
TEMA:
„Strategijsko planiranje“
Student
:
Mentor:
Dajana Galić
Doc. dr Simonida Vilić
Banja Luka 2019. Godina
S a d r ž a j
Uvod ......................................................................................................................................... 1
Strategijsko planiranje ............................................................................................................. 2
Savremene metode i pristupi planiranju .................................................................................. 3
Predviđanje .............................................................................................................................3-4
SWOT analiza .........................................................................................................................5-6
Metod kritičnih faktora uspeha ................................................................................................ 7
Analiza jaza (gep-a) ................................................................................................................. 8
Metod scenarija ........................................................................................................................ 9
Metod portfolia ..................................................................................................................10-11
Benchmarking .....................................................................................................................12-13
Reinžinjering poslovnih procesa ............................................................................................ 14
Zaključak ................................................................................................................................ 15
Literatura ................................................................................................................................ 16
STRATEGIJSKO PLANIRANJE
Strategijsko planiranje je preduzetničko po svom karakteru i usko povezano sa vremenskom
dimenzijom poslovanja organizacije i vezano za domen efektivnosti.
Strategijsko planiranje
je
proces uslovljen okolnostima, proces koji se bavi dugoročnom neizvjesnošću i stoga zahteva
planiranje koje spremno reaguje na promene.
Strategijskim planiranjem se obezbjeđuje kontinuirano prilagođavanje organizacije internim i
eksternim promenama i ograničenjima. Proces planiranja je usmeren na razvoj alternativa i
razradu neophodnih uslova za realizaciju definisanih ciljeva. Proces strategijskog planiranja, zbog
dužine vremenskog perioda, uključuje stepen neizvjesnosti. Što je vremenski period planiranja
duži veći je uticaj eksternih činilaca na razvoju organizacije.
Strategijski planovi usmjereni su na budućnost organizacije i ostvarivanje njenih dugoročnih
ciljeva. Kako se prvenstveno bave budućnošću organizacije i odnose se na celokupno poslovanje,
dugoročni su po vremenskoj dimenziji, zbog čega su manje detaljni od ostalih vrsta planova pa je
za njihovu izradu teže prikupiti potrebne inpute. Strategijsko planiranje, predviđanje i operativno
planiranje predstavljaju osnov za izučavanje budućeg razvoja organizacije i njeno povezivanje sa
okruženjem.
Treba praviti razliku između predviđanja i planova. Predviđanjem se utvrđuje verovatnoća
budućih događaja i njihovi očekivani rezultati, a planovi predstavljaju razvoj odluka kako da se
pripremimo za te događaje. Planovi se ne mogu razvijati bez predviđanja.
Predvidjanje
predstavlja osnov za strategijsko planiranje.
Procenjivanje poslovne sredine je osnova za
predviđanje krajnjih rezultata. Cilj predviđanja je da se menadžerima obezbede informacije koje
će olakšati donošenje njihovih odluka. Tehnike predviđanja su najpreciznije kada se okruženje ne
menja rapidno.
Strategijsko planiranje postoji da bi se ostvarila misija kao jedinstven razlog postojanja
preduzeća i vizija kao suštinski način ostvarenja te misije. Misija je opšti bezvremenski cilj. Iz
misije se izvode vizije, ciljevi i druge planske odluke. Misija mora biti konkretizovana. Da bi
ostvarilo misiju preduzeće planira svoje akcije. Rezultat procesa planiranja su planske odluke.
Najvredniji deo strategijskog planiranja predstavlja strategijska vizija, a ne strategijski plan.
Strategijsko planiranje obuhvata:
Kodifikaciju – preciziranje i obuhvatanje strategije kako bi se ona mogla primenjivati.
Elaboraciju – raščlanjivanje kodifikovane strategije na ad hoc programe i akcione planove
kojima se preciziraju zadaci koji se moraju obaviti.
Konverziju – korekcija strategije na bazi sagledavanja promena i kontrole rezultata.
Osnovni proizvod procesa planiranja je plan. Plan je dokument o ostvarenom i nameravanom
razvoju organizacije sa analizom njenih sadašnjih i budućih potencijala.
SAVREMENE METODE I PRISTUPI PLANIRANJU
Metode planiranja su tehnike koje organizacije koriste pri razvijanju planova dok su pristupi
planiranju principi kojima se služe u vršenju tih procesa. Postoje mnoge metode i pristupi
planiranju koje odgovornima za planiranje stoje na raspolaganju, odnosno koje im olakšavaju
planiranje.
Predviđanje
Predviđanje predstavlja svakodnevnu ljudsku aktivnost neophodnu da se unapred stekne
saznanje o određenim aspektima neizvesne, nesigurne, nepoznate budućnosti, da se odredi šta će
se i kako desiti pre nego što se sam događaj i desi.
Predviđanje pomaže menadžerima da shvate buduće okruženje poslovanja i da formulišu
planove kojima će se organizacija najbolje nositi sa takvom okolinom. Sam proces predviđanja se
realizuje u određenim fazama.
Slika br.1 - Faze procesa predviđanja
Metode koje su razvijene za potrebe predviđanja mogu se razvrstati u tri grupe:
•
Metode eksploatacije trendova (budući se događaji predviđaju na osnovu posmatranja
trendova razvoja iz prošlosti),
•
Metode procene eksperata (intervjui, komisijske procene, delfi metod i sl., uz pomoć kojih
veći broj stručnjaka treba dati odgovore na određena pitanja koja se odnose na predviđanja,
a zatim se ti odgovori analiziraju i usklađuju),
•
Metode simulacije (zasnivaju se na izradi modela pomoću kojih se menjanjem određenih
varijabli simulira ponašanje organizacije u budućnosti).
