STRATEGIJSKI
MENADŽMENT
dr Vladimir Stojanović
2012.
A. UVOD U STRATEGIJSKI MENADŽMENT
I.
DUGOROČNI CILJEVI STRATEGIJSKE POZICIJE ORGANIZACIJE
II. PROMENE U ORGANIZACIJI
III. STRATEGISKI MENADŽMENT
B. SISTEM STRATEGIJSKOG PLANIRANJA
IV. STRATEGIJA ORGANIZACIJE
V. ANALIZE-PROGNOZE U FUNKCIJI DEFINISANJA STRATEGIJE
ORGANIZACIJE
VI. PAKET MERA ZA SPROVOĐENJE STRATEGIJE ORGANIZACIJE
VII. SPROVOĐENJE STRATEGIJE ORGANIZACIJE
C. SISTEM UPRAVLJANJA RAZVOJEM ORGANIZACIJE UZ POMOĆ
CILJEVA
•
U ne tako dalekoj prošlosti materija koja se
danas prezentuje i razmatra u okviru
strategijskog menadžmenta razmatrala se u
okviru upravljanja razvojem organizacija.
•
Iz tih razloga može se staviti
znak jednakosti
između strategijskog menadžmenta i sistema
upravljanja razvojem
- razvojnim promenama
organizacija.
UVOD
•
STRATEGIJSKI MENADŽMENT = UPRAVLJANJE
DUGOROČNIM RAZVOJEM ORGANIZACIJA
•
U aktuelnoj ekonomiji znanja, kada se vrlo
mnogo insistira na inovacijama i
unapređenjima u tekućem radu i na razlličitim
situacionim - preduzetničkim prilagođavanjima
organizacija, ne mali broj pojedinaca, pogrešno
izjednačava inovacije i razvojne promene
organizacije
UVOD
ORGANIZACIJE
PLAN
STRATEGIJE
CILJ
Pod organizacijom mislimo na: preduzeća-različite veličlne,
na neprivredne organizacije, na političke partije, sportska
društva, na lokalne zajednice, na državne zajednice i
druge oblike organizovanja faktora i pojedinaca kako bi
se ostvarili ciljevi na nivou organizacije.
ORGANIZACIJA
PREDUZEĆE
NEPRIVREDNA
ORGANIZACIJA
DRŽAVNA
ZAJEDNICA
SPORTSKA
ORGANIZACIJA
PARTIJSKA
ORGANIZACIJA
Neki drugi vid
organizacije
Osnovna definicija organizacije
• Na žalost vrlo često u priči o menadžmentu se zapostavljaju
činjenice da je organizacija:
•
pravni subjekt
- koji raspolaže sa imovinom, u poslovanju
ulazi u dužničko-poverilačke odnose sa brojnim drugim
organizacijama i pojedincima i svoj rad mora da prilagodi
pravnom sistemu sredine u kojoj funkcioniše i razvija se
•
ekonomski subjekt
- koji kroz angažovanje ekonomskih
faktora funkcionisanja i kroz ekonomske aktivnosti /trošenja,
stvaranja i razmene vrednosti/ treba da ostvaruje ekonomske
ciljeve funkcionisanje bez gubitaka i sa zaradom
ORGANIZACIJA
Osnovni dugoročni ciljevi
organizacije
dugo, uspešno funkcionisanje
poslovanje ili nepropadanje,
rast i razvoj, i
očuvanje i jačanje pozicija u
okruženju.
ORGANIZACIJA
OČUVATI I JAČATI STRATEŠKE POZICIJE
RASTI I RAZVIJATI SE
OPSTATI - NEPROPASTI
ORGANIZACIJA
•
Osnovni ciljevi organizacije
•
U uslovima velike konkurentnosti, kada su
mogućnosti proizvodnje i ukupne ponude
višestruko veće od platežno sposobne
tražnje veliki broj organizacija propada,
tako da
opstajanje i nepropadanje
postaje jedan od značajnih ciljeva svake
organizacije
.
ORGANIZACIJA
•
Osnovni ciljevi organizacije
•
Pod održivošću organizacije misli se na
njeno dugo, uspešno opstajanje i praćenje
razvojnih promena u okruženju - ne
zapadanje u razvojnu, zaostajanju u
odnosu na okruženje ili očuvanje i
jačanje
strategijskih pozicija
.
ORGANIZACIJA
•
Osnovni ciljevi organizacije
•
Praksa afirmiše dva zahteva u
obezbeđivanju održivosti organizacija:
1.
prvi zahtev
- da dugoročni ciljevi
moraju da imaju primat nad
kratkoročnim ciljevima organizacije
2.
drugi zahtev
- da ciljevi na nivou
organizacije imaju primat nad
ciljevima njenih pojedinih delova ili
elemenata
ORGANIZACIJA
•
ŽIVOTNI VEK ORGANIZACIJE
•
Organizacija se
rađa
/osniva/,
živi
/funkcioniše i
razvija se/ i
umire
/biva likvidirana/.
•
Prosečna stopa smrtnosti preduzeća u
razvijenom svetu je od 12 do 15%.
•
Prosečna stopa smrtnosti mladih preduzeća je
cca 60% u prvih 4-5 godina života.
ORGANIZACIJA
•
SLOŽENO I DINAMIČKO OKRUŽENJE
ORGANIZACIJE
•
Organizacija funkcioniše, raste i razvija se
u složenom i dinamičnom svetu.
•
Ovaj složen i dinamičan svet nije ništa
drugo do
funkcionalno /
poslovno
/ i
razvojno okruženje organizacije.
ORGANIZACIJA
•
ZAVISNOST - MEĐUZAVISNOST
ORGANIZACIJE OD OKRUŽENJA
•
Danas, dinamičnosti okruženja vrlo mnogo
doprinose:
• dinamičan naučno-tehnološki /NT / razvoj
promenljivost subjekata, i
• globalizacija ili visoka međuzavisnost
subjekata, aktivnosti, kretanja i događaja u
okruženju
ORGANIZACIJA
•
Organizacija je otvorena i zavisna od
složenog i dinamičnog okruženja
ORGANIZACIJA
•
STRATEGIJSKE POZICIJE ORGANIZACIJE
•
Strateška pozicija organizacije posmatra se kroz
sledeće pokazatelje:
•
njeno procentualno učešće u određenoj
oblasti rada u širem okruženju
•
njen uticaj koji ima na ostale subjekte
okruženja
•
njen uticaj koji ima na stanja, kretanja i pravila
u širem okruženju
ORGANIZACIJA
•
EKSTERNA ORIJENTACIJA U POSLOVANJU I
RAZVOJU ORGANIZACIJE
Promene u poslovanju organizacije sistematizuju
se na:
civilizacijski orijentisane
- razvojne
promene
strategijski orijentisane
- razvojne promene
situaciono orijentisane
promene ili inovacije
ORGANIZACIJA
II.
PROMENE U
ORGANIZACIJI
PROMENE U ORGANIZACIJAMA
•
Brojne i raznovrsne promene u
organizaciji sprovode se u:
konkuretnskim, poslovnim i razvojnim
strategijama i politikama poslovanja i
razvoja
vremenu, mestu, obimu, strukturi, načinu
tekućeg rada – funkcionisanja ili
poslovanja i razvoja
funkcionalnim /poslovnim/ i razvojnim
kapacitetima organizacije ili na faktorima i
u strukturi faktora poslovanja
•
Osnovni tipovi promena u organizaciji
SISTEMSTIZACIJA PROMENA U
ORGANIZACIJI
KVALITATIVNE
PROMENE
KVANTITATIVNE
PROMENE
Danas, akcenat se stavlja na kvalitativne
promene.
Kvalitativne promene na faktorima, u
aktivnostima i procesima i u strategijama i
politikama poslovanja i razvoja organizacije
sistematizuju se na:
revolucionarne promene
– uvođenje novih
rešenja i novih supstituirajućih rešenja i
eliminisanje postojećih rešenja, i
inkrementalne promene
- veće ili manje
promene na postojećim rešenjima
SISTEMSTIZACIJA PROMENA U
ORGANIZACIJI
U okviru kvalitativnih promena koje se definišu,
projektuju i sprovode u organizacijama jedna specifična
grupa promena odnosi se na promene u strukturama,
vremenu i mestu angažovanja postojećih -
nepromenjenih rešenja.
Kao što će se videti
u strukturi strateških ili razvojnih
promena organizacije javljaju se i kvalitativne i
kvantitative promene.
U strukturi kvalitativnih promena javljaju se promene
različlte složenosti, od manjih inovacija i unapređenja do
zamena postojećih i uvođenja bitno novih ili eliminisanja
postojećih rešenja.
SISTEMSTIZACIJA PROMENA U
ORGANIZACIJI
•
Praksa pokazuje da
rast
kapaciteta, obima
poslovanja
nije cilj, već sredstvo za
ostvarivanje drugih ciljeva:
obezbeđivanje ekonomije obima
obezbeđivanja potrebne kritične mase
pretpostavki u rešavanju razvojnih problema
jačanja pregovaračkih i strateških pozicija
ostvanje nekih drugih ciljeva
RAST – sredstvo ili cilj organizaciji ?
•
Praksa je pokazala da se kroz strukturu strategijskih ili
razvojnih promena obezbeđuje preko potreban
SINERGETSKI EFEKAT
ili efekat
:
1 + 1 = 3
•
U slučaju preduzeća ova struktura uključuje
tri
međuzavisna pravca razvojnih promena
:
1. tehnološko-prolzvodni razvoj,
2. tržišni razvoj i
3. eksterni razvoj organizacije
/organizaciono-
statusne promene, strateška partnerstva i
slično
/
RAZVOJ ORGANIZACIJE
III.
STRATEGIJSKI MENADŽMENT –
SISTEM UPRAVLJANJA STRATEGIJSKI
ORIJENTISANIM RAZVOJNIM
PROMENAMA
OSNOVNA DEFINICIJA MENADŽMENTA
•
Menadžment je proces /sistem/ donošenja i
sprovođenja upravljačkih odluka.
• Osnovni alati u procesu upravljanja su:
a.
razne analize i prognoze u funkciji rešavanja
problema i donošenja racionalnih upravljačkih
odluka
b.
definisanje kriterijuma odlučivanja i donošenje
odluka
c.
programiranje planiranje aktivnosti na realizaciji
donetih odluka
d.
organizacija i organizaciona rešenja i mere vezano
za upravljanje i funkcionisanje i razvojem
organizacije
•
Tekuće funkcionisanje /poslovanje/
organizacije, inovacije i
unapređenja u poslovanju
OPERATIVNI
MENADŽMENT
•
Definisanje, projektovanje i
sprovođenje strategijskih-razvojnih
promena u organizaciji
STRATEGIJSKI
MENADŽMENT
OPERATIVNI I STRATEGIJSKI
MENADŽMENT
Odnos operativnog i strategijskog menadžmenta
• Kada se sprovedu strategijski
orijentisane razvojne promene,
nosioci operativnog menadžmenta
dobijaju zadatak da kvalitetno
angažuju i ekonomski efektuiraju
inoviranu ili novu strategiji ili politiku
poslovanja i inovirani ili novi poslovni
kapacitet organizacije.
ODNOS OPERATIVNOG I
STRATEGIJSKOG MENADŽMENTA
•
Strategijske odluke su odluke o:
razvoju - strukturama razvojnih
promena i pojedinačnim razvojnim
promenama koje su od značaja za
ostvarivanje dugoročnih ciljeva i
zadataka na nivou organizacija, i
putevima i načinima ostvarivanja
strategija organizacija
STRATEGIJSKE ODLUKE
•
Strategijske
odluke donose:
•
vlasnici kapitala
•
na predlog
vrhunskih
profesionalnih
menadžera
STRATEGIJSKE ODLUKE
• Strategijski
menadžment se razvio
tokom II. svetskog rata.
• U 70-im, a naročito u
80-im godinama ovaj
sistem upravljanja
uvodi se u upravljanje
poslovanjem i razvojem
i drugih organizacija.
OSNOVNI TIPOVI STRATEGIJSKOG
MENADŽMENTA
•
Dva osnovna tipa strategijskog menadžmenta
OSNOVNI TIPOVI STRATEGIJSKOG
MENADŽMENTA
DONOŠENJE I
SPROVOĐENJE
STRATEGIJA
ORGANIZACIJE
UPRAVLJANJE PUTEM
DUGOROČNIH CILJEVA
STRATEGIJE ORGANIZACIJE
•
Najčešće vreme za donošenje i sprovođenje
strategija organizacija je od 5 do 10-ak
godina.
•
Velike i moćne organizacije donose strategije
za jednu i više decenija.
•
Strategije organizacije, često se nazivaju i
razvojnim stategijama ili strategijama
poslovanja organizacije donose se na nivou
organizacije kao funkcionalne celine.
STRATEGIJE ORGANIZACIJE
•
Sistemski pristup u definisanju strategije
•
Strategija je osnovni plansko razvojni dokument
organizacije
•
Strategija organizacije za jasno definisani period
sadrži:
•
strukturu duguročnih ciljeva i zadataka na
nivou organizacije
• strukturu razvojnih promena koje će se
sprovesti u funkcionisanju i u poslovnom
kapacitetu organizacije
•
Strategija organizacije u definisanom vremenskom
periodu rezultat je brojnih i raznovrsnih analiza -
prognoza ili:
•
analiza - prognoza na definisanju dugoročnih ciljeva
• analiza - prognoza poslovnog i razvojnog okruženja
• analiza - prognoza poslovnih i razvojnih kapaciteta
• analiza - prognoza konkurentskih i strateških pozicija
• ekonomske analize organizacije
• različitih portfolio analiza
• cost-benefit analize
OSNOVNE ANALIZE - PROGNOZE U FUNKCIJI DEFINISANJA STRATEGIIE
Osnovna struktura analiza-prognoza u funkciji definisanja
strategije organizacije
Sagledavanje uzročno-posledičnih ili
meuđzavisnih veza
V.
ANALIZE-PROGNOZE U FUNKCIJI
DEFINISANJA STRATEGIJE
ORGANIZACIJE
ANALIZE - PROGNOZE U FUNKCIJI DEFINISANJA DUGOROČNIH CILJEVA I ZADATAKA
ORGANIZACIJE
•
Po pravilu organizacija nikada nema samo
jedan dugoročan cilj, već više ciljeva
•
Ovi ciljevi moraju da su tako definisani da daju
usmerenja za razvojne promene u poslovanju
organizacije i da motivišu sve one koji treba da
daju doprinos sprovođenju ovih promena
•
Ove ciljeve i zadatke definiše vrhunsko
rukovodstvo organizacije
ANALIZE - PROGNOZE U FUNKCIJI DEFINISANJA
DUGOROČNIH CILJEVA I ZADATAKA
ORGANIZACIJE
U definisanju ovih ciljeva i zadataka rukovodstvo
polazi od:
saznanja a budućem poslovnom i razvojnom
okruženju organizacije
saznanja a poslovnim i razvojnim kapacitetima ili
sposobnostima i mogućnostima organizacije
od pitanja zbog koga i zbog čega postoji i šta
može bolje ad konkurenata
od vizije /viđenja organizacije u budućem
okruženju i karakteristika organizacije
Osnovni model definisanja scenaria budućeg poslovnog i razvojnog okruženja
organizacije
SWOT ANALIZA
•
U okviru ove analize-prognoze: polazeći
od dugoročnih ciljeva i zadataka
organizacije, jasno definisanog
vremenskog horizonta analize, jasno
definisanog okruženja organizacije,
imenovani tim
analizira šanse i
ograničenja u okruženju - prednosti i
slabosti organizacije.
SWOT ANALIZA
•
Šansa u okruženju/NT razvojnom,
proizvodnom, poslovnom, tržišnom,
privredno-sistemskom, društveno-
političkorn, prirodnom okruženju/ je splet
okolnosti i situacija.
•
Ova šansa može da bude šansa ne samo za
organizaciju, već i za sve druge
konkurentske organizacije.
•
U ovom drugom slučaju postavlja se pitanje
ko će je brže uočiti i kako će je iskoristiti.
SWOT ANALIZA
•
Ograničenja u okruženju su problemi
koje organizacija može da:
•
izbegne ili
•
ublaži posledice njihovog nastupanja
.
•
Za članove tima značajno je pitanje kako
izbeći ili ublažlti posledice ograničenja.
SWOT ANALIZA
•
Ova analiza, kao i svaka druga
komparativna analiza
zahteva operisanje
sa kvalitetnim podacima
o
konkurentskim organizacijama i njihovim
nameravanima i mogućim aktivnostima i
objektivnošću u oceni vlastitih pozicija,
sposobnosti i mogućnosti
Osnova SWOT analize-prognoze
Osnovna pitanja u ekonomskim analizama strategija organizacije
COST-BENEFIT ANALIZA
U okviru aktivnosti na definisanju
strategije organizacije sprovodi se i cost-
benefit analiza strategije organizacije.
Kroz ovu analizu preispituju se i
potvrđuje se uže i šire, direktne i
indikretne
koristi i štete po organizaciju
od sprovođenja definisane strategije
.
COST-BENEFIT ANALIZA
U vrednovanju strategija u okviru cost-benefit
analiza najčešće operiše se sa sledećim
pokazateljima:
efekti sprovođenja razvojnih promena po
tržišne, i
prihvatljivost strategije sa aspekta interesnih
grupa okupljenih u i oko organizacije
ranjivosti strategije
VI.
PAKET MERA ZA SPROVOĐENJE
STRATEGIJE ORGANIZACIJE
REDOSLED UPLANlRANJU I SPROVOĐENJU
PROMENA U ORGANIZACIJI
•
U sprovođenju razvojnih promena ide se
suprotnim smerom:
- sprovođenja promene na pojedinačnim
faktorima i u poslovnom kapacitetu
organizacije
- da bi se po tom osnovu, obezbedile
pretpostavke za sprovođenje razvojnih
promena u aktivnostima, procesima i u
poslovanju organizacije
Smer planiranja i sprovođenja strategija organizacija
SPROVOĐENJE RAZVOJNIH
PROMENA
•
Sprovođenje razvojne promene obuhvata:
razvoj - pribavljanje inoviranog ili novog
rešenja koji se može primeniti u praktičnorn
radu
definisanje i obezbeđivanje uslova za
sprovođenje promena
uvođenje inoviranog ili novog rešenja u
praktičan rad
uvođenje inoviranih i novih standarda,
procedura i normativa tekućeg rada
Osnovni koraci u sprovođenju razvojnih promena
ŠTA SE SME, A ŠTA NE MENJATI TOKOM SPROVOĐENJA
STRATEGIJE?
•
Po osnovnim pravilima u strategijskom upravljanju tokom
sprovođenja strategije organizacije:
ne smeju se menjati dugoročni ciljevi i zadaci organizacije
osnovna razvojna usmerenja ili struktura osnovnih razvojnih
promena na nivou organizacije može se u manjem stepenu
menjati u uslovima značajnijih promena u eksternim i internim
uslovima poslovanja i sprovođenja promena u poslovanju
zavisno od zaključaka o odnosu pretpostavljenih i realizovanih
uslova za sprovođenje pojedinačnim aktivnostima, tokom
sprovođenja strategije moguće je menjati način realizacije
aktivnosti, s tim da ova promena značajnije ne utiče na
odstupanje od projektovanih pravaca razvojnih promena
ŠTA SE SME, A ŠTA NE MENJATI TOKOM SPROVOĐENJA
STRATEGIJE?
DUGOROČNI
CILJEVI
- KONSTANTA
RAZVOJNI
PRAVCI
-
KONSTANTA
(uz eventualne
male promene)
AKTIVNOSTI IZ
PAKETA MERA
ZA
SPROVOĐENJE
STRATEGIJE –
VARIJABILNI
UVOD U KONCEPT UPRAVLJANJA RAZVOJEM
ORGANIZACIJE UZ POMOĆ CILJEVA
•
Sredinom 50-ih godina prošloga veka P. Draker
u kontekstu razmatranja pitanja
preduzetništva i inovacija u funkcionisanju -
poslovanju organizacija uvodi pojam
upravljanje uz pomoć ciljeva
organizacije
/
management by objectiv
/
UVOD U KONCEPT UPRAVLJANJA RAZVOJEM
ORGANIZACIJE UZ POMOĆ CILJEVA
Do pre desetak godina, ovaj koncept bio je na ledu. Od tada, na ovamo o
njemu počinje mnogo više da se govori u okviru:
- razmatranja pitanja inovativnih kapaciteta organizacija i kontinuiranog
inoviranja i unapređivanja tekućeg rada organizacija
- razmatranja pitanja razvoja i angažovanja znanja i sposobnosti kolektiva
kao sastavnog dela intelektualnog /nevidljivog/ kapitala organizacije
- razmatranja pitanja preduzetničkog ponašanja pojedinaca i kolektiva
- razmatranja pitanja razvoja manjih organizacija koje ne raspolažu sa
kapacitetima za definisanje, projektovanje i sprovođenje strategija
poslovanja i razvoja
DEFINICIJA INOVACIJA,
UNAPREDENJA I PREDUZETNIŠTVA
•
Inovacije su
manje inkrementalne
promene na postojećim tehnološkim
rešenjima, stvarima, aktivnostima i u
procesima kako bi se obezbedili odgovori
na:
•
specifične ciljeve i zadatake uz
zadržavanje kvaliteta rešenja i očuvanje
i poboljšavanje ekonomije
•
Inovacije su promene koje se sprovode u
tekućern radu, bez većih promena u
poslovnom kapacitetu organizacije.
•
Pod unapređenjima misli se na manje
promene u uslovima i načinima rada kako bi se
obezbedilo poboljšavanje ekonomije
rada/efikasnost u angažovanju faktora rada,
ekonomičnost, produktivnost rada i slično/
DEFINICIJA INOVACIJA,
UNAPREDENJA I PREDUZETNIŠTVA
Bitna pitanja upravljanja rizikom
UPRAVLJANJE RIZICIMA
•
Afirmacija inovacija, ukupno promena i
preduzetničkog ponašanja aktualizuje pitanja
upravljanja rizicima.
•
Upravljanje rizicima nije nova oblast
upravljanja u radu i ponašanju organizacija
,
već zahteva koji se javljaju u okviru upravljanja
poslovanjem i promenama u poslovanju
organizacija.
Bitna pitanja upravljanja rizikom
RAZVOJNI INOVATIVNI KAPACITET
ORGANIZACIJE
•
Razvojni kapacitet organizacije
obuhvata:
-
IR kapacitete organizacije
-
sredstva za reprodukciju
/amortizaciju i akumulaciju/
-
i razvojne i inovativne sposobnosti i
mogućnosti poslovnog kapaciteta
•
Inovativni kapacitet organizacije obuhvata
sposobnosti mogućnosti poslovnog kapaciteta tj.
njegovih faktora da
:
- predlažu i vrednuju inovacije
- i sprovode inovacije u tekućem radu
•
U konceptu upravljanja uz pomoć ciljeva akcenat
je na razvoju i angažovanju inovativnih
sposobnosti i mogućnosti poslovnog kapaciteta i
u okviru toga, na razvoju i angažovanju
inovativnih sposobnosti i mogućnosti kolektiva
RAZVOJNI INOVATIVNI KAPACITET
ORGANIZACIJE
•
U okviru priče o inovativnim sposobnostima i
mogućnostima poslovnih kapaciteta i inovacijama
u poslovanju:
- manje se govori o sredstvima rada, pravnim i
ekonomskim aspektima rada i poslovanja
organizacija
- i osnovni akcenat je na razvoju i angažovanju
kodifikovanih i tacit /
nevidljivih
/ znanja i veština
zaposlenih u funkciji kreiranja, vrednovanja i
sprovođenja inovacija u tekućem radu
INOVATIVNA SPOSOBNOST I
MOGUĆNOST KOLEKTIVA
CILLEVI ORGANIZACIJE U SISTEMU UPRAVLJANJA UZ POMOĆ CILJEVA
Po ovom konceptu, rukovodstvo organizacije
polazeći od kretanja i događaja u okruženju i
poslovnih i inovativnih kapaciteta organizacije
definiše strukturu ciljeva na nivou organizacije.
•
U strukturi ovih ciljeva javljaju se:
- ciljevi potrošača
- ciljevi organizacije
- ciljevi vlasnika organizacije /kapitalista/
- ciljevi kolektiva
Osnovna struktura ciljeva na nivou orgonizocije
CILJEVI
POTROŠAČA
CILJEVI
ORGANIZACIJE
CILJEVI
KAPITALISTA
CILJEVI
KOLEKTIVA
•
U strukturi ovih ciljeva dominantno
mesto imaju ekonomski i finansijski
interesi.
•
Stav nosilaca ovog koncepta upravljanja
inovacijama u organizaciji je je
da u
dužem vremenskom periodu mora da se
uravnoteže interesi potrošača,
organizacije, kapitalista i zaposlenih.
CILJEVI ORGANIZACIJE U SISTEMU UPRAVLJANJA UZ POMOĆ CILJEVA
PROBLEMI MERLJIVOSTI CILJEVA ORGANIZACIJE
•
Teorija i praksa upravljanja putem ciljeva
organizacije aktualizovala je pitanje
pokazatelja pojedinih grupa ciljeva
organizacije i njihovog merenja i sameravanja.
•
Ekonomski i finansijski pokazatelji su osnovni
pokazatelji poslovanja i inovacija u
poslovanju organizacija
i samim tim, osnovni
pokazatelji u merenju ciljeva i ostvarivanju
ciljeva na nivou organizacije
ZADACI NIŽIH ORGANIZACIONIH CELINA I KOLEKTIVA
•
Po konceptu upravljanja uz pomoć ciljeva,
rukovodioci u organizaciji i članovi kolektiva
treba da utvrde:
-
šta im je zadatak
- koju promenu /inovaciju/ treba
da sprovedu u radu kako bi obezbedili kvalitetni
doprinos ostvarivanju definisanih ciljeva na nivou
organizacije, i
-
kako će realizovati inovaciju
- promenu u
tekućern radu kako bi ostvarili postavljeni zadatak
Osnovna pitanja koja se postavljaju pred
članove kolektiva
Bitna pitanja u upravljanju pomoću ciljeva
organizacije
PRIHVATANJE IDEJE
O INOVACIJAMA
VREDNOVANJE IDEJA O INOVACIJAMA
PODRŠKA SPROVOĐENJU
INOVACIJA
U funkciji razvoja i angažovanja inovativnih i
preduzetničkih sposobnosti i mogućnosti kolektiva
zadatak organizacije je da polazeći od
:
-
ciljeva na nivou organizacije
- i znanja o sposobnostima i mogućnostima kolektiva
definiše, projektuje i realizuje program - plan razvoja
/edukacije i osposbljavanja/ kolektiva za uspešno
definisanje, projektovanje i sprovođenje inovacija u
radu
RAZVOJ INOVATlVNOSTI
KOLEKTIVA
Praksa primene koncepta upravljanja putem
ciljeva pokazuje da je za njegovu kvalitetnu
primenu pored inovativnih sposobnosti i
mogućnosti kolektiva vrlo značajno pitanje,
pitanje lojalnosti kolektiva i pojedinaca
organizaciji.
I upravo zbog ovog zahteva, danas se vrlo
mnogo govori i radi na razvoju i
jačanju
kvalitativne organizacione kulture i klime
.
LOJALNOST ZAPOSLENIH
OSNOVNA PLANSKO - RAZVOJNA DOKUMENTA
U SISTEMU UPRAVLJANJA PUTEM CILJEVA
•
U sistemu upravljanju putem ciljeva u funkciji
ostvarivanja definisanih ciljeva na nivou
organizacije različite veće ili manje predložene i
prihvaćene inovacije sprovode se na osnovu:
•
- poslovnih /business planova/
•
- inovacionih stategija po pojedinim funkcijama ili
po pojedinim lancima isporuke vrednosti
•
- izvedbenih planova za realizaciju inovacije ili
konkretnog razvojnog zadatka
OSTALA PITANJA RAZVOJA I ANGAŽOVANJA INOVATlVNOG KAPACITETA KOLEKTIVA
•
U prilozima o
konceptu upravljanja putem
ciljeva
ne govori se mnogo o ostalim bitnim
elementima razvoja i angažovanja
inovativnosti kolektiva.
•
Ljudski faktor
je neosporno vrlo značajan, ali
ne i jedini faktor inovativnog rada.
•
Postoje i drugi faktori inovativnog rada u
organizaciji sa kojima treba operisati kod
razvoja kadrova.
OSTALA PITANJA RAZVOJA I ANGAŽOVANJA INOVATlVNOG KAPACITETA KOLEKTIVA
•
Navedimo neke od pitanja koje afirmiše praksa
1. Najveći deo tekućih aktivnosti u
organizacijama ima tehničku i tehnološku
osnovu rada.
Inovacija koju predlaže zaposleni mora da se
uklapa u vrlo bitne mogućnosti više ili manje
složenih promena u tehničkoj osnovi rada i u
tehnološkoj osnovi rada.
OSTALA PITANJA RAZVOJA I ANGAŽOVANJA INOVATlVNOG KAPACITETA KOLEKTIVA
2. Organizacija je ekonomski i pravni
subjet.
Inovacije u tekućem radu suočavaju se sa
potrebom poštovanja propisa i
poštovanja i menjanja:
- normirano unutar organizacije
- ugovoreno od strane organizacije.
OSTALA PITANJA RAZVOJA I ANGAŽOVANJA INOVATlVNOG KAPACITETA KOLEKTIVA
3. Kada je u pitanju razvoj i angažovanje
inovativnih kapaciteta kolektiva od značaju
su pitanja:
obaveznosti, finansiranja edukacije i
osposobljavanja zaposlenih
sistema podrške inovativnog rada kolektiva
prava industrijske svojine nad značajnijim
inovativnim rešenjima
nagrađivanja timova i pojedinaca za
inovativni rad ...
