Данас, у свету, у саобраћајним незгодама, гине око 1,3 милиона људи годишње, а око
50 милиона бива повређено. Саобраћај као легална делатност односи више живота него
све друге илегалне делатности заједно, док је возило најсмртоносније средство
данашњице. Упркос наведеним чињеницама, саобраћај данас представља основ за
нормално функционисање друштва и као такав носи са собом низ позитивних ефеката.
Ипак негативна страна саобраћаја јесу саобраћајне незгоде које у великој мери коштају
друштвени систем и то са више аспеката.

Безбедност саобраћаја је научна дисциплина која се бави управо негативним
последицама саобраћаја, првенствено саобраћајним незгодама. Широм света постоји
велики број људи и организација које се баве овом облашћу, односно унапређењем
безбедности саобраћаја, јер поменута тема представља „глобални проблем“. Како је већ
речено, примарни циљ јесте унапређење безбедности саобраћаја кроз доношење мера и
предлога за побољшање постојећег стања и дефинисање жељеног. Дакле, важно је
дефинисати жељени циљ и тежити остарењу истог, а један од начина за постизање
циља јесте постојање стратегије, односно тактике.

1.1.

Стратешко управљање

Стратегија се помиње још пре нове ере као појам у ратовању. Тада се стратегијом,
најпростије речено, сматрао начин остваривања победе у рату или поједине битке.
СунЦу је први пут 500 година п.н.е. у својој књизи ,,Умеће ратовања” описао
стратегију. Након тога су још доста војсковођа и генерала описивали стратегију у војне
сврхе. У данашње време може се рећи да је стратегија начин остваривања циљева, и као
такав не везује се само за војску или војне сврхе, већ и за остваривање циљева неких
фирми и предузећа.
Постоје различите дефиниције стратегије као што су:



Начин коришћења ресурса у циљу искоришћавања предности и околности за
стварање жељених учинака,



Планирање скупа подухвата којима се може остварити неки задати циљ,



Вештина управљања људским делатностима којима се остварује одређени циљ,
итд.

Стратегија представља начин коришћења ресурса у циљу искоришћавања предности и
околности за стварање жељених учинака. Такође, стратегија подразумева планирање
скупа подухвата којима се може остварити неки задати циљ. Пре свега, стратегијом се
дефинишу приоритети, путем дефинисаних мера и програма, а све у циљу доношења
стратешких одлука, које се односе на постизање најбољег укупног (дугорочног) циља,
невезано за тренутни исход.

Друштвене мреже могу бити корисне за изградњу друштвеног ауторитета. Појединци
или организације се могу представити као експерти у својим подручјима, па самим тим
могу имати утицај на та подручја. Према томе, један од основних концепата
друштвених мрежа јесте тај да помоћу друштвених мрежа једна особа не може утицати
на туђу поруку комплетно, али може имати знатан утицај при одлучивању везано за
саму поруку.

Несумњива  чињеница  је  да  је   Фејсбук тренутно  водећи  сајт  друштвених  мрежа.
Основан   је   као   и   многи   сајтови   друштвених   мрежа   од     стране   студената   који   су
испробавали своје пројекте уз помоћ својих колега студената.  Фејсбук  је „прорадио“
2004. године као пројекат  на  Харварду  и  остао  затворен  за  људе  ван  Универзитета
на  Харварду  две  пуне године, све док није 2006. године објављен јавно.  У то време је
Фејсбук  био  озбиљно  велики посао,  са  десетинама милиона  долара  инвестираних  у
исти.

Друштвене мреже можемо поделити у 7 великих група: мреже за друштвено
повезивање, мреже за дељење мултимедија, информативне, професионалне,
едукативне, научне, везане за одређену област. Ово је једна груба подела, а чињеница је
да поједине друштвене мреже спадају у две или више група.

Друштвене мреже створиле су нову социјалну димензију у којој појединци могу да
развију своју свест. Помоћу одређених сајтова студенти могу да развију своја општа и
технолошка знања и чак постану самосвеснији. Истраживањем The Digital Youth Study
која   је   изведена   на   Универзитету   у   Јужној   Калифорнији   и   на   Калифорнијском
универзитету у Берклију, откривено је  да  „тај  дигитални  свет  ствара  нове  прилике
за   младе   људе   да   се   боре   са   друштвеним нормама,   прошире   интересовања,
развију технолошке вештине и раде на новим начинима самоизражавања“.

Фејсбук  у   погледу   образовања   представља     једну     од     најпопуларнијих   социјалних
мрежа     на     свету,     образовне     институције     су   почеле     да     га     користе     у     сврхе
образовања. Схватајући да ученици већину слободног времена проводе на интернету,
решили су да се модернизују и приближе градиво на занимљив начин. Створене су
бројне апликације, профили,  фан  странице,  групе  преко  којих  ученици  међусобно
или  са  својим  професорима комуницирају,  размењују  идеје,  ставове,  искуства,  итд.
Такође, Фејсбук се увелико користи за одређене кампање и подизање свести код целог
друштва или одређене групе друштва. Тако је погодан и за кампање у безбедности
саобраћаја као и подизање свести у безбедности саобраћаја.

1.3.

Друштвене мреже као средство преношења

кампања у безбедности саобраћаја – друштвене мреже
спашавају животе

Овај рад, аутора Филипа Филиповића и Марка Благојевића, је рад који говори о
преношењу кампања путем друштвених мрежа. Резултати овог истраживања добијени
су путем онлајн анкете. Анкета је направљена на Google-у и пласирана је на друштвеној
мрежи Фејсбук. Састојала се од 11 питања, истраживање је обухватило 313 испитаника,
а спроведено је у јануару 2014. године. Добијени подаци обрађивани су у програмском
пакету Еxcel.