2 |
P a g e
STRES
Uvod:
Stres je jedan od najvećih problema današnjeg modernog društva, a ujedno i
glavni okidač za mnoge bolesti, najpre nervnog sistema, a zatim i endokrinog,
kardiovaskularnog, digestivnog, reproduktivnih organa itd.
Za ovu temu seminarskog rada sam se odlučila iz upravo prethodno navedenih
razloga. A uz to, mnogi stručnjaci, kao jednu od najugroženijih grupa izloženih stresu,
između ostalih, navode studente, posebno tokom trajanja ispitnih rokova. Obzirom da lično
ja, kao i većina mojih vršnjaka, pripada ovoj grupi, zainteresovala sam se da malo dublje
uđem u tematiku ovog problema, saznam koji su njegovi uzroci, posledice, njegovi oblici,
metode prikladne za oslobađanje od stresa i lečenje psihosomatskih oboljenja koja izaziva
stres.
Stres u većini slučajeva izaziva emocionalne promene u našem organizmu.
A
emocije predstavljaju stanja osećanja.
One sadrže tri vrste pojava:
1. Fiziološke promene: puls, krvni pritisak, širenje i skupljanje krvnih sudova, disanje,
mišićna napetost, itd;
2. Promene u spoljašnjem ponašanju: mimika, gestovi, drhtanje, složena ponašanja;
3. Subjektivni doživljaj emocije.
Emocionalne promene značajno utiču na ponašanje i, pre svega, na biološke procese u
našem organizmu. A šta je stres i kako on utiče na biološke i psihološke procese u našem
organizmu, razmotrićemo i daljem tekstu.
Teoriju o stresu prvi put daje američki endokrinolog Hans Seli 1936. godine. On je na
osnovu posmatranja eksperimentalnih životinja došao do zaključka da do nekih bolesti dolazi
usled poremećaja ravnoteže u organizmu pod dejstvom spoljašnjih ili unutrašnjih činilaca.
Reč
„stress“
potiče iz engleskog jezika, a označava pritisk, napor, naprezanje,
napregnutost. Najprostije rečeno, stres je svaki događaj koji remeti ravnotežu osobe i traži
adaptaciju na novonastalu situaciju, a može biti pozitivan i negativan.
Stresna situacija, ili takozvani
stresor,
ima dvojako značenje. Može biti:
1.
Fizičko-organske prirode
– povrede, hemijska dejstva na organizam, anestezija,
operacia, ekstreman toplota ili hladnoća, itd.
2.
Psihološke prirode
– snažne emocije, emocionalna napregnutost, preteran rad (npr.
rad pod vremenskim pritiskom, predispitna atmsfera ), sukobi na radnom mestu,
4 |
P a g e
Naš organizam, regujući na stresore,
prolazi kroz tri faze:
1.
Reakcija uzbune
u kojoj organizam
nije pripremljen za stresor te dolazi do
poremećaja ravnoteže;
2.
Faza otpora (rezistencije)
u kojoj
organizam ulaže povećan napor da
ponovo uspostavi ravnotežu;
3.
Treća faza
nastaje ukoliko dejstvo
stresora ne prestane na vreme pa dolazi
do iscrpljivanja rezervi organizma što
dovodi do sloma, a nekada ishod može
biti i fatalan.
Ne mogu da ne primetim da su ove faze slične
fazama ljudskog života:
1. Detinjstvo – karakteriše ga nizak prag
otpora i preterani odgovor na svaku
draž;
2. Zrelost – uspostavlja se adaptacija na
život i životnu sredinu i povećava otpornost;
3. Starost – ireverzibilni gubitak adaptabilnosti, iscrpljenost i smrt.
Kako stres utiče na naš organizam?
Na stres prvo reaguje naš nervni sistem, zatim endokrini sistem (žlezde) i na kraju
imunološki sistem.
Stres se ispoljava ubrzanim srčanim radom, nesanicom, umorom, smanjenim ili
pojačanim apetitom, smanjenom radnom sposobnošću, visokim krvnim pritiskom, fizičkom
napetošću, preteranim pušenjem i konzumiranjem alkohola, kao i čestim promenama
raspoloženja i jakim glavoboljama.
Prema posledicama, stres može okarakterisati kao mali – stres izazvan manjim svađama u
porodici ili na radnom mestu, stres zbog trke sa vremenom ili prouzrokovan nedostatkom
