1. UVOD
Promene u organizaciji i načinu rada tokom prethodnih decenija dovele su do pojačanja
tempa rada što se u opštem slučaju smatra osnovnim uzrokom stresa u radnoj sredini.
Može se reći da sada, više nego ikad, stres sa kojim su zaposleni suočeni na svom radnom
mestu, predstavlja pretnju njihovom zdravlju, a samim tim i zdravlju celokupne
organizacije. Stres u poslovnom okruženju postaje sve aktuelnija tema tokom poslednjih
nekoliko decenija, posebno u zemljama Evropske Unije. Ekonomska globalizacija,
primena informacionih i komunikacionih tehnologija kao i sve veća diferencijacija
zaposlenih na radnom mestu (porast broja zaposlenih žena, starijih i visoko obrazovanih
radnika, kao i sve veća migracija posebno unutar članica EU) doveli su do dramatične
promene radne sredine.
Prema podacima Evropske Organizacije koja se bavi uslovima rada (European Working
Conditions Survey - EWCS) došla je do zaključka da je stres na poslu drugi po
učestalosti zdravstveni problem zaposlenih u EU. Pored toga stres na radnom mestu je
tesno povezan sa nizom drugih zdravstvenih problema kao što su kardiovaskularna
oboljenja, bolovi u mišićima (posebno leđima, vratu i ramenima) i dijabetes. Posledice
stresa na radnom mestu su višestruke. Troškovi zabeleženi poslednjih nekoliko godina
usled ove pojave ukazuju na ekonomski aspekt ovog problema. Organizacija u kojoj su
zaposleni izloženi stresu i pojačanom pritisku, rizikuje povećanje odsustvovanja
zaposlenih, pad posvećenosti radnika svom poslu, veću opasnost od nesreća pri radu kao i
pad produktivnosti i gubitak imidža.
Gotovo svi aspekti kroz koje stres deluje na zaposlene, menjajući njihove stavove i
ponašanje, ostvaruju u krajnjem slučaju negativan uticaj na poslovanje i ostvarene
finansijske rezultate preduzeća. Oboljenja do kojih stres može dovesti, gubitak posla i
prevremene penzije predstavljaju samo neke oblike pritisaka koje ova pojava vrši na
društvo u celini. Sa humanog aspekta neophodno je razmotriti uticaj na ljudsko zdravlje u
fizičkom i psihičkom pogledu, kao i promene u grupnim odnosima i ponašanju.U većini
razvijenih zemalja problem stresa u radnom okruženju, prati se već duži niz godina. U
2
potpuno pozitivno dejstvo. U tom slučaju pritisak deluje podsticajno, zaposleni je zavisno
od raspoloživih resursa i ličnih karakteristika u stanju pripravnosti, motivisan, sposoban
za rad i učenje.Izazovi podstiču psihološku i fizičku aktivnost, i motivišu zaposlene da
stiču nova znanja i veštine. Kada je izazov savladan osoba oseća zadovoljstvo pa se može
reći da izazovi predstavljaju značajnu komponentu zdravog produktivnog rada. Kada
pritisak postane prekomeran ili se njime ne može upravljati, tada on vodi stresu. Stres sa
druge strane može naškoditi zdravstvenom stanju radnika kao i poslovanju preduzeća.
3. PRIRODA STRESA U RADNOJ SREDINI
Stres proizilazi iz neslaganja između zahteva i pritisaka usmerenih na zaposlenog, s jedne
strane, i njegovih znanja i sposobnosti na drugoj strani. Ovo uključuje i situaciju kada
znanja i veštine koje zaposleni poseduje nisu dovoljna ili adekvatna za obavljanje radnog
zadatka. Zdravim radnim mestom moglo bi se nazvati ono na kom je zaposleni izložen
pritiscima koji su usklađeni sa njegovim sposobnostima i resursima, stepenom kontrole
koju ima nad svojim radom kao i sa podrškom koju prima od svojih saradnika
(nadređenih i kolega).
Obzirom da zdravlje nije samo nepostojanje bolesti ili slabosti, već pozitivno stanje
celokupnog fizičkog, mentalnog i socijalnog bića, zdrava radna sredina je ona u kojoj ne
samo da nema nikakvih škodljivih uslova, već su uslovi rada podsticajni i promovišu
zdravlje zaposlenih.Stres vezan za posao predstavlja jedan oblik reakcije u ponašanju do
kog dolazi kada se pred zaposlenog postavljaju radni zahtevi koji nisu u skladu sa
njegovim znanjem, veštinama ili sposobnostima.
Ovi zahtevi mogu biti vezani za kratke vremenske rokove ili obim posla (kvantitativni
zahtevi) mogu se odnositi na težinu posla (kognitivni zahtevi) kao i empatiju (emotivni
zahtevi) pa čak i na nesposobnost pojedinca da pokaže emocije na poslu. Pored toga,
zahtevi mogu biti i fizički, ostvarujući se kroz visoke fizičke napore. Kada zaposleni oseti
poremećaj ravnoteže između zahteva i njegovih ličnih, kao i resursa okruženja, realizuje
4
se neka iz niza mogućih reakcija. Ta reakcija može uključiti fiziološki odgovor (rast
krvnog pritiska, ubrzan rad srca), emocionalni odgovor (osećaj nervoze i iritacije),
kognitivni odgovor (smanjenje pažnje i percepcije, zaboravnost) i bihejvioralnu reakciju
(agresivnost, impulsivno ponašanje, pravljenje greški). Ljudi koji su pod stresom imaju
pojačan osećaj zabrinutosti, smanjena im je efikasnost obavljanja zadataka kao i pažnja
pri izvođenju aktivnosti.Stres se može javiti pod mnogobrojnim različitim okolnostima
ali je njegov intenzitet posebno jak u situaciji kada osoba ima smanjenu moć kontrole nad
radnim zahtevima.
Nesigurnost u uspeh rezultata rada i strah od negativnih posledica neuspeha mogu
pobuditi veoma jake negativne emocije, anksioznost, bes i razdražljivost. Stresno
iskustvo se pojačava ukoliko kolege ili nadređeni ne pruže nikakvu pomoć osobi koja je
izložena stresu. Stoga je jasno da socijalna izolovanost i nedostatak kooperativnosti
povećavaju rizik dugotrajog izlaganja stresu na radnom mestu.Nasuprot tome radni
zadaci u kojima zaposleni ima visok stepen lične kontrole, raznolikost veština i radno
okruženje sa socijalnim odnosima koji iskazuju podršku, doprinose opštem dobrom
stanju i zdravlju zaposlenih.
Kada je pojedinac u stanju da shvati da se nalazi pred zahtevima koji prevazilaze njegova
znanja i sposobnosti, moguće je da se usmeri ka svom daljem profesionalnom razvoju u
smislu učenja i savladavanja potrebnih znanja. Sam proces stresa, može se sumirati u
modelu koji ilustruje uzroke stresa, reakcije na stres (u kraćem vremenskom periodu),
posledice stresa u dužem vremenskom periodu i individualne karakteristike, kao i
povezanost ovih elemenata.
5
