Fakultet za menadžment
malih i srednjih preduzeća, Beograd
STRESOVI NA RADU I MOGUĆNOSTI
NJEGOVOG PREVAZILAŽENJA
Seminarski rad
Mentor:
Student:
Beograd, januar 2013.
Stresovi na radu i mogućnosti njegovog prevazilaženja
SADRŽAJ
1.Pojam i priroda stresa...................................................................................3
2.Stres u poslovanju.........................................................................................6
3.Stres na radnom mestu..................................................................................7
3.1. Uzroci sagorevanja na poslu.....................................................................8
4.Menadžerski stres i ostale stresne profesije..................................................9
5.Uzroci stresa.................................................................................................10
6.Posledice stresa.............................................................................................11
7.Upravljanje stresom......................................................................................12
7.1. Faktori koji mogu izazvati stres kod radnika............................................12
7.2. Mogućnost da se stres izbegne ili bar smanji............................................13
Zaključak..........................................................................................................14
Literatura..........................................................................................................15
2
Stresovi na radu i mogućnosti njegovog prevazilaženja
Bez obzira na sva saznanja, gotovo da je nemoguce izbeci stres kako u svakodnevnom životu
tako i u radnoj sredini. Radna sredina postaje stresna onda kada radnik njene zahteve
doživljava jako mnogo vece u odnosu na njegove mogucnosti i nije sposoban da ih zadovolji.
Stres se javlja kako kod ljudi koji previse rade tako i kod ljudi koji nisu zaposleni ili su
delimicno angažovani.
Naucnik Seli je razlikovao dve vrste stresa:
*Eustres
*Distres
Eustres je pozitivan stres koji utice na poboljsanje zdravlja a distres je negativnog dejstva na
zdravlje coveka.
Stres ne mora imati razno dejstvo. Važno je shvatiti da se mogu izbeci negativne reakcije na
stres.
Elementi koji karakterisu osobu koja je izuzetno otporna na stres jesu:
-Osecanje da nije bespomocna u odnosu na spoljni svet vec da upravlja svojim životom
-Osecanje da je ukljucena u ono sto se desava a ne da je izolovana od drugih
-Osecanje da nova iskustva predstavljaju izazov a ne pretnju
Stresni događaj, odnosno stresor, definiše se kao događaj koji osoba procenjuje kao
ugrožavajući ili opasan za nešto što je njoj važno, odnosno kao događaj za koji smatra da
može izmeniti tok njenog života. Stresor je, takođe, zahtev kojem osoba ne može da udovolji.
Stres je unutrašnje, subjektivno, odnosno intrapsihičko stanje koje predstavlja reakciju na
stresor, odnosno stresni događaj. Stres se definiše kao stanje mobilisanosti psihofizičkih
podsistema organizma.
Postoje dve kategorije stanja stresa:
stanje akutnog stresa
i
stanje hroničnog stresa
.
Akutni stres
Za stanje akutnog stresa karakterističan je doživljaj emocionalne patnje. Osoba je svesna
svoje "nervoze", uznemirenosti, tuge, potištenosti, besa prema sebi i drugima, preterane
upotrebe alkohola, cigareta ili kafe, slabe koncentracije, zaboravnosti, "opsednutosti" istim
mislima, te zabrinutosti za svoje psihičko stanje. Sve se to negativno odražava na kvalitet
života, odnose sa ljudima i na san, te dovodi do intenziviranja stanja stresa jer su sve to novi
stresori. Ako se osoba na vreme ne oslobodi stanja akutnog stresa, onda se ono razvija u
stanje hroničnog stresa.
4
Stresovi na radu i mogućnosti njegovog prevazilaženja
Hronični stres
Za razliku od stanja akutnog stresa, za stanje hroničnog stresa karakteristično je odsustvo
doživljaja emocionalne patnje, to je zapravo suštinska razlika između stanja akutnog stresa i
stanja hroničnog stresa. Ovo stanje nastaje tako što osoba vremenom razvija toleranciju na
manifestacije akutnog stresa i navikava se na njih, ignorišući ih ili negirajući. Pošto taj proces
odvlači energiju ličnosti, osoba se u sve većoj meri emocionalno distancira od drugih ljudi,
izbegava intimne socijalne kontakte i intimne seksualne odnose. Sve teže pronalazi
zadovoljstvo u svakodnevnim aktivnostima u sadašnjosti, fokusirajući se na ciljeve u
budućnosti. Tipično razmišljanje osobe u stanju hroničnog stresa je: "Dok završim još ovo..."
Osoba u stanju hroničnog stresa prepoznaje se pre svega po tome što kompulzivno, odnosno
prisilno radi. Osoba stalno mora biti aktivna, oko nečega zauzeta i ne može se opustiti,
eventualno uz upotrebu alkohola, droga, samoinicijativnog korišćenja tableta za smirenje...
Pored kompulzivnog rada, koji je najizraženija i upadljiva manifestacija stanja hroničnog
stresa, prisutni su umor, hronični nedostatak vremena, manjak motivacije, cinizam,
negativizam, iritabilnost i preterana kritičnost prema drugima, impulsivno ponašanje,
nesanica, kompulzivno bavljenje problemima sa posla izvan radnog vremena, duži oporavak
od bolesti, čak i od bezazlenih kao što je prehlada.
Takvo stanje konačno dovodi do fizičkog kolapsa ( intenzivan bol, malaksalost, nesvestica,
pseudoepileptički napadi ). Sve veći broj ljudi u savermenom svetu, zbog neznanja i
ignorisanja signala stresa, trpe psihofizičke tegobe duži vremenski period, oštećuju određene
neurološke funkcije ili organe u telu.
Kada smo pod stresom, organizam je izložen nekoj vrsti agresije. Kod stresnih situacija u
organizmu se luče hormoni stresa kao što su adrenalin i noradrenalin, koji utiču na porast
šećera i masnoće u krvi, ubrzavaju rad srca i podstiču tonus mišića.
Efekti stresa su veoma raznovrsni i individualni. Kada su u pitanju telesne promene, stres
može da izazove povišen krvni pritisak, sušenje usta, glavobolje, holesterol, čir na želucu,
povišeni šećer, suženje krvnih sudova, infarkt itd. Psihičke reakcije koje prate stresnu
situaciju su nesanica, depresija, anksioznost, agresija, uznemirenost, frustracija, nisko
samovrednovanje, pa sve do bolesti zavisnosti, odnosno pokušaja da se alkoholom, drogom,
tabletama ili pušenjem sredi ta emotivna situacija.
Stres može dovesti do nesposobnosti donošenja dobrih odluka, slabe koncentracije,
preosetljivosti na kritiku, otuđenja od saradnika, nezadovoljstva poslom, emocionalne
iscrpljenosti, odustajanja od ciljeva, mentalnih blokova...
Najčešći simptomi stresa su: osećaj usporenosti i slabosti, često i lako zamaranje, brzo
dobijanje ili gubljenje na telesnoj težini, problemi sa varenje, teškoće u koncentraciji,
rasejanost, poremećaj spavanja i glavobolje, zatim osećaj nervoze, zabrinutost, teskoba, osećaj
paničnog straha, razdražljivost i agresivnost, ciničnost i pokazivanje neprimerenog humora,
kao i povlačenje iz društva.
Pored negativnih strana stres ima i pozitivne strane. Izloženost izazovima koji proizvode višak
adrenalina u krvi, privremeno poboljšava intelektualne i fizičke sposobnosti, čini ljude
veštijima, koncentrisanijima i efikasnijima. Zbog toga vrhunski menadžeri najbolje
funkcionišu pod pritiskom. Cinjenica da imaju više posla nego što je moguće fizički savladati,
čini ih delotvornijima.
5
