Strojno-tehnološki sustavi pri betonskim rad ovima

39 

2.3.2. Strojno-tehnološki sustavi pri betonskim radovima 
 

Betonski radovi 

 
Betonski radovi obuhva

ć

aju razmjerno složene tehnološke i logisti

č

ke procese organizirane pri 

izvedbi gra

ñ

evina i  konstrukcija od (cement) betona u užem smislu (dalje u tekstu samo beton). Kao 

vrsta povezanih mineralnih gradiva u obliku umjetnog kamena uobi

č

ajeni betoni su smjese agregata 

od  drobljene  (drobljenca)  i/ili  sijane  kamene  sitneži  i  mineralnog  hidrauli

č

nog  veziva  (cementa)  koji 

kemijski putem povezuje i stvrdnjava agregat u o

č

vrsli beton.  

 
Prema  konzistenciji  razlikuje  se  kruti,  slabo  plasti

č

ni,  plasti

č

ni  i  teku

ć

i  svježi  betoni.  Betoni 

krute,  slabe  ili  niske  plasti

č

ne  konzistencije  odnosno  suhi  ili  vlažni  betoni  odlikuju  se  visokom 

po

č

etnom tla

č

nom 

č

vrsto

ć

om i malim stezanjem. Primjenjuju se pri proizvodnji betonskih elemenata i 

sklopova,  pri  izvedbi  masivnih  betonskih  konstrukcija  od  uvaljanog  betona  te  kod  izvedbe  betonskih 
kolnika. Betoni plasti

č

ne konzistencije imaju najve

ć

e podru

č

je odnosno naj

č

eš

ć

u primjenu pri izvedbi 

raznih  ab-konstrukcija.  Teku

ć

i  betoni  se  zbog  velikog  stezanja  i  mogu

ć

nosti  pojave  pukotina 

primjenjuju  samo  u  posebnim  slu

č

ajevima  pri  izvedbi  gusto  armiranih  betona  ili  za  zapunjavanje  u 

oplati teško dostupnih dijelova betonskih konstrukcija. Proizlaze slijede

ć

e tehnološke vrste betona – 

- 

uobi

č

ajeni  raznovrsni  betoni  raznih  (ne)armiranih  betonskih  konstrukcija  koji  su  kao  svježi 

betoni kruti, slabo plasti

č

ni, plasti

č

ni i teku

ć

i a transportiraju se i ugra

ñ

uju na razne na

č

ine;  

- 

plasti

č

ni do teku

ć

i pumpani betoni kod kojih se gradilišni transport svježeg  betona do mjesta 

ugradbe izvodi guranjem kroz cijevi pomo

ć

u crpke za beton pa su veli

č

ine agregata do 32 mm 

s  pove

ć

anim  u

č

eš

ć

em  cementa  i  kamene  sitneži  (pijeska)  0/4  mm  kako  bi  smjesa  bila 

samopodmazuju

ć

a pri prolazu kroz cijevi, 

- 

slabo  plasti

č

ni  vakuumirani  betoni  kod  kojih  se  prilikom  ugradbe  izvla

č

i  voda  radi  njihova 

ubrzanog zgušnjavanja 

č

ime se ujedno ubrzava njihovo stvrdnjavanje, 

- 

mlazni  betoni  kojih  se  ugra

ñ

uju  slobodnim  nabacivanjem  mlaza  pod  tlakom  kroz cijevi  preko 

mlaznice na podlogu koji su slabo plasti

č

ni do teku

ć

i sitnozrni beton agregata do 8 (16) mm, 

- 

vlažni  do  suhi  krupnozrni  valjani  betoni  veli

č

ine  agregata  do  125  (250)  mm  koji  se  ugra

ñ

uju 

valjanjem 

(slika 2.3.2.1.)

. 

Slika 2.3.2.1.: Izvedba plošne betonske konstrukcije dna nekog spremnika valjanjem betona 

 
Posebne vrste betona i betonskih prera

ñ

evina bile bi slijede

ć

e – 

-

betoni prefabriciranih i/ili prednapetih elemenata, sklopova i konstrukcija,  

-

betoni oja

č

ani (armirani) staklenim, plasti

č

nim ili 

č

eli

č

nim vlaknima,  

-

lagani jednozrnati betoni, porobetoni (plinobetoni, pjenobetoni),  

-

teški betoni,  

-

samougradivi betoni,  

-

lakoagregatni  betoni  visoke  kvalitete,  primjerice,  sa  agregatom  od  ekspandirane  gline  ili 
ekspandiranog poliestera, 

-

zeleni betoni kod kojih se dio cementa, radi smanjivanja emisije C0

2

 koji nastaje u proizvodnji 

40 

cementa,  zamjenjuje  razli

č

itim  hidrauli

č

kim  dodacima  dobivenim  recikliranjem  nekih 

industrijskih otpadnih tvari itd.  

Betonski  radovi  obuhva

ć

aju  tri  organizacijska  i  logisti

č

ka  dijela  (podcjeline):  spravljanje

1

, 

transport  i  ugradbu  svježeg  betona. 

Č

etvrto  razdoblje  tehnologije  betona  vremenski  je  dugotrajni 

kemijski proces stvrdnjavanja betona odnosno postupni prelazak u o

č

vrslu nosivu (armirano)betonsku 

konstrukciju.  Ovo  razdoblje  može  se  uvelike  skratiti  kroz  tehnološke  postupke  ubrzavanja 
stvrdnjavanja betona grijanjem, zaparivanjem, centrifugiranjem ili prešanjem što ovisi o vrsti, mjestu i 
na

č

inu izvedbe betonskih konstrukcija ili proizvodnje prera

ñ

evina, elemenata i sklopova od betona. 

 
Ukupni  tehnološki  postupak  betonskih  radova 

(slika  2.3.2.3.) 

organizira  se  tehnološki  i  logisti

č

ki 

uglavnom na dva osnovna na

č

ina – 

 
- 

„in  situ“  postupak  ugradbe  svježeg 
betona  lijevanjem  u  oplate  na  licu 
mjesta  izvedbe  ab-konstrukcije  (ili  bez 
oplata kod izvedbe kolni

č

kih zastora te 

kod mlaznog betona i ostalih sitnozrnih 
žbuka)  pri 

č

emu  spravljanje  svježeg 

betona može biti organizirana logisti

č

ki 

na dva na

č

ina –  

- 

u betonarama ili tvornicama betona 
na samom gradilištu (transportirani  
gradilišni betoni, 

(slika 2.3.2.2. desno)

), 

ili  
- 

doprema  svježeg  betona  iz središnjih  proizvodnih  pogona  (betonara,  tvornica  betona)  nekog 
poduze

ć

a ili podru

č

ja gra

ñ

enja  (transportirani betoni u užem smislu),   

- 

„in  plant“  postupak  pri  proizvodnji  betonskih  montažnih  elemenata,  sklopova  i  konstrukcija  u 
proizvodnim  pogonima  lijevanjem  svježeg  betona  u  kalupe  te  zatim,  nakon  odležavanja  i 
stvrdnjavanja,  njihova  montaža  na  gradilištu  uz  napomena  da  proizvodni  pogoni  ovakvog  tipa 
mogu biti organizirani kao stalni ili privremeni na nekom ve

ć

em gradilištu, primjerice, proizvodnja 

dijelova konstrukcija montažnih mostova.  

1

 Manje betonare ili ve

ć

e tvornice betona, kao tipi

č

na gra

ñ

evinska postrojenja za spravljanje svježeg b etona, ob jedinjuju 

upremu za uskladištenje sastavnica (“boksovi” ili silosi za uskladištenje kamene sitneži, silosi za uskladištenje cementa), 
opremu za transport materijala (b ageri sajlaši s skrejperskom košarom za povla

č

enje sineži unutar “b oksova”, elevatori ili 

skip-ure

ñ

aji za transport kamene sitneži izme

ñ

u “boksova” i miješalice, transportne trake za transport sitneži izme

ñ

u od 

silosa do mješalice), cijevni pužni transporter (arhimedov vijak) za transport cementa od silosa do miješalice), ure

ñ

aji za 

mjerenje materijala (pretežito težinski dozatori ili vage kamene sitneži i cementa; proto

č

ni mjera

č

i koli

č

ine vode; mjera

č

i 

vlažnosti kamene sitneži) te gravitacijske, prisilne ili valne miješalice za b eton standardnong ob ujma b ubnja. U smislu 
prostornog rasporeda navedenih dijelova kao i razine njihova raspore

ñ

ivanja, b etonare ili tvornice razvrstavaju se u 

č

etiri 

osnovne grupe: 

 (1) raš

č

lanjene betonare s tzv. "zvijezdom" odvojenih boksovima od drveta ili b etonskih elemenata za uskladištenje 

kamene sitneži kod kojih je unutarnji transport (povla

č

enje) materijala u boksovima pomo

ć

u posebnog bagera s povla

č

nom 

(skrejperskom) košarom a transport od b oksova do vaga iznad miješalice može b iti ili elevatorski ili pomo

ć

u skip ure

ñ

aja ili 

transportnom trakom,  

(2) raš

č

lanjene b etonare s silosima (slika gore desno) od metala za uskladištenje kamene sitneži (ili s zajedni

č

kim 

porektnom vagom koja ide od silosa do silosa ispod kojih sab irna transportna traka dotura kamenu sitnež ili do elevatora ili 
do skip ure

ñ

aja kao ili transportne trake do mješalice, 

(3) kompaktne (“zbijene”) tvornice b etona  s zatvorenim dijelovima postrojenja uklju

č

uju

ć

i zatvorene metalne silose za 

kamenu sitnež  kod kojih preovladava koncepcija zbijenog rasporeda njezinih glavnih dijelova manje više u jednoj razini 
njihove postave, 

(4) toranjske betonare ili tvornice b etona (ustvari podvrsta kompaktnih b etonara) kao ob lik potpuno zatvorene koncepcije 

odnosno jedinstvene cjeline strojno-tehnoloških dijelova a zbijenog rasporeda tih glavnih dijelova smještenih jedan iznad 
drugoga u više razina njihove postave.  

Ob ilježja suvremenih b etonara ili tvornica b etona su automatizacija, mogu

ć

a rob otizacija s programskom 

(kompjuterskom) podrškom proizvodno-tehnološkog postupka te koncepcije modularnih sustava u smislu organizacije 
postave dijelova strojnih konstrukcija b etonare ili tvornice b etona. Manje betonare su u

č

inka 10 do 25 m

3

/sat (djelomi

č

no 

automatizirane), srednje betonare ili (automatizirane i djelomi

č

no programirane) tvornice betona su u

č

inka od 30 do 60 

m

3

/sat  a velike tvornice betona (potpuno automatizirane i programirane odnosno u nekim dijelovima 

č

ak i robotizirane) su 

u

č

inka 80 do 600 m

3

/sat  . 

42 

Transportirani i gradilišni betoni 

 
Tehnološki  postupak  gra

ñ

evinskih radova s transportiranim i gradilišnim betonima obuhva

ć

a, 

kako  je  prethodno  spomenuto,  slijede

ć

a  osnovna  proizvodno-tehnološka  i  organizacijsko-logisti

č

ka 

razdoblja (s pripadnim procesima ili zahvatima) ili „faze“ in situ betonskih radova:  

1.  spravljanje (proizvodnja) svježeg betona  
2.  (vanjski i/ili unutarnji/gradilišni) transport betona  
3.  ugradba  betona  koja  može  obuhvatiti  tako

ñ

er  postupke  ubrzavanja  stvrdnjavanja  betona 

(grijanje,  zaparivanje,  centrifugiranje,  prešanje  ovisno  o  vrsti,  mjestu  i  na

č

inu  izvedbe 

betonskih konstrukcija, prera

ñ

evina, elemenata, sklopova) 

4.  stvrdnjavanje  betona  odnosno  postupni  “prelazak”  svježeg  betona  u  nosivu  betonsku 

konstrukciju  pri 

č

emu  se  za  oko  mjesec  dana  postiže  oko  90%  predvi

ñ

ene 

č

vrsto

ć

e  betona 

(potpuno stvrdnjavanje betona je dugogodišnji  vremenski u na

č

elu kemijski proces povezan s 

reloškim pojavama puzanja, te

č

enja i pucanja o

č

vrsle betonske konstrukcije).  

 
Osnovna  podjela  transporta  svježeg  betona  in  situ  tehnološkog  postupka  betonskih  radova 

(betona  koji  se  ugra

ñ

uju  u  oplate)  podrazumjeva  slijede

ć

a  dva  osnovna  organizacijska  odnosno 

logisti

č

ka oblika ili vrste transpota –  

- 

vanjski  transport  svježeg  betona  do  gradilišta  koji  se  u  cijelosti  odnosi  na  transportirane 
betone 

- 

unutarnji transport svježeg betona po  gradilištu koji podrazumijeva završni dio transportiranih 
betona ili transport samo gradilišnih betona koji se spravljaju na gradilištu, 
 

pri 

č

emu su mogu

ć

i su slijede

ć

i prostorni i vremenski oblici navednih transporta betona:  

- 

u smislu putanje svježeg betona po prostoru izvedbe betonskih radova - 

o

  vodoravni transport  

⇒

o

  uspravni transport 

⇑

o

  složeni (kosi, krivolinjiski) transport 

∠



- 

u smislu na

č

ina premještanja svježeg betona u vremenu i prostoru betonskih radova zajedno -  

o

  kontinuirani (neprekinuti, neprekidni) transport  

o

  cikli

č

ki (ili isprekidani) transport  

o

  složeni od navedenih transport.  

Cikli

č

ki  transport  svježeg  betona  provodi  se  slijede

ć

im  tehni

č

kim  odnosno  logisti

č

kim  tip

č

nim 

gra

ñ

evinskim transportnim sredstvima i posebnim ure

ñ

ajima: 

 
- 

sredstva vanjskog transporta svježeg betona (transporta do gradilišta): 

o

  (kamioni kiperi s posebnim sanducima za beton) 

o

  automješalice

2 (slika 2.3.2.4.)

 (koje mogu biti dodatno opremljene sa crpkom za beton odnosno 

transportnom trakom za beton) 

- 

sredstva unutarnjeg (gradilišnog) transporta svježeg betona:  

o

  (kamioni kiperi, zglobni damperi, minidamperi, utovariva

č

i)  

o

  automješalice 

o

  minidamperi s posebnim posudama za prijenos betona (pokretne kible) 

o

  pokretne mješalice za svježi beton 

o

  toranjske  dizalice

3

  (mogu

ć

e  su  ali  rje

ñ

e  u  uporabi  autodizalice)  za  prijenos  posebnih 

posuda (kibli) za svježi beton   

2

 Automješalica, tipi

č

no gra

ñ

evinsko transportno sredstvo za autoprijevoz svježeg b etona izme

ñ

u tvornica b etona i 

gradilišta. Automješalicu 

č

ini kamionsko podvozje na kojemu se nalazi okretni bub anj s lopaticama. Bub anj se okre

ć

e 

pomo

ć

u posebnog motora ili motora vezanog na pogonski motor vozila. Okretanje b ubnja u jednom smjeru omogu

ć

ava 

miješanje svježeg betona, a u drugom pražnjenje b ubnja. Automješalica se prazni ili neposredno u posudu ("kiblu") za 
prijenos b etona gra

ñ

evinskom dizalicom ili u b etonsku crpku ili u pretovarni silos za b eton. Pretovarni silos služi za postupno 

punjenje "kible" ili b etonske crpke kako bi automješalica u me

ñ

uvremenu dopremila novu koli

č

inu b etona. Sastavni dio 

automješalice može b iti crpka za beton ili transportna traka kojima se b eton dotura iz b ubnja neposredno na mjesto ugradbe.