JU Srednja Ekonomska škola „Mirko Vešović“
Podgorica
Stručni rad
Predmet: Poslovi pravnog promet
OSIGURANJE LICA
Mentor: Učenik:
Mihaljević Žana, prof Tadić Anđelka IV-10
Podgorica, april 2019. godine
SADRŽAJ
UVOD......................................................................................................................1
1. ОSIGURANJE.....................................................................................................3
1.1. Pojam osiguranja...............................................................................................3
1.2. Zadaci, funkcije i osnovni elementi osiguranja.................................................4
2. OSIGURANJE LICA...........................................................................................6
2.1. Osiguranje života...............................................................................................6
2.1.1. Opšte odredbe.................................................................................................6
2.1.2. Posebne odredbe.............................................................................................8
2.1.3. Prava ugovarača osiguranja prije nastupanje osiguranog slučaja...................8
2.1.4. Osiguranje života u korist trećeg lica..............................................................9
3. UGOVOR O ŽIVOTNOM OSIGURANJU .........................................................9
3.1. Ugovorne strane.................................................................................................10
4. ZAKLJUČAK.......................................................................................................11
.
" Zaista je neobično da ljudi osiguravaju svoje domove, pokućstvo, automobile,
brodove i druge stvari, a oklijevaju u osiguravanju svog života, koje je zasigurno
najvrijednije od svega, a ujedno postoji još veća opasnost da ga izgube."
Benjamin Franklin
2
1. OSIGURANJE
1.1 Pojam osiguranja
Osiguranje kao pojam je veoma teško definisati, jer na neki način svi mi imamo različita
mišljenja i percepije šta nam to osiguranje treba obezbijediti. Uopšteno riječ osiguranje treba da
označava sigurnost, pružanje sigurnosti, te povjerenje u nešto ili nekog. Navedeni razlozi ujedno
su i uzroci zašto kroz dugi istorijski razvoj osiguranja postoji više njegovih definicija i teorija
zavisno o elementima koji su u njima obuhvaćeni. Može se reći da su te definicije djelimično
nepotpune jer im često nedostaje element ljudskog faktora ili nisu obuhvaćene štete i gubici već
potrebe. Često nije navedeno da to ne mora biti negativan događaj kako bi se osigurana suma
isplatila, npr. osiguranje za slučaj doživljenja, kod kojeg se osigurana svota isplaćuje ukoliko
osiguranik doživi određenu životnu dob što nije negativan događaj.
Problem pri definisanju osiguranja kao pojma nastaje zbog činjenice da je to mulitidisciplinarna
nauka, koja je istovremeno ekonomska, pravna i tehnička. Ukoliko razmotrimo osiguranje sa
navedenih aspekata, možemo reći da sa ekonomskog aspekta predstavlja posao na osnovu kojeg
se osiguravač obavezuje da osiguraniku isplati naknadu ukoliko nastupi osigurani slučaj, sa
pravnog aspekta proučava prava i obaveze ugovornih strana, te sa tehničkog aspekta je
matematičko – statistička kategorija koja se ispoljava kroz raspoređivanje rizika na mnoštvo
osiguranika i izravnavanje na znatno nižem nivou.
Nadalje postoje subjektivne i objektivne teorije pri definisanju osiguranja. Subjektivne teorije se
baziraju na subjektu kojem se nadoknađuje gubitak ili čije se potrebe zadovoljavaju, dok
objektivne teorije nemaju u vidu povezivanje pojedinačnih privrednih osiguranika, već
povezivanje objekata osiguranja, tj. povezivanje rizika u cilju njihovog izravnanja. Takođe
postoji i grupa definicija koje u prvi plan ističu statističku zakonitost u osiguranju, te prema
Šofton-u osiguranje predstavlja nadoknadu djelovanja štetnog događaja na imovinu čovjeka
kroz uzajamnost, organizovanu prema zakonima statistike. Nedostatak navedene definicije je taj
što je preuska i jednostrana.
Definicija osiguranja prema njemačkom klasiku u nauci osiguranja Manes-u glasi :
„Osiguranje je uzajamno namirivanje potreba mnogobrojnih i na isti način ugroženih subjekata,
a koje nastaju slučajno i daju se procijeniti.“
Na osnovu zakona o osiguranju, osiguranje se definiše:
„U funkciji naknade šteta i isplate ugovornih iznosa, djelatnost posredstvom koje se na načelu
uzajamnosti i solidarnosti pruža ekonomska zaštita od određenih opasnosti (rizika) koje
ugrožavaju imovinu i osobe.“
3
