Struktura izolovanih faktora preciznosti odbojkaša
Alispahić Nihad
1
SADRŽAJ
UVOD……………………………………………………………………………….…...2
1. DOSADAŠNJA ISTRAŽIVANJA………………………………………………..4
2. PREDMET, CILJ I ZADACI ISTRAŽIVANJA………………………………….7
3. HIPOTEZE……………………………………………………………………….7
4. METODE ISTRAŽIVANJA…………………………………………………….8
4.1
Uzorak ispitanika…………………………………………………………8
4.2
Uzorak varijabli…………………………………………………………..8
4.3
Metode obrade podataka…………………………………………………...8
5. REZULTATI I DISKUSIJA……………………………………………………....9
ZAKLJUČAK…………………………………………………………………………..16
LITERATURA………………………………………………………………………….17
Struktura izolovanih faktora preciznosti odbojkaša
Alispahić Nihad
2
UVOD
Razmišljajući o odbojci kao načinu sportskog života u celokupnom sistemu sporta, možemo
je definisati kao izuzetno složen fenomen. Ona na poseban način oblikuje ljudski život i kretanje.
Nastala je iz potrebe da se reše praktični problemi ponašanja ljudi, koji su posedica modernog načina
življenja. Interes za odbojku je pokazan iz više razloga. Jedan od njih je odbojkaška priroda kretanja
koja okuplja veliki broj dece i omladine. Kroz dosadašnja istraživanja dokazano je da se odbojkom
mogu rešavati problemi telesnog razvoja, određenih oblika ponašanja, te problemi duhovnih i moralnih
vrednosti.
Polazeći od toga da odbojkaška igra zahteva određen nivo pojedinih antropoloških obeležja
kako bi mladi odbojkaši/ice uspešno delovali u situacionim uslovima, te da u naukama
interdisciplinarni pristup proučavanja čini osnovnu metodološku orjentaciju, predmet nauka u oblasti
sporta je antropološki status. Kako postoje specifičnosti pojedinih sportova koje su nastale iz
različitosti njihovih takmičarskih struktura, tako postoji i neprekidna potreba stalnim teorijskim
istraživanjem i praktičnim proveravanjem pomenutih specifičnosti. U odbojci to znači provera
pojedinih antropoloških sposobnosti i karakteristika.
Jer, ako ne bi postojala različitost takmičarskih struktura sportova, ali i različitost strukture
antropoloških sposobnosti i karakteristika među sportistima, istraživanje trenažnih sredstava, metoda i
opterećenja, kao i njihov uticaj na razvoj antropoloških sposobnosti i karakteristika bilo bi
bespredmetno i nepotrebno (Malacko i Rađo, 2004. 158).
Zamisao ovog istraživanja je da bude provera onoga što je dosadašnja praksa pokazala, a to je
da, kada su u pitanju odbojkašice, u većoj ili manjoj meri postoje određene razlike u telesnim
dimenzijama i specifičnim motoričkim sposobnostima koje su tretirane u ovom istraživanju, i da na
efikasnost relizacije testova indirekto i direktno utiče mnogo faktora iz prostora ne samo motorike,
nego i iz prostora ukupnog antropološkog statusa odbojkašica.
Na prostorima bivše Jugoslavije živi i radi određeni broj naučnika koji su se bavili ili se bave
ovim ili sličnim problemom u odbojkaškom sportu. Na žalost, broj istraživanja koji dotiču pitanja
antropološkog statusa dobojkašica nije veliki.
U svakoj sportskoj aktivnosti, pa i u odbojci, ni jedan tehnički elemenat se ne može korektno
izvesti bez adekvatne motoričke sposobnosti, niti se motorička sposobnost može u celosti ispoljiti bez
racionalne tehnike. Dakle, nezamislivo je govoriti o razvoju I usavršavanju motoričkih sposobnosti
odvojeno od razvoja i usavršavanja motoričkih znanja i navika. U radu je posmatrana motorička
Struktura izolovanih faktora preciznosti odbojkaša
Alispahić Nihad
4
1. DOSADAŠNJA ISTRAŽIVANJA
Primena postupaka, metoda i sredstava u cilju utvrđivanja zakonitosti razvoja u uslovima
prirodnih uticaja je složen proces, posebno u uslovima u kojima se želi intezivirati promena nivoa
sposobnosti ili uobličiti njena struktura i efikasnost u karakterističnim uslovima ispoljavanja telesne
sposobnosti. Istraživanja antropomotoričkih sposobnosti mogu biti usmerena na razvojne karakteristike
telesnih sposobnosti, zatim na efikasnost različitih programskih sadržaja, zatim na primenjene metode
rada, na prognozu razvoja sposobnosti ili na prognozu razvoja rezultata. Istraživanja također mogu biti
usmerena na strukturu procesa vežbanja, strukturu nivoa postignute forme kao i na strukturu i model
karakteristika sposobnosti
(Kukolj, Jovanović i Ropret 1992, 78).
Problem istraživanja morfoloških karakteristika i antropomotoričkih sposobnosti kompleksan
je i zbog činjenice da je efikasnost čoveka zasnovana na telesnoj aktivnosti, zapravo rezultat svih
sposobnosti i karakteristika čoveka kao biološke i psihosocijalne jedinke, ali i rezultat specifičnih
aktivnosti od kojih zavisi 30%, pa čak u nekim sportski aktivnostima i do 70% efikasnosti.
(Sozanski,
1984, 8)
Grgantov, Katić i Janković (2006)
su imali za cilj utvrditi razlike u morfološkim varijablama i
varijablama za procenu kvaliteta odbojkaških tehnika mladih odbojkašica u odnosu na dob i situacionu
uspešnost, te utvrditi uticaj kvaliteta tehnike na situacinu efikasnost. U tu je svrhu korišćena je grupa
od 13 morfoloških mera i grupa od 6 elemenata tehnike primienjena na uzorku od 246 odbojkašica: 32
mlađe kadetkinje u dobi od 12–13 godina, 147 mlađih kadetkinja u dobi od 14–15 godina, 50
kadetkinja u dobi od 16–17 godina i 17 juniorki u dobi od 18–19 godina. Takođe je izvršena procena
igračkog kvaliteta kao varijable kriterijuma. Utvrđeno je da se odbojkašice različitih uzrasnih
kategorija značajno razlikuju u varijablama koje procenjuju longitudinalnu dimenzionalnost skeleta i
volumen i masu tela, kao i u svim testovima za procenu odbojkaških tehnika. Analiza unutar pojedinih
uzrasnih kategorija dodatno je razjasnila procese promena u posmatranim varijablama. Pokazalo se da
je skup varijabli od 6 procenjenih tehnika dosta dobar predskazatelj situacione efikasnosti kod svih
uzrasnih kategorija i to tako da je najbolji predskazatelj igračkog kvaliteta kod najmlađih kadetkinja
tehnika servisa, kod mlađih kadetkinja tehnike bloka i smeča, kod kadetkinja tehnike smeča i bloka, a
kod juniorki tehnika obrane polja.
Mladenović-Ćirić i Đurašković (2008)
su osmislili istraživanje sprovedeno na 40 devojčica
spontano selekcionisanih za odbojku u jednom niškom odbojkaškom klubu. Prosečna starost devojčica
kretala se od 9 do 12 godina. Izmereno je 20 antropometrijskih varijabli standardnim instrumentima po
metodologiji koju preporučuje Internacionalni biološki program (Weiner & Lourie, 1969) i dve
izvedene varijable (predviđena konačna visina i index stanja uhranjenosti). Analizom dobijenih
rezultata morfoloških karakteristika i funkcionaklnih sposobnosti spontano selekcionisanih devojčica
za odbojku, zaključeno je da je ovo slaba selekciona baza za odbojku. Predviđene konačne visine sa
Struktura izolovanih faktora preciznosti odbojkaša
Alispahić Nihad
5
rasponom od 159 cm do 171 cm, ne odgovaraju zahtevima savremene odbojke. Rezultati funkcionalnih
sposobnosti su nešto iznad za dati pol i uzrast, što je odlična selekciona baza za sportove tipa
izdržljivosti, te su smatrali da takvu decu treba i uputiti ka drugim sportovima.
Dopsaj, Nešić i Ćopić (2010)
su želeli identifikovati one karakteristike antropo-morfološkog
prostora (AM) koje određuju osnovne faktore longitudinalne dimenzionalnosti, kao i osnovne faktore
kojim je određen telesni sastav i struktura odbojkašica različite takmičarske uspešnosti. Zadatak rada je
bio da se utvrdi koje AM karakteristike imaju igračice koje su se takmičile na elitnom
internacionalnom nivou (Olimpijske igre), na elitnom nacionalnom nivou (Super liga) i saveznom
nivou (Druga liga-Sever) radi izdvajanja najvažnijih AM karakteristika koje određuju takmičarsku
uspešnost u ženskoj odbojci. Za procenu antropomorfološkog profila primenjen je skup od 11 varijabli
koje su merene primenom standardizovanih testova u terenskim uslovima merenja. Rezultati su
pokazali da postoji generalna statistički značajna razlika AM profila između odbojkašica različitog
takmičarskog nivoa i to najviše u telesnoj visini, masnom tkivu, telesnoj masi i kožnom naboru
nadkolenice. Posmatrano sa aspekta selekcije a u funkciji AM prostora, vrhunske odbojkašice moraju
biti nadprosečno visoke i sa morfološkim karakteristikama koje im obezbeđuju nadprosečan brzinsko-
eksplozivni motorički potencijal.
Marelić, Matković i Antekolović (2010)
u svom istraživanju konstatuju da su antropološke
karakteristike odbojkaša istraživane uglavnom na seniorskim uzrastima, dok je mali broj istraživača
radio s juniorima. Cilj ovog istraživanja je bio utvrditi antropološki profil igrača uzrasta 15 do 18
godina i pri tome analizirati razlike između početnika i igrača iste dobi ali koji su podvrgnuti
trenažnom procesu najmanje tri godine. Ispitanicima su izmerene masa i visina tela, postotak masnog
tkiva metodom bioelektrične impedancije, frekvencija srca i arterijski krvni pritisak u mirovanju,
spirometrijski parametri (vitalni kapacitet, Tiffeneauov indeks), dinamometrijski pokazatelji (stisak
šake, fleksija podlaktica, ekstenzija trupa i ekstenzija nogu), volumen srca, te pri testu maksimalnog
opterećenja na pokretnom sagu maksimalni utrošak kiseonika, puls kiseonika i maksimalna frekvencija
srca. Došli su do sledećih zaključaka: mladi odbojkaši viši su i teži od svojih vršnjaka koji se ne bave
sportom i imaju manju količinu masnog tkiva, no niži su od odbojkaša seniora. Dalje zaključuju da su
odbojkaši početnici sličnog antropološkog profila kao i trenirani odbojkaši istog uzrasta. Međutim već
trogodišnji trening ostavlja trag na karakteristike i sposobnosti odbojkaša što je vidljivo u ukupnoj masi
tela, snage nogu i trupa, te volumenu srca.
U radu
Kurelić, Momirović, Stojanović, Šturm, Radojević i Viskić-Štalec, (1975)
prvi put se
uradilo istraživanje na osnovu funkcionalnih organizama i interpretacije izolovanih faktora dobijena su
četiri faktora u prostoru drugog reda: intenzitet i trajanje ekscitacije (energetika regulacije) i sinergijska
regulacija i struktura kretanja (centralna regulacija).
Gredelj, Metikoš, Hošek i Momirović (1975)
su predložili model koji predstavlja primarne
motoričke sposobnosti: koordinacija ruku, koordinacija nogu, koordinacija tela, brzina izvođenja
kompleksnih motoričkih zadataka, reorganizacija stereotipa gibanja, agilnost, koordinacija u ritmu,
brzina učenja novih motoričkih zadataka, brzina frekvencije, brzina jednostranih pokreta, fleksibilnost,
