VISOKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA
ZA MENADŽMENT U SAOBRAĆAJU U NIŠU
SEMINARSKI RAD
TEMA:STRUKTURA SAOBRAĆAJNIH USLUGA
PREDMET:SAOBRAĆAJNA SREDSTVA I
INFRASTRUKTURA
Predmetni nastavnik: Student:
Mladenović Ljubiša
Br.ind: 1-П/09
Uvod
U savremenim ekonomskim teorijama saobraćaj se najčešće smatra samostalnom
oblašću materijalne proizvodnje i značajnom privrednom delatnošću. Njegova
samostalnost se ogleda u tome što se za organizaciju i izvršenje procesa
transporta angažuje posebna radna snaga i transportna sredstva. Saobraćajna
delatnost čini jedan od značajnih faktora društvene delatnosti, koja istovremeno
predstavlja samostalnu privrednu oblast, ali i značajan preduslov za razvoj
drugih privrednih oblasti. Saobraćaj kao privredna delatnost stimuliše razvoj
industrije obavljajući funkciju prevozioca masovnih količina proizvoda.
Saobraćaj znatno utiče i na ubrzanje obrta sredstava. Poboljšanjem brzine
kretanja, redovitosti i sigurnosti doprinosi da se sredstva koja su uložena u
proizvodnju roba što pre vrate iz procesa prometa u proces
proizvodnje. Transport predstavlja jedan od ključnih elemenata sa kojima se
može racionalisati. Da bi se uspešno upravijalo transportnim aktivnostima,
trebalo bi poznavati sve vrste transporta i njihove karakteristike.
4
1.
Marketing u saobraćaju
Marketing u saobraćaju kao podsistem u sistemu marketing usluga Primena
marketinga u uslužnim delatnostima posebno je potencirana intezivnim
razvojem i sve vecim značajem sektora usluga u nacionalnim
ekonomijama.Predvidjanja eksperata idu u pravcu daljeg rasta tercijarnog
sektora, te se nameće kao neophodnost primena marketinga ( usluga) u
poslovanju uslužnih delatnosti u cilju kvalitetnijeg zadovoljavanja potreba sve
izbirljivih i zahtevnijih korisnika usluga.U toj poziciji je i saobraćaj sa svim
osobenostima koje ga diferenciraju od ostalih uslužnihdelatnosti.
Poslovanje saobracajnih preduzeca na principima trzisnog posovanja s
izrazenom konkurencijom na transportnom trzistu u prvi plan stavlja marketing
kao jednu od najznacajnijih funkcija preduzeca. Primena marketinga u
saobracaju zasnovana je na opstim karakteristikama korišćenja marketinga u
usluznim delatnostima , ali njena bit protice iz odredjenih osobenosti
saobracajnog (transportnog) trzista i saobracaja u celini. U stručnoj literature
prisutna je izvesna tranzicija u razumevanju usluzne orijentacije i moci
marketinskog uticaja.Mnogi autori misle da vrh hijerarhije organizacije cine
osoblje za kontakt s kupcima , fizicki resursi i operacioni sistemi koji su u
medjusobnom odnosu s potrosacima.Kako saobracajna preduzeca predstavljaju
kompleksan saobracajno – transportni system usluzne delatnosti , vrlo je
pozeljno ovaj concept uvžiti i primeniti na saobracajnu preduzeca.Uticaj
marketinga mora se ogledati u svim segmentima pristupanja procesu usluzivanja
klijenta.Stoga je funkcionalna koherencija izmedju marketinga i proizvodnje
sustinski bitna za saobraćajne sisteme Kao i u ostalim privrednim delatnostima i
u saobracaju je razumevanje motiva koriscenja saobracajnuih uslugaosnova za
5
i izvesne ekonomske funkcije pojedinih saobraćajnih delatnosti. Tehnički
kriterijumi za podelu saobraćaja su:
vrsta saobraćajnog puta,
vrsta pogonske snage.
Poznato je da su osnovni elementi svakog saobraćaja put i prevozno sredstvo i to
kako pogonska mašina, tako i sama vozna sredstva. Prema savremenoj tehnici
saobraćajnih sredstava, saobraćaj se može odvijati na kopnu, vodi i vazduhu.
Otuda i osnovna podela saobraćaja na tri vida: suvozemni, vodeni i vazdušni.
Transportna ponuda je ponuda prevoznih i I nfrastrukturnih kapaciteta, kao
potencije za proizvodnju prevoznih usluga odredjenog kvaliteta, uz tržišno
prihvatljivu cenu. Ona je kapitalno intenzivna, sa dugim rokovima izgradnje i
značajno specijalizovana izmedju pojedinih vidova transporta. Prati je velika
opterećenost fiksnim troškovima.Proizvodjači i maloprodavci moraju stalno da
ispituju produktivnost i efikasnostsvog transporta. Smatra se da se
maksimiranjemefikasnosti transporta mogu smanjiti troškovi prevoza od 10%
do 30%. Svaki vid transporta ima prednosti u svojoj oblasti. Postoje sledeći vidovi
transporta:
železniički transport
drumski transport
vodeni transport
avio transport
ostali pružioci transportnih usluga
2.1 Usluge u železničkom saobraćajnom preduzecu
Jedna od velikih prednosti željezničkog transporta je sposobnost da se preveze
različita vrsta robe, počev od suvih, rasutih i tečnih roba, zamrznute hrane,
svežeg voća i povrća koji zahtevaju kontrolisanu temperaturu tokom transporta,
robu nepravilnog oblika i velikih gabarita i slično. Prevoznici koji se bave
željezničkim transportom se smatraju "prirodnim monopolistima". Razlog za ovo
su visoke investicije koje su neophodne za otpočinjanje ovog posla (ovde
se u obzir uzimaju transportne organizacije u razvijenim ekonomijama, pošto
kod nas, praktično, postoji samo jedan prevoznik). Uz pretpostavku da je
7
