0
УНИВЕРЗИТЕТ У БАЊОЈ ЛУЦИ
ФИЛОЛОШКИ ФАКУЛТЕТ
ОДСЈЕК ЗА СРПСКИ ЈЕЗИК И КЊИЖЕВНОСТ
СЕМИНАРСКИ РАД ИЗ ПРЕДМЕТА: УВОД У ОПШТУ ЛИНГВИСТИКУ
ТЕМА: СТРУКТУРАЛИСТИЧКА ЛИНГВИСТИКА
БАЊА ЛУКА, НОВЕМБАР 2017.
1
САДРЖАЈ
1. УВОД..................................................................................................................................2
1.1.
Учење Фердинанда де
Сосира...................................................................................2
1.2.
Језик и шаховска
табла...............................................................................................4
1.3.
Синхронија и
дијахронија..........................................................................................5
2. СТРУКТУРАЛИЗАМ У ЛИНГВИСТИЦИ.....................................................................6
2.1.
Врсте
структурализма ................................................................................................7
3. ЗАКЉУЧАК.....................................................................................................................10
4. ЛИТЕРАТУРА..................................................................................................................11
3
Постоје и подаци да је Сосир причао својим ученицима о оригиналности и значају идеја
казањске школе, истичући да је штета што се мало зна за њих. Сосир је био заинтеросован
за развој других, нелингвистичких наука, нарочито социологије. Иако је Сосир био ученик
младограматичара, није започео своју каријеру у правцу својих учитеља. Његов први рад
показује велику самосталност научног поступка: језичке појаве се посматрају у систему,
што је имало значај револуционарног подвига на пољу лингвистичке методологије.
Његово прво дјело представља велики помак у историји науке о језику.
Оно чиме се Сосир још у младости бавио било је везано за стари индоевропски вокалски
систем. За Сосира, за науку је однос дугих индоевропских вокала према краткима
изгледао као проблем који је тешко ријешити. Сосир је полазио од тога да је све у језику
међусобно повезано, да постоји нека основна структура која обједињује граматичке форме
истог система у цјелину. На основу тога изнио је своје објашњење.
Сосирови основни погледи на језик изложени су у књизи
Курс опште лингвистике
која је
објављена под његовим именом. Међутим, Сосир није објавио ову књигу, већ су је
постхумно објавили његови ученици. Књига није дорађена до краја. Садржи једну верзију
Сосирових схватања који не одговарају у потпуности ономе што је он излагао о језику
током својих предавања. Сосир није баш инсистирао на строгом разликовању говора
појединаца од језика који је својина цијеле заједнице и који регулише конкретну
структуру индивидуалног говора. Иако је указивао на потребу да се ова два појма
разликују знао је да је то у пракси тешко спровести. У књизи нису до краја изложени неки
ставови на којима је Сосир инсистирао. Тако нпр. није довољно приказан Сосиров став о
математичком прилажењу језику. Приликом говора о организованој структури језика
Сосир је истицао да се адекватан опис овакве структуре може постићи кориштењем
математичких формула у анализи.
Поред недостатака који се налазе у овој књизи (разна понављања, одступања од неких
идеја), ипак је ова књига донијела Сосиру велику славу. На основу онога што је у њој
написано, развијале су се многе генерације младих лингвиста.
еволутивног посматрања језичких факата и њихових сагледавања у одређеном временском пресјеку; да је
језик извор контрадикторних тенденција које условљавају његов развој.
