2
Uvod
Privredu Srbije u protekle dve decenije karakterisala je cenovna nestabilnost i visoke stope
inflacije, neadekvatna monetarna politika i veoma slab i nerazvijen finansijski sektor. Loše
stanje finansijskog sistema bilo je jedan od osnovnih uzroka loših ekonomskih i socijalnih
performansi privrede. Poznata je činjenica, da je u našoj zemlji tranzicija zakasnila, posebno u
poređenju sa dostignutim stepenom razvoja tranzicije u ostalim bivšim socijalističkim
zemljama. Kašnjenje reformskih procesa od skoro jedne decenije svakako je uticalo i na
profil, tok i rezultate tranzicije u Srbiji. Naša ekonomija se danas nalazi na važnoj prekretnici.
Prva faza sprovođenja tranzicionih procesa je završena, reformski procesi dobijaju novi
zamah, a budućnost u evro-atlanskim integracijama postaje sve izvesnija. Dosadašnje reforme
u Srbiji bile su primer da, inicijalni i dobri rezultati, nisu održivi bez korenitih izmena u
makroekonomskoj politici. U Srbiji, još uvek, nije kreirana fleksibilna i snažna
makroekonomska osnova koja bi slala jasne „signale” mikroekonomskom nivou, a to je
osnovni preduslov za održivi rast zaposlenosti, izvoza,investicija i domaće štednje. Kada je u
pitanju koncept ekonomskih reformi treba imati u vidu okolnosti da se on nije odvijao uz
postojanje jasne i celovite vizije. Reforme su sprovođene kao parcijalne i nesihronizovane
aktivnosti. Ključni problem se nalazi u činjenici da je od samog starta sprovođenja reformi,
zapostavljena izgradnja institucija, što je usporilo određeni institucionalni razvoj.
Danas je potpuno izvesno da se, iz osnova, mora menjati model privrednog razvoja Srbije.
Osnovno opredeljenje politike razvoja treba da se sastoji u stvaranju tržišne i izvozno
orijentisane privrede uz racionalno aktiviranje proizvodnog i ukupnog razvojnog potencijala
zemlje. Prestruktuiranje privrede predstavlja sastavni deo celovitog procesa tranzicije
nacionalne ekonomije koji podrazumeva svestrane promene u oblasti
proizvodne strukture, finansija, imovinskih prava i organizacije na makro i mikro nivou.
Sagledavajući sve prethodno navedene okolnosti, u ovom radu ukratko će biti analizirani
ključni makroeknomski pokazatelji srpske ekonomije u periodu tranzicije.
2. TRANZICIONI REZULTATI 2001-2010
2.1. Makroekonomski rezultati
Pozitivni tranzicioni trendovi prekinuti su u drugoj polovini 2008. godine sa prelivanjem
negativnih efekata globalne finansijske I ekonomske krize na privredu i finansije Srbije.
Tokom 2009. i 2010 godine preduzetim merama ekonomske politike znacajno su ublaženi
efekti krize- obezbedjena je ekonomska stabilnost zemlje, uz blagi oporavak privredne
aktivnosti .
U tranzicionom periodu 2001-2008. godine Republika Srbija je ostvarila snažan privredni
rast, uspostavljena je makroekonomska stabilnost, sprovedena je liberalizacija cena i spoljne
trgovine, ostvaren je znacajan napredak u reformi poreskog sistema, tržišta rada i socijalnog
sektora. Osnovni ciljevi ekonomske politike bili su odrzavanje makroekonomske stabilnosti,
uz istovremeno ostvarivanje visoke stope privrednog rasta. Ostvaren je znacajan pomak u
zaokruživanju stimulativnog ambijenta za poslovanje. Sprovođenjem privrednih reformi
povećana je pravna sigurnost privrednih subjekata i poboljšani uslovi poslovanja. Tranzicioni
4
Grafikon 1.
Realni rast BDP u periodu od 2001. do 2008. godine
Izvor:
Privredna komora Srbije
Globalne ekonomske prilike su se značajno pogoršale u poslednjem periodu sa značajnim
posledicama na privredu Srbije. Naime, sada se predviđa da će svetska ekonomija porasti
skromnih 2,2% u 2009. godini.
Očekuje se pad ekonomske aktivnosti (BDP) u razvijenim ekonomijama (SAD, EU, Japan), i
skromniji rast kod zemalja u razvoju, naročito kod zemalja regiona tj. Centralne i Istočne
Evrope. U periodu 2001-2009 . BDP Srbije je rastao po prosečnoj stopi od 4% godišnje, dok
je ova stopa rasta za period 2001-2008. još veća i iznosi 4,9%. Zbog značajnog pada
privrednih aktivnosti iz devedesetih godina prošlog veka, Srbija je početkom ove decenije
imala veoma nisku bazu, tako da ovaj obim uvećanja ekonomije, iako ne mali, nije bio
dovoljan da se dostigne nivo proizvodnje iz 1990. Za ovaj relativno dinamičan rast bruto
domaćeg proizvoda Srbije u čitavom tranzicionom periodu najzasluzniji je sektor usluga. U
periodu 2001-2009. prosečna stopa rasta bruto dodate vrednosti usluga iznosi 4,6% na
godišnjem nivou, sa prosečnim doprinosom rastu BDP od 2,4pp. U okviru sektora usluga,
najbrži rast su ostvarili: informisanje i komunikacije (16,2%) sa prosečnim doprinosom BDP
od 0,6pp, trgovina na veliko i malo (10,8%) sa prosečnim doprinosom BDP od 0,9pp i
finansijske delatnosti i osiguranje (6,3%) sa prosečnim doprinosom BDP od 0,2pp
(administrativne i pomoćne uslužne delatnosti ostvarile su takodje visok rast od 7,6%, ali
zbog niskog učešća u BDP nemaju značajan doprinos). Ova tri sektora zajedno čine gotovo
polovinu ukupne stvorene BDV u privredi. Sektor industrije u ovom periodu nije uspeo da
ostvari ni minimalni rast, prosečna stopa pada BDV ovog sektora iznosi oko -0,1% uz
marginalni negativni doprinos rastu BDP. S druge strane, sektor gradjevinarstva je u
tranzicionom periodu ostvario relativno visoku stopu rasta od 6,3% uz doprinos rastu BDP od
0,2pp. Sektor poljoprivrede je u istom periodu ostvario stopu rasta od 2,1% uz prosečan
doprinos rastu BDP od 0,4pp.
U 2009. dolazi do značajnog pada BDV prevashodno u sektoru industrije, gradjevinarstva i
trgovine, dok su ostali sektori usluga zadržali trend rasta iz prethodnog perioda.
Poljoprivreda, kao veoma autonoman sektor sa stanovišta uticaja ekonomske krize, zabeležila
je mali pozitivan rast u 2009. Tokom 2010. bruto domaći proizvod beležio je kontinuiran i
značajan oporavak, uz laganu kontrakciju rasta u poslednjem kvartalu. Procenjen je rast BDP
od 1,8% u 2010. u odnosu na 2009 .U 2010, kao i prethodnih godina, sektor usluga najviše je
doprineo stvaranju BDP, u iznosu od 1,8 procentnih poena, sa medjugodišnjom stopom rasta
3,1%.
